Malo šta je u životu pouzdano, ali to da je da Wu-Tang Clan najbolja rep grupa svih vremena sigurno jeste. Kako zbog ogromnog uticaja koji su imali na druge, tako i zbog pojedinačnih dostignuća svih članova benda – a RZA, GZA, Method Man, Raekwon, Ghostface Killah i Ol' Dirty Bastard su samo neki od njih – Klan je ostavio iza sebe veoma dubok trag u muzičkoj istoriji.
Kao što svaki njihov fan dobro zna, Wu-Tang je poseban univerzum. Usled inspiracije koju su crpeli iz fenomena svoje vrste – Five Percent Nation, kung fu, vegetarijanstvo, itd – nastao je samo njima svojstven stil (neki bi rekli i filozofija). I šah je kao drevna igra deo cele te priče. Čak i na svom debitantskom albumu pod nazivom Enter the Wu-Tang: 36 Chambers nalazi se pesma Da Mystery of Chessboxin', samo prva od mnogih koje će odraziti svu strast sa kojom oni upoređuju šah i život.
GZA je najstariji član benda i i njihov „duhovni vođa". On je prvi član Wu-Tang Clana koji je potpisao ugovor sa diskografskom kućom. Bilo je to davne 1988. godine i tada se predstavljao kao „Genije", ali to nije bilo zabadava – GZA je intelektualni gorostas. U svoje slobodno vreme druži se sa fizičarima sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu, drži predavanja o univerzumu na Makgil univerzitetu i u saradnji sa sajtom (Rap) Genius bavi se promocijom projekta „Genije za nauku", čiji je cilj da se nauka približi deci. On je u isto vreme i jedan od najboljih šahista u bendu.
Za njegovu ljubav prema ovoj igri postoje brojni dokazi. 2005. godine je objavio album posvećen isključivo šahu, pod nazivom Grandmasters. Svaka od pesama ima i odgovarajući naslov: Advanced Pawns, Illusory Protection i Queen's Gambit. Ali GZA, kao i svaki pravi samuraj, skriva svoje veštine od očiju javnosti – tako nećete naći snimak njegovih partija, a i više voli da igra samo sa članovima Wu-Tang Clana.
Moja šahovska odiseja otpočela je 23. aprila, kada sam dobio šahovski komplet za rođendan. Za samu igru sam prvi put počeo da se interesujem pošto sam je video u jednom od mojih omiljenih filmova, izvanrednom jamajčanskom gangster klasiku Shottas. U jednoj sceni dva glavna mafijaša igraju šah i usput piju i puše. „Nije ti ovo igra pričanja, nego ubijanja", kaže jedan od njih samo trenutak pre nego što će dobiti telefonski poziv u kojem mu javljaju da je njegovog brata Bleka ubila policija.
Šah mi je išao od ruke i i vrlo brzo sam počeo da dobijam sve protiv kojih sam igrao. Ono što mi se dešavalo u životu, od mog raskida sa devojkom pa do pokušaja da nađem novu, moglo se analizirati isto kao i šahovska partija.
Ubrzo pošto sam postao prilično dobar u ovoj igri, čuo sam da GZA dolazi u Klivlend krajem avgusta da promoviše Lejkvud muzički festival. I kako sad jedan ovakav ljubitelj rep muzike i budući šahovski velemajstor poput mene da propusti priliku da zaigra protiv takvog imena kakvo je God Zig-Zag-Zig Allah? Znao sam da mi neće biti lako da organizujem partiju šaha sa dotičnim reperom, ali baš kao u ovoj igri, tako se i u životu sve svodi samo na to kakve poteze vučete. A ja nisam smeo da pogrešim.
Šah se dobija tako što se protivnik matira, a njegov kralj više fizički nema gde da se skloni. Tako sam i ja morao da zarobim GZA, koji je u ovoj igri bio kralj. Ali on je bio opasan neprobojnim bedemom od skakača i lovaca, u vidu njegovog agenta za štampu i njegovog menadžera. I ja sam imao jednu moćnu figuru. Bila je to kraljica, Keli Flamos, organizatorka Lejkvud muzičkog festivala. Ona je od samog početka bila na mojoj strani.
Morao sam da budem kreativan. Agent za štampu nije odgovorio na moj imejl, što je značilo da sam sad ja na potezu. Tako sam menadžeru poslao poruku da nemam nameru da odustanem i partija je polako počela da se zakuvava. Keli bi kao moja kraljica uskakala s vremena na vreme da mi raskrči put ka pobedi.
Sve dok GZA-ov tim nije konačno pristao na saradnju. Ali postavili su mi jasne uslove – partija će se održati u hotelu Interkontinental u Klivlendu, u kojem je GZA odseo. Pored toga, da učinim uslugu mojoj Keli, trebalo je da sačekam GZA na aerodromu i odvezem ga do hotela. Nakon što se partija završi, morao sam da ga odbacim direktno na festival. Naravno da sam pristao. I tako je sve počelo.
Da bih se pripremio za partiju, otišao sam do gradske biblioteke u Lejkvudu i pokupio im skoro sve knjige o šahu koje su imali. Osmislio sam rigorozan režim treninga kojeg sam se svaki dan strogo pridržavao. Šahovske partije koje je GZA igrao nikada nisu dokumentovane, pa sam umesto njih proučavao tekstove sa njegovih albuma Grandmasters i Liquid Swords u nadi da ću na osnovu njegove muzike odgonetnuti i njegovu šahovsku strategiju. Radio sam i fizičke vežbe: plivao sam svaki dan da mi telo ne bi otkazalo tokom meča. Dizao sam i tegove da mi GZA prilikom rukovanja ne smrvi šake.
Oko Wu-Tanga se ispredaju čitave legende i bend nosi oreol duhovnosti. Znao sam da ću morati da se izdignem na GZA-ov duhovni nivo da bih uošte došao u priliku da ga dobijem. Stoga sam se uzdržavao od skoro svih vrsta mesa, baš kao što to radi i GZA. Skoro svaki dan sam meditirao i molio se. Dan pre meča sam proveo u strogom postu i pio samo tečnost da razbistrim um i pročistim telo. Veče uoči meča sam seo na obalu jezera Iri i udubio se u misli, zagledan u tamu poleglu po površini vode. Stomak mi je zavijao, a srce ustreptalo. Bio sam spreman.
I tako je sunce zašlo i potom ponovo zarudelo nad jezerom Iri. Svanulo je. Moja deset godina stara tojota bila je previše prljava da bih njome išao po GZA, pa sam skoknuo do mojih roditelja da bih od majke pozajmio njen mali prjius. Moja majka, sitna ženica poreklom sa Tajvana, stajala je na kućnom pragu i ispratila me mahanjem. Ostala je tamo sve dok nisam potpuno nestao iz vidokruga.
Odvezao sam se na aerodrom i stao u dnu pokretnih stepenica kojima se išlo na preuzimanje prtljaga, noseći u rukama znak sa ispisanim GZA koji sam spremio kod kuće. Tako sam i ugledao GZA i Keja, njegovog menadžera, za kojeg se kasnije ispostavilo da je Raekwonov brat, kada su tuda prošli nešto kasnije i naleteli na mene.
GZA ima 48 godina, ali izgleda mlađe. Još uvek ga prepoznaju na aerodromu i on se odaziva svaki put kad mu neko dovikne „Vu-Tang!". Glas mu je ogrubeo ali prijatan. Na licu mu stalno lebdi blag osmeh. Iz daleka deluje sasvim obično odeven – farmerke, patike, jakna – ali izbliza sam primetio da je sve to Guči, od glave do pete. Takođe sam primetio da mu je ranac luksuzno ukrašen dizajnom u obliku sivog šahovskog polja.
Rep zvezda i njegov menadžer uđoše tako na zadnje sedište maminog prijusa i zaputismo se ka Klivlendu. Kada smo stigli u hotel, GZA je poručio piće, a ja sam otvorio tablu i poređao figure i obojica smo seli. Dva moja prijatelja su došla da gledaju. GZA-ov menadžer nam je stajao iznad glave sa rukama prekrštenim na grudima.
Bacio sam jedan pogled na mog protivnika. Sedeo je uspravno, sa šakama na kolenima, i gledao me pravo u oči. U uglu usana mu je zaigrao osmeh. „Spreman?", pitao je.
Klimnuo sam glavom i povukao prvi potez: pešak na e4. GZA je odgovorio pešakom sa d7 i borba je počela.
Jedno vreme se moglo čuti samo pomeranje drvenih figura po tabli sa tek ponekom pauzom da se malo razmisli. „Jel' ti to hoćeš da mi skineš skalp?", rekao bi tu i tamo i brzo odigrao sledeći potez kao odgovor na šta god da sam tad radio. Ali partija je već u središnjici bila veoma izjednačena. Centar je ostao na izvol'te, a niko nije imao prednost u figurama. Polako sam postajao svestan koliko su se sve moje pripreme isplatile.
Iznenada sam ugledao priliku za lak mat. Ako spustim kraljicu do sedmog reda, mogu da dobijem GZA u dva poteza. Vreme je stalo. Osetio sam kako mi srce tuče kao ludo. Pogledao sam repera. Bio je udubljen u misli. Da li je ovo moguće? Pomerio sam kraljicu.
Kad ono BUM! On je pokupi sa table i umesto nje stavi jednog od svojih skakača. Nisam video da ta figura brani polje. Prevario sam se, i to opasno. Kibicerima je zastao dah. Početnička greška. Digao sam ruke u vazduh. GZA se zavalio u naslon. „Sad je igra skroz drugačija, zar ne?", rekao je i prigušeno se nasmejao.
Pošlo mi je za rukom još samo da odolevam nekoliko minuta, ali onda je sve bilo gotovo. Igrači njegovog kalibra ne propuštaju takvu prednost. Nije me matirao – uspeo sam da mu izmičem neko vreme – pa smo se dogovorili da počnemo novu. Pošteno me je dobio, nema šta.
Druga partija je bila neuporedivo srdačnija. GZA je počeo da se priseća starih vremena provedenih sa Wu-Tangom.
„Čoveče, ja ovo mogu da igram satima, po ceo dan", rekao je. „Masta Killah i ja smo jednom tako odigrali 78 partija u cugu. Mislim da je sve to trajalo dobrih 12 sati. Celu noć. Pilo se i pušilo. Onda smo dremnuli jedno dva sata pa nastavili."
Pričao mi je i o mitologiji Dalekog istoka po kojoj je Wu-Tang Clan posebno poznat. „Da li si nekad čuo priču o tome kako je jedan kralj Indije dobio na poklon šahovsku igru? Kralj je tom tipu koji mu je doneo šah zauzvrat ponudio šta god poželi. A ovaj je tražio sam zrno pšenice, ali je hteo po jedno zrno za svako polje na tabli, s tim da ih na svakom sledećem polju bude duplo više nego na prethodnom. I tako je kralj brojao 1, 2, 4 zrna pšenice za svako od 64 polja. I kada su se dvorski matematičari skupili da malo razmisle, shvatili su da bi ta količina pšenice bila dovoljna da se cela planeta njime opaše tri do četiri puta."
„Ovo ti pričam samo da bi shvatio koliko je ovo kompleksna igra", nastavio je zadivljeno. „Jer se i meni učinilo da je tip tražio glupost kas dam prvi put pročitao priču. A onda sam sa malo zamislio. A kad sam sa računom stigao do četvrtog reda na tabli, već se radilo o milijardama. To ti je duboko k'o svemir, zar ne?"
Na kraju partije smo pružili jedan drugom ruku. „Bilo mi je zadovoljstvo", rekao mi je. „Vidimo se."
Odbacio sam GZA i njegovog menadžera do Lejkvud muzičkog festivala. Iako su i intervju i šah ispali kako treba, ipak sam bio depresivan – ne volim da gubim. Osećao sam se kao početnik u plejofu NBA lige koji je ispao već u prvoj rundi. Igrati u plejofu jeste strava, ali ja sam želeo pobedu.
Kada sam došao kući, zatekao sam na stolu knjigu „55 načina da postanete šahovski velemajstor" u istom položaju u kojem sam je i ostavio. Bila je to jedina knjiga koju sam zadužio u biblioteci a da je nisam pročitao do kraja. Uz zvuke muzičkog festivala koji su dopirali nekud iz daljine, ja sam seo na krevet, otvorio knjigu i počeo da čitam.