Kako je film o trgovini organima postao "antisrpski" film

U filmu „Mezimica“, se prema rečima samog autora scenarija Dimitrija Vojnova, radi o jednoj klasičnoj žanrovskoj priči, podvrste akcioni triler. U njemu je trebalo da glume Nikola Kojo i Aglaja Tarasova, zvezda ruskog filma „Led.“, uz učešće ruskih producenata. Ukratko, film kakav nismo imali godinama u Srbiji, možda bi se moglo reći i nikada kada treba, od kada se ova država zove Srbija.

U filmu je reč o sredovečnom bivšem policajcu kojega glumi Nikola Kojo, koji je sad podvodač za devojke koje pristižu iz Istočne Evrope. Kao što to biva, u jednu od njih se zaljubljuje, i zbog nje se junak fima suočava sa lancem trgovaca ljudima koji prodaju organe, jer srce njegove „mezimice“ je viđeno da se nađe u drugom čoveku.

Kontroverza oko filma je nastupila jer film navodno predstavlja Srbiju u lošem svetlu, a u saopštenju Udruženja porodica ubijenih i kidnapovanih na KiM se navodi i da u filmu Srbi vade organe Albancima. Vojnov to kategorički odbacuje. „U mom scenariju nema nijednog Albanca. To bi bilo rasistički, jer poenta filma je više u metafori davanja srca. Film pruža jednu povišenu realnost, a da su svi zločinci Albanci, to bi bila karikatura“, kaže Vojnov. To je i razlog što u scenariju ima Srba – srpski policajci i srpski doktor učestvuju u lancu trgovina i prodaje organa. Što je i prilično realistično, jer film se događa u Srbiji.

Makar kada je reč o sedmoj ruci scenarija, koju je Vojnov okačio na internet, da ga svi pročitaju. Trafikeri su prosto to što treba da budu – zločinci protiv kojih navijaš i za koje ti je drago kada ih Kojo upuca.

Ali, zašto je onda film odjednom izgubio finansijsku podršku Filmskog centra Srbije, koju je dobio na konkursu 2017. i to sada, nedelju dana pred početak snimanja?

Zvanična verzija kaže da su FCS i producent filma, Svetozar Cvetković, sporazumno raskinuli ugovor o podršci.

"Članovi tog tela (UO FCS), na čijem je čelu odnedavno Jelena Trivan, ističu da su sa producentima potpisali raskid ugovora zbog brojnih kršenja procedure i zbog sadržaja filma." stoji u saopštenju UO FCS. A stoji i sledeće:

"Uvid u scenario jasno pokazuje da nije reč ni o kakvoj univerzalnoj temi trgovine organima, nego o insinuacijama koje direktno optužuju Srbiju, s obzirom na to da se vađenje organa obavlja u Srbiji, vrše je lekari Kliničkog centra Srbije, a u svemu učestvuje policija Srbije. Snimanje ovakvog filma skrenulo bi pažnju sa teme Žute kuće i osnivanja Specijalnog suda na KiM nad Srbima i relativizaciju odgovornosti - navode u UO FCS."

Ali, Vojnov kaže da je to prosto netačno, jer scenario koji se pominje u saopštenju, je zapravo promenjen i u njemu nema toga zbog čega se UO FCS pobunio i što se navodi u saopštenju. „Ja sam 2017. počeo da dobijam SMS-ove od Dragana Bjelogrlića u kome mi se sugeriše da bi bilo bolje da Albanci budu zločinci u filmu. Dakle, radi se o trenutku kada je film već dobio podršku FCS, i interesantno, kada je Bjelogrlić već odbio ulogu negativca u filmu – koja mu je ponuđena pošto nije dobio glavnu ulogu.“

„Ja kasnije saznajem, jer ovo je mali grad, dolazim do verzije scenarija koja je očigedno izmenjena, gde su Albanci negativci“ nastavlja Vojnov. „Reditelj (Nemanja Ćipranić) je menjao scenario bez mog znanja, očigledno popuštajući pritiscima. Na medijaciji povodom toga u FCS-u smo se dogovorili da budem potpisan pseudonimom, jer ja da sam hteo da napravim film o Albancima koji prodaju organe, ja bih takav film napravio.“ Dakle, film je izgubio podršku iako je u njemu izmenjeno ono što je kontroverzno i, da se poslužimo tim okaljanim izrazom „antisrpsko“. I to nedelju dana pred početak snimanja.

Nikome nije jasno koja su to brojna kršenja procedura, mada Vojnov kaže da se to uvek lako da naći, ako je potrebno. Ono na čemu Vojnov insistira je da je ovo zabrana, i da je sramotno što njegove kolege ćute jer je praktično reč o zabrani filma, što se nije dogodilo još od kada je zabranjen film.

„Ali sada su konkursi FCS u toku, svi su prijavili nešto na konkurs, i onda ne čudi što izostaje reakcija esnafa. Ali sutra se može desiti da ta mečka zaigra pred njihovim vratima.“ Kaže Vojnov.

Ali kakva je mečka u pitanju? Da li je moguće da se podrška filmu povuče zbog razloga koji ne odgovaraju realnosti? Da li to znači da oni koji o tome odlučuju donose odluke na osnovu pogrešnih informacija? Članovi Upravnog odbora Filmskog Centra Srbije, kao ni direktor Boban Jevtić , nisu bili dostupni za komentar ili nisu znali o čemu je reč.

Deluje da je sve ovo samo povod, a da je prvi razlog u tome da se, posle podrške filmu „Teret“, koji govori o srpskim zločinima na Kosovu, malo dobiju poeni glasačkog tela tako što će se skočiti na sledeći „antisrpski“ film.

Samo što „Mezimica“ to definitivno nije, ni prema jednom scenariju.