Zakonodavci u Norveškoj odobrili su nove propise koje od influensera i svih koji reklamiraju proizvode zahteva da jasno naznače koje fotografije su obrađene, a sve u cilju borbe protiv nerealističnih standarda lepote.
Ovaj novi zakon usvojen je kao amandman zakona koji uređuje marketing, i to drugog juna, na glasanju, a kralj Norveške odlučiće kasnije kada će ovaj zakon stupiti na snagu.
Videos by VICE
Kako bi ispoštovali ovaj zakon i ono što je prethodno stupilo na snagu, oni koji reklamiraju nešto i koriste fotografije koje su na bilo koji način obrađene, makar u pitanju bio i filter, moraće da jasno naznače to da je fotografija obrađena i to standardizovanom oznakom koju je dizajniralo Ministarstvo Norveške za decu i porodična pitanja. Primeri obrađenih fotografija koje zahtevaju da budu naznačene su one na kojima se vide uvećane usne, sužen struk i povećani mišići, ali ostaje nejasno da li će biti neophodno naznačiti i fotografije gde su menjani svetlo i zasićenje.
Ovaj zakon takođe važi i za fotografije influensera i poznatih ličnosti, i to jer oni “zarađuju od toga” što objavljuju na društvene mreže kao što su Facebook, Instagram, Snapchat, TikTok i Twitter. Bilo kakvo kršenje ovog zakona kažnjava se novčanim kaznama, a u ekstremnim slučajevima i zatvorskom kaznom.
Ovaj korak usledio je nakon što se javnost u Norveškoj pobunila protiv “kroppspress” (u bukvalnom prevodu “pritisak tela”), što se može prevesti i kao standardi lepote. U svom predlogu parlamentu Norveške, Ministarstvo za decu i porodicu citira istraživanja koja su pokazala da ono što zovemo “pritisak tela” ili standardi lepote predstavljaju sveprisutan dodatni faktor u formiranju niskog samopouzdanja kod mladih ljudi.
“Pritisak tela je prisutan na radnom mestu, na javnom mestu, kod kuće, u različitim medijima, itd”, piše u predlogu amandmana koje je Ministarstvo za decu i porodicu poslalo parlamentu Norveške. “Pritisak tela oduvek postoji, i često je borba protiv njega teška. Zahtev da se jasno naznače fotografije koje su obrađene je jedan od načina u borbi protiv pritiska tela.”
“Ova mera će, nadamo se, značajno doprineti umanjenju štete koju čine ovakve reklame, posebno deci i mladima”, dodali su iz ovog ministarstva.
Iz ovog ministarstva zaključuju da će ovaj zakon možda biti teško sprovesti, jer nije uvek lako zaključiti da li je fotografija dorađivana ili nije. Takođe naglašavaju i da bi još jedna posledica ovog zakona mogao biti pritisak na influensere da sada počnu da se oslanjanju na kozmetičke operacije kako bi “dostigli ideale lepote”.
Ipak, kako prenosi norveški dnevni list Verdens Gang, ovaj zakon pozitivno su prihvatili mnogi influenseri u Norveškoj, dok se neki čak zalažu za to da bi ovaj zakon trebalo da se primenjuje na svim iole obrađenim fotografijama.