Kako reći ’ne’ kao dete

FYI.

This story is over 5 years old.

Moj pogled na svet

Kako reći ’ne’ kao dete

Mališanima prolazi impresivna količina sranja koja prave. Vreme je da naučimo par stvari.

Ovaj autobus smrdi na govna. Takav smrad nije nikakva novost na ovoj liniji, koja krivuda kroz centar grada koji izgleda privlači one koji vole da prde u javnosti, ali ovog puta bazdi na pravu stvar. Izvor je blizu… toliko blizu da bi mogao i da mi sedi u krilu. „Ukakio sam se", vedro je rekao moj mališan, okrećući glavu da bi mi se nakezio u lice. Ovo nije bio scenario koji sam zamišljala kada sam počela da ga ohrabrujem da me obaveštava o svojim unutrašnjim radnjama.

Reklame

Dvojnica Ejmi Vajnhaus koja je sedela pored nas je zapušila nos svojim crnim kandžama sa rubinima, i pokušla da se zabije dublje u svoj telefon. Bradonja preko puta me je pogledao ozbiljno prezrivim pogledom, kao da nikada nije mogao da zamisli nešto toliko odvratno. Na glavi je nosio kapu za snoubord koja je više ličila na kapu dvorske lude, što jasno ukazuje na to da od 1996. godine većinu jutra provodi povraćajući vodu iz voterpajpa. Malo im je poznato da moramo da izdržimo još šest stanica. Iz mog krila dopire vesela verzija pesmice „Točkovi autobusa". Za nekoga ko sedi u gaćama punim fekalija, moj sin je odlično raspoložen. Jednostavno je taj tip.

Kada se „taj tip" prvi put pojavio, nisam imala predstavu da ću se vratiti u prošlost, nekima od svojih lošijih odnosa. Ako su vam mališani trenutno nepoznanica, ali razmišljate o tome da sebi pribavite jednog od njih (na duge staze, ili samo na par sati, dok se njihovi roditelji razbijaju od alkohola, kao što su nekada činili, pre nego što su sve to upropastile bezbrojne banalne, svakodnevne odgovornosti), mudro je setiti se nekih uporedivih likova sa kojima ste do sada imali iskustva:

1. Da li ste ikada na faksu imali cimerku koja nije imala pojma sa matematikom, ali je bila veoma izbirljiva kada su u pitanju nadevi za picu? Da li bi odlepila kada ne može da nađe svoje cipele/knjige/grickalice sa sirom? Da li bi se rasplakala za svaku neugodnost, ili nekontrolisano kikotala dok gleda snimke majmuna ili malih pingvina? Koliko puta ste morali da brišete povraćku koja se sastoji isključivo od kulera sa ukusom breskve?

Reklame

2. Da li ste ikada izlazili sa tipom koji je bio neviđeno harizmatičan, ali užasno sebičan? Da li ste provodili dane zaljubljeno gledajući njegov profil, a noći škrgućući zubima i misleći ubilačke misli kada vas on probudi i prepričava vam svoj 'ludi' san, peva pesmu koju je upravo smislio, ili vas zamoli da ga mazite po kosi? Da li je imao nepostojane i nerazumne zahteve kada je u pitanju vaše vreme – da li je pokušavao da vas ubedi da pobegnete s posla da bi se družili s njim? Kada ste bili u javnosti, da li je često izgledalo kao da vas ne sluša, ili da je možda odlutao kada je primetio posebno veliki i/ili šljašteći kamion?

3. Da li ste ikada imali nekog starijeg rođaka, ili komšiju koji mnogo duva i slabo kapira? Da li ste zatekli sebe kako im ispitujete lice tražeći naznake kako da reagujete kada vam se obrate? Da li niste bili sigurni da li je problem u izboru reči, strukturi rečenice ili pogledu na svet? Da li ste se ikada zapitali da li se namerno zajebavaju s vama? Šta ako su vas uvek ložili, i otkud to?

Fotografija: Flickr korisnik Endrju Simen

Ako ste se namerili na mališana, razmislite o tome šta ste sve već naučili. To bi moglo da vam pomogne, ali ne mnogo. Da razjasnimo, mališan nije beba. Iako bebe mogu da imaju jednako intenzivne emocije, njihova komunikacija je toliko neodređena i ograničena, da je lako projektovati neki simpatičan ili sasvim razumljiv problem kao uzrok njihovih uvrnutih krikova nalik pterodaktilovim. Suprotno od toga, mališan poseduje veštine kojima će vam zapržiti čorbu. On je manje tragični junak, a više izaslanik haosa.

Reklame

Zadivljujuća i neizbežna stvar je to što je mališan u stanju da napravi impresivnu količinu sranja i da mu to prođe bolje nego bilo kom odraslom drkadžiji sa kojim ste se do sada u životu sreli. Deo njegove opasne moći potiče od toga što je sićušan. Potpuno nesrazmeran sa vašim dosadašnjim suparnicima, i lako bivate ometeni – i savladani – njegovim očima koje su prekrupne za tu minijaturnu konstituciju. Još jedan problem je u tome što je često u pravu.

„Vreme je da se obuješ", kažem mu iz hodnika. Zakasniću na posao ako ne poteram svog sina u vrtić, na osmoipočasovnu minijaturnu verziju Gospodara muva.

„Neću", uzvraća on nonšalantno. Odmarširam u njegovu sobu delujući zlokobno, stanem na vrata i ugledam ga razbaškarenog na jastuku kako gleda slikovnicu. Ne udostoji me čak ni pogleda. Stvarno ga zabole dupe. A pritom i… ne greši.

Sigurno mu je nemoguće da zamisli zašto bi sposobna odrasla osoba, koja naizgled deluje kao da upravlja svime što se događa na svetu, izabrala da se muči i odlazi na nekakvo mesto koje se zove „posao", kada ima ilustracija kojima bi mogla da se divi – možda čak i malo naćosa zaturenih ispod kreveta, koji čekaju da budu pojedeni. Na mnogo načina, reč „ne" je ključ za sve. Da li želiš da sačekaš na svoj red? Ne. Da budeš fin i deliš s drugima? Ne. Da li želiš da odeš na spavanje pre dva ujutru? Ne.

Ja lično verujem da je najproduktivnije (opstanka radi) na mališana ne gledati kao na nekoga ko iritira, već ko inspiriše. Šta bi bilo kada bismo svi mogli da živimo kao mališani? Zamislite da možete sebi da priuštite toliki luksuz da budete naivni kada su u pitanju kulturne norme i tradicionalni oblici društvene interakcije. Potpuno ste u dodiru sa svojim željama – bez pomoći milenijumskih inspiracijskih tabli ili ciljnih tabela „najpopularnijih šest navika najefikasnijih/najtupljih ljudi. Sledeći put kada uđete u krcati lift i ugledate neverovatno zanosnu ili nakaznu indivuduu, setite se kako mališan sme slobodno da bulji u nju. Verbalne ljubaznosti su suvišne. Vožnju provedite tako što ćete proučavati najzanimljivije karakteristike ostalih putnika. Ako ste do kraja jezivi, preslatki se i vaši subjekti bi trebalo da se osećaju polaskano time što ste im posvetili svoju nepodeljenu pažnju.

Reklame

Možda ćete se zateći kao talac na nekom podužem sastanku. Možda je klijent posebno dosadan, ili vam se više jednostavno ne sedi tu. Da ste mališan, mogli biste da ustanete i bez izvinjenja odete. Vaša šefica je budala ako ne razume da apsolutno postoji nešto bolje što biste mogli – i trebalo bi – da radite.

Možda će biti zabavnije u menzi. Vidite li nešto što vam se dopada? Nemojte da vas obeshrabri činjenica da je to neko već uzeo; on vam samo pokazuje kako se u toj stvari najbolje uživa. Ako je manji ili slabiji od vas, samo im istrgnite to iz ruku i pobegnite. Možda možete malo i da ga odgurnete, da ne može da vas stigne.

Vidite, do samoakutalizacije vodi samo jedan mali kvar u vremeplovu. Ali ozbiljno, ako ste trenutno ili ćete se jednog dana zateći u (poluzlostavljačkom) odnosu sa mališanom, ostanite jaki. Strpljenje je od vitalnog značaja. U posebno izazovnim trenucima, kada mališan (cimer, kolega iz benda, direktor start-apa) počne da vileni, pokušajte da zamislite svet gledan njegovim očima. Odbacite emotivnu zrelost i 'budite u trenutku'. Koga je briga? Oslobodite sebi neko srećno mesto u glavi gde možete da se sakrijete dok traje izliv besa. Dremnite; sipajte pivo u svoj termos za kafu. Tamo je super… i veoma retko smrdi na kaku.

Još na VICE:

Priče o prvom trenutku kada smo razočarali roditelje

Svađe, vutra, porodični problemi: Šta kriju stari dnevnici devojaka iz Beograda

Kako ekstazi jača porodične veze