Referendum o nezavisnosti održan u septembru prošle godine bio najsnažniji pokušaj Škotske da se odvoji od ostatka Ujedinjenog Kraljevstva. Ono što je na ostrvu bila ogromna stvar, preko Atlantika je bila nepostojeća priča.Dok Škotska zaista ima važan međunarodni značaj, nijanse četiri zemlje pod krunom se često gube izvan granica ostrva, gde je Engleska sinonim čitavog Ujedinjenog Kraljvstva.Možda to neće ostati tako još dugo. Dok su se partije borile u kampanji na jednim od najneizvesnijih izbora godinama unazad, postalo je jasno da je pitanje Škotske postalo važnije od referenduma o nezavisnosti. Predviđa se da će Škotska nacionalna partija koja je predvodila kampanju nezavisnosti dobiti tri puta više glasova nego na prethodnim izborima i računati na 59 mesta u parlamentu, za razliku od šest osvojenih na prošlim izborima.To je dramatična promena za Škotsku nacionalnu partiju i premijerku Škotske Nikolu Sturdžon, koja je sijala u TV debatama tokom kampanje dok je pokušavala da predstavi pokret za nezavisnost kao alternativu najvećim partijama. Britanski izborni sistem je takav da partija koja je do juče bila na obrisima politike vrlo lako može postati odlučujući faktor od koga zavisi ko će zavladati zemljom.Da bi se osvojila većina, partija mora da osvoji polovinu mesta u parlamentu, plus jedno – 326. I laburisti i konzervativci se, po istraživanjima javnog mnjenja, nalaze negde oko 275 mesta i ukoliko se to na izborima ne promeni, partija koja osvoji više mesta će morati u koaliciju sa nekim, ili će makar morati da dobije zvaničnu podršku druge partije da bi osvojila vlast.Laburistička partija je godinama bila dominantna u Škotskoj i da Škotska nacionalna partija nije dobila ovoliku podršku, očekivalo bi se da laburisti osvoje glasove. Sada, kada se predviđa da će Škotska nacionalna partija osvojiti sva (41) mesta u Škotskoj, vođa laburista Ed Miliband će morati da napravi izbor – da li da vlada uz podršku Škota ili da prizna poraz. Dogovor Škotske nacionalne partije i konzervativaca nije moguć.Mogućnost koalicije laburista i Škotske nacionalne partije je postala centralno pitanje izbora, a naročito su je konzervativci koristili da bi "zaplašili" birače. U kampanji su govorili da će Laburistička partija postati "potrčko"političkoj grupaciji posvećenoj cepanju Ujedinjenog Kraljevstva, kao i da bi Škotska nacionalna partija, ukoliko uđe u vladu, to iskoristila da održi još jedan referendum o nezavisnosti. Ed Miliband je sve vreme odbacivao mogućnost koalicije sa Škotima, ali stariji članovi njegove partije kažu da su pregovori mogući i da Miliband ne treba da propusti šansu da postane premijer.Ako konzervativci mogu da osnuju većinsku vladu (ili osvajanjem dovoljnog broja mesta ili koalcijom sa ostalim partijama, poput Liberal-demokratske), Škotska naciona partija može da izvuče korist na druge načine. Konzervativna vlada bi dozvolila Škotskoj da ojača svoju poziciju, da je njihova zemlja mnogo više na levom spektru od Engleske, a to je i ideološka crta koja ih razdvaja. Škotska nacionalna partija bi takođe mogla da optuži premijera Dejvida Kamerona zbog izvođenja Škotske iz Evropske Unije u kojoj Škoti žele da ostanu.Malo je verovatno da će se u Škotskoj apetit za nezavisnošću smanjiti. Još 1998. godine je tada laburistička vlada počela da prenosi ovlašćenja na Škotsku. Prošle godine je 71 odsto mladih ljudi od 16 i 17 godina glasao za nezavisnost, a 73 odsto starijih od 65 protiv. Verovatno je da će se procenat onih koji žele nezavisnost povećati.Napetost raste i u Engleskoj. Trenutno ne postoji odredba po kojoj samo engleski poslanici mogu da glasaju za engleske zakone. Prošle godine, premijer Kameron je iskoristio pregovore oko škotskog referenduma o nezavisnosti da bi uveo pravilo po kome engleski poslanici jedini odlučuju o engleskim zakonima, kao što je prenos izvršne vlasti sa Vestiminstera na Škotsku dozvolio da škotski poslanici glasaju za škotske zakone.Sve je ovo pozadina trenda rasipanja moći po celoj Velikoj Britaniji. Osim Škotske, britanski gradovi koriste priliku da pridobiju više ovlašćenja. Širom sveta, rast nose gradovi, a većina gradova u Engleskoj ostvaruje rast ispod nacionalnog proseka.Trenutna koaliciona vlada konzervativaca i laburista se obavezala da će decentralizovati zemlju. Ipak, u isto vreme je napravila ogormne rezove u budžetima lokalnih uprava pokušavajući da smanji nacionalni budžetski deficit.Iako sva decentralizovana moć deluje privlačno, škotski referendum je ponovo ustalasao pitanje da li prenošenje vlasti podstiče razjedinjenost.
Reklame
Reklame