Emotivne i finansijske ucene roditelja: Kako nam se mešaju u život u Srbiji

Koliko puta smo čuli „Dok si pod mojim krovom…", „Dok te ja hranim i oblačim" ili čak ekstremnije „Ja sam te rodila, ja ću i da…" (ti odredim sudbinu). Često su se moje generacije tokom odrastanja osećale kao da su roditelji njihovi gospodari, i oni koji govore kako se „nekad znao red" verovatno misleći da su se roditelji više poštovali.

Meni se čini da smo se samo više plašili. Često krivimo roditelje za svoje strahove, nesamostalnost ili prerano odrastanje; oni koji imaju pare, jadaju se kod privatnih psihoterapeuta, oni koji nemaju, kod prijatelja. Verujem da su roditelji radili najbolje što su umeli, čak i oni koji su svoju decu upropastili.

U holivudski filmovima, okupljanje porodica dešava se povodom bitnih praznika, a kod nas, na Balkanu, familije su čvršće povezane. Često se na tim skupovima komentarišu izbori i odluke, porodični savet obično je upućen u sve detalje naših života. S jedne strane, uvek je dobro imati nekoga sa kim možeš da se konsultuješ oko bitnih stvari koje ti se dešavaju u životu, a opet, često se dešava da dođe do prelaženja granica i da roditelji preuzimaju kontrolu nad donošenjem naših odluka.

Stefan* ima 33 godine i kaže da ga roditelji i dalje tretiraju kao dete, a da na svaku njegovu odluku i izbor imaju neku kritiku.

- To je sve skoro na dnevnom nivou. "Sine kad ćeš da se ženiš? Je l' imaš devojku? Brine se tata. Baci te cigare! Indonezija, ma nije valjda. Baš si našao gde bi da ideš. Obuci se, hladno je." Ćale, neću da se ženim. Budući da živimo u zemlji Srbiji, previše mi je komplikovano da ti objasnim zbog čega, iako suštinski odgovor staje u jednu rečenicu. Godinama pokušavam da ostavim cigarete. Svakog dana se budim i zamišljam da je ispred mene dan bez istih, ali nažalost… Najmanje što mi treba je da imam pritisak roditelja – kaže Stefan.

Porodična psihoterapeutkinja Dragana Deh kaže da to mešanje roditelja u donošenje odluka, jeste na neki način vezano za našu kulturu, jer su nekada tri generacije živele zajedno, a sada imamo dosta primera gde su dve generacije na okupu.

- Samostalnost u odlučivanju jeste vezana je za finansijsku samostalnost, a kod nas na to utiče finansijska kriza koja vlada odavno. Takođe, postoji i potreba da budemo povezani. Međutim, ipak je zdravije i funkcionalnije kada su ljudi samostalni. Odvajanje može da bude teško za decu, ali i za roditelje, koji treba da prebrode sindrom „praznog gnezda", odnosno trenutak kad se deca odvajaju. - kaže Deh za VICE dodajući da je najbolji trenutak za tako nešto vreme posle srednje škole. Međutim, naše društvo to ne podržava, ni emocionalno, ni finasijski.

Najbolji trenutak za to bi bio nakon srednje škole. Međutim, mi nismo društvo koje to ne podržava ni emocionalno, ni finansijski – kaže Deh za VICE.

Dvadesetosmogodišnja Milica kaže da se njoj roditelji dosta mešaju u život, ali da misli da je u mnogim porodicama u Srbiji tako.

- U mojoj porodici je bilo ne samo mešanje roditelja, nego i drugih članova porodice. Dete sam devedesetih i čitava ta situacija naterala je moje da biramo između podstanarstva, za šta u tom trenutku nismo više imali uslova, i života sa babom i dedom. Kako smo izabrali drugo, dugo sam delila sobu ne samo sa bratom već i babom, tako da postojanje sopstvenog prostora nije bila stvar o kojoj sam mogla da razmišljam – kaže Milica.

Sa jedne strane takva porodična situacija je naučila da bude upućena na druge ljude, ali da istovremeno često ne ume da postavlja granice, objašnjava mi Milica.

Pogledajte film: Materinstvo: odloženo

Aleksa (26 godina) ima potpuno drugačije iskustvo sa svojim roditeljima.

- Pošto ne žive u Beogradu, pošalju sms jednom u nedelju dana da pitaju "Sine, živ li si? javi da znamo", haha. Meni se moji baš ne mešaju nego su sve u fazonu "podržavamo te, ti znaš najbolje, razmisli, pogledaj". Nekad prosto poželim da mi kažu "Aleksa, konjino, ne možeš tako", ali i ovakve ih volim – kaže Aleksa za VICE.

Govoreći o uticaju roditelja, psihoterapeutkinja Dragana Deh kaže da roditelji sve manje, srećom utiču na njihov izbor. Kada se radi o izboru zanimanja, fakulteta, ranije je bilo tih primera „upiši pravo, ekonomiju, sigurno ćeš naći posao, nemoj umetnost, nećeš imati od čega da živiš".

- Vremena se menjaju, ne postoji nešto što ljudima garantuje dobar posao, više prepuštaju deci odluku da bi smanjili svoju odgovornost, i sada imamo mlade generacije roditelja svesnih toga je važno da deca imaju svoj izbor, čega nije bilo u tolikoj meri u, na primer, generaciji mojih roditelja – kaže Dragana.

Ono što je najtraumatičnije i mladima, i roditeljima, pa čak i bakama i dekama, jer se često čuje da živimo od penzija, a da plate nisu sigurne, postoji na neki način finansijsko ucenjivanje, objašnjava Deh.

- Možda ne baš ucenjivanje, ali neki uslov, jer ne može drugačije, pa se to može vrlo lako doživeti kao ucenjivanje. Na primer, to je slučaj sa fakultetom, ranije kada je bilo državno finansiranje, propuštena godina ili dve nisu predstavljali teret, za razliku od danas, kada to jako puno košta porodicu. To ima i svoju dobru stranu, u smeru „podržaću te dok si na dobrom putu." To je i preporuka psihologa – kaže Dragana za VICE.

Ona kaže da smo svi primer toga, pa da je čak i ona tokom studiranja osetila veću samostalnost kad je napravila pauzu i počela da radi, jer nije morala da „polaže račune".

Trenuci kada se roditelji najviše mešaju u život dece je kada se dešavaju takozvane razvojne krize. Odnosno, period raskršća, to su neke teške situacije, bolesti, gubici, koji fakultet upisati, da li početi život sa partnerom. To su okidači kad roditelji osećaju potrebu, odgovornost, pa čak i moć, što nije dobro, da utiču na donošenje odluka svoje dece. Mladi se onda nalaze pred problemom kako da se napravi sveopšta separacija, objasnila je Deh.

- Nekome odgovara kad se roditelji mešaju. Neki mladi ljudi nemaju taj stepen samopouzdanja, samopoštovanja, odlučnosti, unutrašnje snage ili motivaciju da nešto sami urade i mnogo im je lakše da prepuste i moć i odgovornost roditeljima da biraju. I onda im je lakše da prihvate nešto tipa „nisam odlučio, nije moja odgovornost što nije uspelo" – kaže ona.

Takođe navodi i da postoje ljudi koji su proaktivni, koji će krizu, svađu, prekid komunikacije sa roditeljima, koji je često, srećom, kraći, iskoristiti da se izbore za ono što hoće, a uvek je zdravije napraviti separaciju. Preterano vezivanje za roditelje, bez obzira na to što najčešće ide iz najbolje namere, je negativno i dovodi do toga da su deca prezaštićena i čekaju princa ili princezu na belom konju koji će im rešiti život, bilo u emotivnom smislu, ili podršku koja će im rešiti život na finansijskom planu, što je danas sve manje moguće, objašnjava Dragana.

Ranije se separacija dešavala tako što smo se od roditelja odvajali tek kad počnemo da živimo sa nekim u braku, sada imamo primere da ljudi žive samostalno i pre braka. Interesovalo me je da li se tu nešto promenilo.

- Mnogo mladih dolazi na fakultet u Beograd, daleko od svoje porodice koju viđa vikendom, na recimo mesečnom nivou i ta deca su bitno samostalnija od onih koji žive sa roditeljima do kraja studija. Ne kažem da je to lako, ali je pozitivno i razvojno je korisno. Da je standard kod nas takav, da postoje takvi domovi gde bi čak i u svom gradu mladi živeli samostalno, to bi bilo korisno. Roditelji bi morali da izgrade poverenje i da puste svoju decu bez straha, jer je strah loš gospodar. Kada strah prebacimo u oprez, to je onda korisno i funkcionalno. To onda možemo da prenesemo kao jednu ideju prolaska kroz život – kaže Deh.

Da li postoji neki trenutak u kome prestanu da se mešaju, vide da dete može samostalno da donosi odluke, ili je to vezano za to kakav su tip ljudi takvi roditelji?

- Mislim da je nažalost većina taj slučaj – ta sorta ljudi. Postoji jedan razuman obzir roditelja koji će pratiti situaciju do punoletstva. Nije to džabe određeno u tom dobu. Nakon tog perioda tu su za decu da im pruže podršku ili ne, za razliku od onih roditelja koji će svoju decu zauvek gledati kao decu i da je nužno da im daju pravac, a to je ono što je toksično za njihov odnos i za narednih pet generacija. Neko iz poštovanja na to pristaje, a ne iz straha ili nedostatka finansija, nego je tako vaspitan – kaže Dragana za VICE.

Zbog toga često neko takav ulazi u odnos sa nekim ko je slobodniji, opuštenije vaspitan i slično. Tu se generišu problemi koji utiču na buduće generacije, dodala je ona.

Česta je i pojava da je neko od roditelja kontrolor, kao neko ko želi da učestvuje na sve odluke koje dete donosi, jer smatraju da su iskusniji, mudriji, bolje poznaju svoje dete, bolje poznaju prilike i potrebe svog dete, što sigurno nije tačno, jer dete bolje poznaje prilike, kaže Deh, a onda ta kontrola može da traje zauvek i to je nešto što je toksično.

- U Americi su sada trend emisije u kojima roditelji biraju partnere svojoj deci. To je jedan avanturizam koji ne treba da ima nimalo pozitivnog značenja. Ne postoji statistika koja bi pokazala da li se to ispostavilo kao dobro ili loše, takav izbor. Ali prepustiti drugom da donosi izbore umesto vas, znači izgubiti deo sebe u određenoj meri. A to je sigurno nešto što utiče na disfunkcionlanost – zaključuje Deh.

Još na VICE.com

Pitali smo stručnjake kada je pravi trenutak da se odselimo od roditelja

Da li bismo bili manje sjebani da su nam se roditelji ranije razveli

Da li si skroz sjeban ako ti roditelji nisu venčani?