Nekada je bilo normalno misliti da je put ka pristojnom životu bio relativno jednostavan: dobio si posao, naporno radio, napredovao na lestvici, zaradio više novca tokom vremena, i to je bilo to. Kao rezultat toga, mnogi bumeri vole da veličaju lojalnost kao vrlinu – tačnije, lojalnost svog deteta trenutnom poslodavcu svog deteta.
Ali s obzirom na moderno radno okruženje, ispostavilo se da daju savete koji bi mogli da dovedu do eksploatacije njihovog deteta. Lojalnost je danas slabost koju menadžeri koriste kada treba da nađu nekoga da radi prekovremeno ili na drugi način da ga iskoriste. Makar tako kaže studija nedavno objavljena u časopisu
Videos by VICE
Za ovu studiju, tri istraživača na poslovnoj školi Univerziteta Djuk, u državi Arizona i Univerzitetu Zapadne Virdžinije, istražili su „moguće negativne posledice lojalnosti zaposlenog na radnom mestu“. Ono što su otkrili je da će lojalni zaposleni verovatno biti „shvaćeni kao podložniji eksploataciji“ i da će vremenom ući u „začarani krug patnje“.
Istraživači su preduzeli niz eksperimenata u kojima su postavili niz scenarija za 1.400 menadžera na mreži, koji su rekli kako će reagovati. Evo jednog primera:
Za studiju, Stenli je angažovao skoro 1.400 menadžera na mreži da čitaju o izmišljenom 29-godišnjem zaposlenom po imenu Džon. Svi su ljudi saznali da Džonova kompanija ima ograničen budžet i da bi smanjili troškove, morali su da odluče koliko će biti voljni da zadaju Džonu dodatnih sati i obaveza bez ikakve dodatne plate.
I šta mislite kako je to prošlo? Gore za „Lojalnog Džona” (više eksploatisanog) od „Nelojalnog Džona” (manje eksploatisanog).
Istraživači su zatim nastavili sa nizom eksperimenata kako bi testirali, recimo, „da li se radnici koji pristaju (nasuprot odbijanju) da budu eksploatisani smatraju lojalnijim u očima menadžera. Bez obzira na pojedinosti datog eksperimenta, svi rezultati su doveli do istog zaključka: „Označavanje Džona kao lojalnog uvek je rezultiralo time da su menadžeri bili spremniji da od njega traže da preuzme neplaćeni rad. Činilo se da je obrazloženje da menadžeri veruju da „lojalnost dolazi sa obavezom ličnog žrtvovanja“.
„To je začarani krug“, rekao je jedan od istraživača. „Lojalni radnici uglavnom budu izabrani za eksploataciju. A onda kada urade to, na kraju dobijaju još jaču reputaciju lojalnog radnika, zbog čega je veća verovatnoća da će biti dodatno iskorišćavani u budućnosti.”
Sada, možda je veća verovatnoća da će taj lojalni radnik dobiti povišicu u novoj godini, ali budimo iskreni: to povećanje će verovatno biti oskudno. I na nesreću za Lojalnog Džona, prava povišica ovih dana dolaze kada ljudi pređu kod konkurenta. Naravno, postoji nekoliko odabranih kompanija u kojima još uvek funkcioniše to da budeš prosto dobar u svom poslu i polako napreduješ na lestvici, ali ih je sve manji broj.
A možda je i gazda prosto racionalan. Možda je umoran od davanja važnih poslova zaposlenima koji ne mare dovoljno da dobro urade posao, a količina mentalne energije koja bi bila potrebna da se nosi sa Nelojalnim Džonom jednostavno nije vredna toga. Umesto toga, menadžer eksploatiše svog lojalnog radnika, dajući im dodatni posao za koji neće videti dodati novac.
U takvom scenariju, svi se ponašaju racionalno — osim, naravno, lojalnog radnika. Srećom, kao što je Melvil znao, a i mnogi Nelojalni Džonovi to znaju, rešenje može biti jednostavno – kada se od vas traži da uradite više, prosto kažite da “radije ne biste”.