Attualità

Netfliksov ’Zli genije’ istražuje slučaj koji je ostvarenje tvojih najgorih noćnih mora

Ovaj članak sadrži blage spojlere za Zlog genija: istinita priča o najdijaboličnijoj pljački banke u Americi.

28. avgust 2003. je trebalo da bude samo još jedan letnji dan u Iriju, Pensilvanija. Međutim, ovaj običan američki grad se pretvorio u scenografju za uvrnuti horor film, onog trenutka kada je sredovečni dostavljač pica ušetao u banku sa ručno izrađenim eksplozivom zaključanim oko vrata.

Videos by VICE

Taj čovek je bio Brajan Vels, čije ime će zauvek ostati sinonim za ono što je poznato kao najgnusniiji i najjeziviji plan za opsadu banke u novijoj istoriji: morbidan lešinarski poduhvat koji je „krenuo po zlu“. Ali on je bio samo jedan od likova koji je od ovog slučaja višestrukog ubistva napravio nešto što se viđa samo po bioskopima.

Mesec dana nakon smrtonosnog pokušaja pljačke, Bil Rotstin, koji je živeo u blizini radio-predajnika gde je sudbina Brajana Velsa bila zapečaćena tokom konačne i poslednje dostave, svojim pozivom policiji je zauvek promenio život Mardžor Dil-Armstrong. Proglašena za sve, od fatalne žene, preko mentalno obolele robijašice, do žrtve sopstvenog zločina, Dil-Armstrong je 2017. godine umrla u zatvoru. Ovo je trenutak kada novi dokumentarni serijal Zli genije: istinita priča o najdijaboličnijoj pljački banke u Americi ulazi u igru.

Brojni podkasti, specijalne emisije u udarnim terminima, pa čak i studiozni članci su od ove visokoprofilne opsade sa bombom napravili nešto što istinski fanatici za stvarne zločine itekako dobro poznaju. Međutim, u najnovijem Netfliksovom originalu braće Duplas – koji je usledio posle njihovog nedavnog uspeha sa Divljom, divljom zemljom – žrtve i zaverenike gledamo novim očima, zahvaljujući filmskom stvaraocu Treju Borziljeriju, koji je oformio novinarski odnos sa pokojnom Dil-Armstrong, što je postala osnova ovog dokumentarca, čije je snimanje trajalo više od deset godina.

VICE je razgovarao sa Broziljerijem, zajedno sa korediteljkom Zlog genija Barbarom Šreder, u danima pred premijeru njihove dokumentarne serije, koja je sada na servisu:

VICE: U ovom slučaju ima toliko obrta, da pretpostavljam da je bilo ludo biti toliko obuzet njime skoro od samog početka.
Trej Broziljeri: Zar ne? Zanimljiva, jedinstvena stvar kod Zlog genija je to što je neko kao što je Mardžori mogao da učestvuje u njemu, mogli smo da uđemo u srž zavere, ako tako može da se kaže, i da iz prve ruke čujemo dublje istine.
Barbara Šreder: Kada mi je Trej prvi put pokazao sve te informacije, ja sam rekla, „Stani malo. Ovo je veoma slojevit slučaj, ali iza njega stoji i mračna ljubavna priča“. Tada sam se zaista zainteresovala. Mozak operacije bi mogla da bude ta žena koja je imala niz mrtvih ljubavnika. Ovo je jedinstven slučaj. To je najbolji način da se to opiše.

Takođe je zanimljivo videti Mardžori onakvu kakvu je više nikada nećemo videti, zato što je preminula. Kakav je tačno bio tvoj odnos s njom, na način koji možda u seriji ne može da se vidi?
Broziljeri: Pa, ona je imala nepresušnu energiju. Pošto sam joj se obratio pre nego što je javno proglašena za osumnjičenu u ovom slučaju, ja sam joj postao rezonatorska kutija. Da budem iskren, bilo je naporno, zbog svega što je ona bila. Očigledno, bila je sociopata i ulivala je strah, zato što je i ranije ubijala. A bila je i stvarno dobar lažov: tako da mi je bio izazov da iz nje izvučem pravu istinu. Dugo godina sam razvijao taj odnos, nadajući da će se to jednog dana isplatiti.
Šreder: Verbalno zlostavljanje koje je Trej trpeo je bilo neverovatno. U jednom trenutku mu je rekla da će ga, „odrati do gole kože na sudu“. Bila je naporna, ali on se držao.

Trej, jedna od stvari koja je na mene ostavila trajan utisak je jeziva scena kada si pokušao da razgovaraš sa Bilom Rotstinom. Sa informacijama koje sada imamo i teorijama o njemu od kojih se ledi krv u žilama, kada se sada setiš tog trenutka, šta vidiš?
Broziljeri: Bilo je strašno. U tom trenutku ga je Ef-Bi-Aj skinuo sa spiska osumnjičenih, pa sam imao vere i mislio sam da se obraćam čoveku koji će umiriti svoju savest zbog toga što je bilo pogrešno optužen. Ono što sam dobio je bilo upravo suprotno. Posle tog iskustva, sve mi je smrdelo na krivicu. Osetio sam nešto tamo. Kada sam se prisećao toga posle kratkog vremena, pomislio sam, Vau, ovo je bilo za dlaku. Skupiti hrabrost da odeš tamo gore, gde se nalazilo telo Džejmsa Rodena nije bilo lako, i zbog njegove i bizarne prirode cele te situacije, stvar je mogla da se završi veoma tragično. U tom trenutku sam se osetio kao da sam deo zapleta priče, zato što to stvarno nisu bila moja posla, to da mu se obratim u tom trenutku.
Šreder: Ali drago nam je što jesi!

Ova priča nije zanimljiva samo ljudima koji prate zločine u stvarnom životu, već i ljubiteljima horor filmova. Čak iako ne postoje sasvim jasne paralele, filmovi kao što su Testera 3, 30 minuta i manje, pa čak i epizoda Crnog ogledala „Umukni i pleši“, mogu da se mere sa ovim slučajem. Čak i ona dela koja ne govore o tom slučaju imaju slične strvinarske pohode, ne tako nedužne žrtve, blistave zločinačke umove, velike obrte, fatalne žene i demonizaciju mentalnih bolesti. Kada ste pravili dokumentarnu seriju, da li ste je upoređivali sa filmom i osetili taj isti užas?
Broziljeri: Apsolutno. Ja sam odrastao na horor filmovima. Uticali su na mene na čudne načine. Ako si bio mlad osamdesetih godina, toga je bilo posvuda. Kada sam ušao u ovo, pročitao sam da je postojao taj televizijski toranj gde je Brajan Vels doneo svoju konačnu dostavu. To me je toliko podsetilo na film Sedam. A kada sam pročitao da je postojao leš u zamrzivaču, odmah pored toga neasfaltiranog puta? To je bilo kao Fargo. Sve to se spaja u ovome. Verovali ili ne, kada se pojavila ova priča, snimala se Testera. Tako da joj je na neki način prethodila. Testera nije nusproizvod ovoga.

Stvarno? Uvek sam mislio da filmadžije pročitaju nešto o nekom slučaju i pomisle da bi to bila dobra ideja. Toliko je ova priča zastrašujuća. Mozgovi koji stoje iza franšize Testera su smislili nešto toliko slično. Ali zbog toga mi takođe na pamet pada i Crno ogledalo, što je meni ludo, jer mi se čini da ga niko nije povezao sa ovim slučajem.
Šreder: Ja sam to gledala, i pomislila sam, „Samo trenutak“. Pozvala sam svog muža i rekla mu, „Gledaj ovo. Ovo je kao Zli genije“.
Broziljeri: Mislim, što se tiče 30 minuta i manje, niko nije mogao da zamisli da će se pojaviti crna komedija o ovom slučaju. Mardžori se itekako iznervirala zbog toga [smeje se]. Jeste, jeste. Govorila je da to ima loš efekat po njen publicitet. Da je to negativan publicitet za nju. Ali ona je obožavala pažnju, pa sam siguran da se naslađivala time.

Kakav, po vama, ovakvi slučajevi imaju efekat na pop kulturu?
Ovo je bilo veoma šokantno. Očigledno je bila namera da dospe u medije. To je bio deo čitave šeme. Mislim da je to krenulo odatle. Ovi bizarni slučajevi, bilo da su u pitanju masakri ili neobični zločini, sada se pojavljuju svakodnevno. Ali kada se ovaj slučaj pojavio, setili su se da je smrt Brajana Velsa zabeležena kamerom. Kada se to dogodilo, pojavio se viralni mejl koji je širen unaokolo, sa snimkom eksplozije. Možeš da odeš na sajtove na dark vebu i to gledaš. To je na neki način bio početak svih tih viralnih vide smrti. Tu su grozne stvari, ali to je bio početak ovoga gde smo sada.

Vi ste u dokumentarcu koristili taj snimak.
Šreder: Jesmo, ali nadam se da si primetio da smo na kraju zamaglili eksploziju kao takvu, i da smo zamaglili i veliki deo snimka na kraju. Ovo bi mogli da vide članovi porodica, ko zna? Nismo želeli to besomučno da koristimo. Iskoristili smo ga samo da istaknemo koliko je bilo gnusno to što je taj siroti čovek raznesen. To je bilo javno pogubljene, a niko nikada nije bio optužen za njegovo ubistvo.