Kada sam se raspitala kako da pronađem jedini kvir društveni centar u Kijevu, čovek koji je pušio ispred klimnuo je glavom, složio grimasu i bez reči pokazao na neobeleženi ulaz. Jedini putokaz za potencijalne posetioce bio je odštampani natpis “kvir kuća” zalepljen s unutrašnje strane prozora. Ulaz se sastojao od teških metalna vrata, a kamene stepenica koje vode u podrumski prostor bile su trošne i neravnomerne. Ova ustanova služi kao jedino stalno mesto okupljanja LGBT populacije u glavnom gradu Ukrajine, diskretno skrajnuto iz bezbednosnih razloga.
U Ukrajini se aktivisti i simpatizeri neprestano bore za prihvatanje LGBT-a u društvu. Ali kako raste njihova vidljivost, tako se povećavaju netrpeljivost i nasilje. Aktivisti se trude da ih pretnje nasiljem ili smrću ne obeshrabre, ali vlast i policija su u ogromnoj meri nezainteresovani za probleme LGBT zajednice a nisu spremni ni da im pomognu.
Videos by VICE
Kšiša, koja sedi na stepenicama centra čekajući da se on otvori, priča kako se preselila u Kijev sa Krima odmah posle referenduma iz 2014. godine o pridruživanju Rusiji. Na Krimu, baš kao i u ukrajinskoj prestonici, LGBT zajednica je imala običaj da organizuje okupljanja i zabave, ali za nju ovde ima više posla. Centar organizuje događaje skoro svako veče i ima više ljudi sa kojima treba da razgovara.
“Ne znam da li ovde ima više negativnosti, ignorišem ih, boli me briga”, kaže ona. “Ne smetaju mi mnogo — momci imaju puno više problema.”
“Kad se šetam ulicom sa devojkom ponekad ljudi viču na nas ili nas psuju, ali to nije stalan problem. Ali kad momci to urade, mogu da ih premlate ili da im se desi nešto gore. Što se tiče izliva nežnosti u javnosti, njima je mnogo teže. Ne verujem da ljudi mnogo razmišljaju o tome šta ti momci rade kad su sami, mislim da samo vole da viču: ‘ pidoras‘. Mislim da samo žele da povrede tuđa osećanja.”
Pročitajte i: Pitali smo organizatore Prajda i Trans Prajda zašto dva Prajda
Tu reč, pidoras, teško je prevesti. Ona je uvreda za gejeve usmerena protiv LGBT zajednice, ali i svakog heteroseksualca koji odskače od uobičajenih normi po tome kako priča ili se oblači. Pidoras je najčešća homofobična uvreda koja je postala sastavni deo života zajednice, baš kao i pretnje smrću.
Vladimir Naumenko, direktor za regionalni razvoj Gej alijanse Ukrajine, kaže da oni razmišljaju o tome da angažuju privatnu firmu za obezbeđenje, jer nasilje nad LGBT zajednicom raste sa njenom vidljivošću. Prošlog meseca je skupštinski odbor za ustavnu reformu Ukrajine, pod pritiskom ukrajinskih crkava, odbio da uzme u razmatranje klasifikovanje nasilja i diskriminacije nad LGBT populacijom kao krivično delo. Gej brakovi i građanske zajednice u Ukrajini naprosto ne dolaze u obzir, a situacija je vremenom samo sve gora.
Aleksandar Zinčenkov radi za Centar “Naš svet LGBT” od 1997. godine. On i njegov partner ranije su živeli u Luhansku, teritoriji danas pod ruskom kontrolom. Živeo je u Kijevu 12 godina, ali nikad pre nije video tako mnogo nasilja nad LGBT populacijom kao sada. “Oni koji se vizuelno najviše ističu gotovo uvek rizikuju da iskuse agresiju na svojoj koži”, kaže on.
Nedavno objavljeni video snimak napada na gej par u centru Kijeva usred bela dana samo potvrđuje njegovu priču. Baš kao i tvrdnja bivšeg skupštinskog poslanika Olega Kitseriba da je brutalno premlatio dvojicu mladih ljudi.
Kitserib je u statusu na Fejsbuku (koji je u međuvremenu obrisan) opisao kako je pretukao jedan gej par koji je noću sedeo ispred njegove kuće. Prema njegovoj priči, on im je rekao: “Jeste li poludeli, pidoras, kurve, šta mi se tu cmačete? U toku je rat, a vi se ovde zezate? Nije vam ovo Gejropa, naročito ne pored moje kuće.”
Kad su, prema statusu, oni odgovorili: “Jesi li ljubomoran na nas što se volimo?”, on se vratio u kuću, probudio svog 18-godišnjeg sina boksera, uzeo drvenu palicu zaostalu iz vremena Majdana i njih dvojica su zajedno premlatili dvojicu gejeva. “Dva pidorasa i dva simpatizera [koji su sedeli iza njih] provešće u bolnici bar dve nedelje.” Napisao je još i da je jedina šteta koju je on pretrpeo pocepani sako i povređena šaka kada se “sastavila sa zubima jednog od pidorasa.”
Aleksandar kaže da je zvao sve bolnice u pokušaju da pronađe žrtve, ali da se one nisu pojavile. U poslednjih šest meseci do godinu dana, nasilni slučajevi prijavljeni njegovoj organizaciji u ogromnom su porastu. Deo problema predstavlja ukrajinska policija, koja često ne preduzima ništa da bi pronašla napadače — u najboljem slučaju, počinioce tereti za ometanje javnog reda i mira. Uprkos svemu, on namerava da vlastima prijavi potencijalne Kisteribove žrtve.
“Podneću krivičnu prijavu, ali nisam siguran da će policija sačuvati informacije o mom mestu stanovanja”, kaže Aleksandar. “Nisam siguran da li će mi desničarski aktivisti pokucati na vrata. Predaću prijavu, ali ću se i dalje osećati ugroženo.”
Prema rečima i Aleksandra i Vladimira, konzervativni i nasilni desničarski pokret nastao je iz revolucije. Ukrajina ima komplikovan odnos prema tim grupama. S jedne strane, oni su aktivni na ratištu i služili su kao obezbeđenje tokom dešavanja na Majdanu. S druge strane, one nikom ne polažu račune.
Oni koji su napali kijevsku Šetnju za jednakost u junu imali su veze sa pokretom, ali nisu pretrpeli veliku kaznu, ako su je uopšte dobili. Desničarski aktivisti su takođe spalili istorijski bioskop u Kijevu koji je pustio gej film. Protiv njih je samo podignuta optužnica za ometanje javnog reda i mira.
Iako je nasilje protiv pojedinaca u porastu, neki političari su po prvi put počeli da iskazuju svoju podršku gej zajednici Ukrajine. Dvojica političara šetala su sa aktivistima tokom Prajda u junu, a predsednik Petro Porošenko takođe je izrazio svoju podršku. Ali Vladimir kaže da bi to moglo da bude samo deo političke taktike pošto nije došlo ni do kakvih konkretnih promena.
“Vlada ovo ne doživljava kao prioritet u ovom trenutku, što je opasno”, kaže on, misleći na rat koji se vodi u zemlji.
Aleksandar takođe ističe rat kao razlog za povećano nasilje.
“Homofobija u društvu odslikava šire raspoloženje u Ukrajini”, kaže on. “Mnogo je nemira i negativnih osećanja.”
“Pre desetak godina, LGBT populacija nije bila tako vidljiva ni u medijima ni na ulicama. Ali su sada LGBT aktivisti glasniji, a njihovi problemi uočljiviji. Formirao se anti-LGBT pokret i prilično je uticajan. Mnogi ukrajinski političari i crkve su homofobične i imaju velik uticaj na društvo.”
Za Vladimira i Gej alijansu Ukrajine, pretnje smrću postale su svakodnevna pojava. Dok su imali telefonsku liniju za ukazivanje pomoći, koju je finansirala kanadska ambasada, brutalne pretnje nasiljem bile su sastavni deo posla. Pokušali su da ih prijave, ali od toga na kraju nije bilo ništa. Policija tvrdi da ne može ništa da uradi dok ne dođe do fizičkog nasilja. “Ali tada će možda biti kasno”, kaže Vladimir.
On se suočio sa tim pretnjama i koristi ih kao motivaciju za rad. Gej alijansa Ukrajine otvorila je društvene centre širom zemlje, organizovala aktivnosti za gejeve i šalje dobrovoljce na obuku u druge zemlje. On se nada da će jednog dana doći do prihvatanja u njegovoj zemlji.
“Kao pojedinac, želeo bih da se promeni čitava infrastruktura”, kaže on. “Ja bih sve to spalio i izgradio novo. Kao aktivista, samo želim da naša vlada nauči šta je demokratija i da je svaka osoba važna. Da se društvo sastoji od manjina.”
Pitala sam ga kako uspeva da se natera da ide dalje u ovakvom okruženju. Nakon kratke tišine, on odgovara: “Ne znam.” Posle još jednog minut ćutanja, dodaje: “Ako ne budemo išli dalje, nikad se ništa neće promeniti.”
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu