Dobro, svi smo se smejali kad smo pročitali da je avion Britiš ervejza posle poletanja vraćen u London zbog nepodnošljivog smrada iz toaleta. Oni koji večno postavljaju pitanje gde završavaju govanca ako vam se omakne u avionu, i dalje nemaju odgovor, ali sad bar znamo da ih ne ispuštaju u oblake kao što se to, bar u Srbiji, još uvek radi u vozovima.
Zločin iz utrobe može od prošlog vikenda da uđe na listu terorističkih krivičnih dela, bez frke: kažu da je šteta od prekida leta milionska, pa onda na to treba dodati i satnicu za one koji su morali da operu tu avionsku klonju – ipak je to civilizacija, verujemo mi, pa se tamo daje ekstra kinta ako ti je svakodnevni posao ponekad začinjen ovakvim gadostima.
Ko je sad tu terorista, onaj ko se isprolivao, ili sam proliv, možemo da razmatramo. Neka to bude novo pitanje u nizu onih koja izbijaju posle osmog piva ili treće buksne, na primer, ko su oni ljudi koji se tako iskenjaju u klonjama kafića da ni vodeni topovi to ne mogu da speru.
Videos by VICE
Pilot je, kažu, prvo pozvao osoblje u kokpit, ali su to putnici čuli i, naravno, kao i svi oni koji se pre ulaska u avion mole raznoraznim uzvišenim bićima, gutaju bendžose ili ispijaju deseti skivi, usrali su se i oni. Dakle, možda je onaj smrad iz klonje bio začetnik smradnog pokreta svih putnika? Ko će to otkriti? Možda je među njima bio i gos’n Henki, onda se tu već radi o ozbiljnijem prekršaju.
Posle je, da bi smirio živčane, isti taj pilot objavio da se radi o “otrovno jakom smradu tečnog izmeta”. Znači li to da je otišao da proveri i ako jeste, da li je stavio onu masku za disanje što teta stjuardesa svaki put pokazuje kad sednemo u avion, a niko nikad ne prati šta radi?
Tečno stanje nečeg može da smrdi koliko i čvrsto, valjda. Ali, brate, zar nije lakše sprati to, pa našpricati neki onaj osveživač, pa će da prođe, valjda? Mislim, svako ko je nekad čistio klonju – a svi koji iole drže do karijere tvrde da su radili u kafićima ili gvožđarama, što su mesta koja imaju klonje – zna da je tečno lakše za čišćenje i pranje nego čvrsto.
Tu su sad i druga pitanja: šta je taj mučenik jeo pa da je tako zabazdilo? Da je avion krenuo odavde, dežurni krivci bi bili verovatno škembići, krvavice, suljpa sa kolenicom i sve te divne stvari što prijaju ustima, ali ne i bilo kom drugom organu. Iz Londona za Dubai? Indijska hrana, garant. Mada neki što su radili u čuvenim fast-fud lancima tvrde i da prežderavanje džankom može da izazove slične mirisne efekte. Zarad čovekoljublja, nadajmo se da nije neka nedajbože bolest u pitanju.
Sledeći krug mozgolomki: koji položaj zauzeti da se, pa čak i tečno, govno razlije i po okolnim zidovima a ne samo po mučenoj dasci? Ionako je, brate, frka naciljati rupu, desi se često i promašaj zicera – jer, da se razumemo, ta rupa u šolji nije baš mala, da ne pominjemo čučavce. Ali zid, čoveče, mozak boli čim krenu da se zamišljaju mogući joga položaji za naciljavanje.
Sigurno da ima onih koji znaju, inače ovakve poruke u javnim klonjama ne bi bile lepljene na vrata. Ženskih klonja, u ovom slučaju.
Ali ako ima onih koji su uspeli da se kresnu u avionskoj klonji, onda sigurno može i ovo. A ako bismo već našli položaj, treba dodati i druge nepoznate u jednačinu: avion je leteo, znači, bilo je drmanja. Avionska klonja je minijaturna, ne može se ni okrenuti, manevar je skoro pa nemoguć.
Toliko je pitanja, a odgovora nema. Dižemo ruke. Čoveku je bila frka i tačka. Onim drugim, koji ukrašavaju ovakvim brut artom klonje na kopnu, nije i njima ne opraštamo.