FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Veličanstveno iskustvo odrastanja dečaka sa nabreklim bradavicama

Biću sasvim jasan. Kada si dečak, grozno je kada odrastaš sa nabreklim bradavicama.

Šon Koneri nije morao da odrasta sa nabreklim bradavicama. Kadar iz „Zardoza"

Biću sasvim jasan. Kada si dečak, grozno je kada odrastaš sa nabreklim bradavicama.

Dok sam bio tinejdžer, svaki put pre nego što bih ušao u mušku svlačionicu u školi, prvo bih štipao svoje bradavice. Prvo levu, pa desnu, i čekao bih da se ukrute, pre nego što bih se okrenuo ka ostalima. Kada je u prostoriji bilo hladno, sačekao bih oko minut, dok mi se telo ne prilagodi na temperaturu i bradavice se vrate na svoje mesto. Kada je bilo toplije, trebalo mi je duplo manje.

Reklame

Ali kada bi se opustile i vratile u prvobitni oblik, morao bih da okrenem leđa vršnjacima, brzo protrljam rukama grudi, i sačekam da se iluzija povrati. Naravno, to bi uspevalo samo nekoliko puta, a onda bi moje telo shvatilo trik, i mlečne žlezde bi mi ostale trajno nabrekle. Zbog toga su svako moje presvlačenje, stavljanje dezodoransa i opšta higijena morali da budu obavljeni u kratkom, dvominutnom vremenskom okviru, ako nisam želeo da mi se smeju zbog napumpanih pupoljaka na grudima.

Stanje koje sam imao (a i dalje ga imam, do određene mere) se zove ginekomastija, i to je zapravo prilično uobičajena pojava kod mladih momaka u pubertetu, iako nekada ne prolazi ni nakon njega.

Ginekomastija, razvoj žlezdanog tkiva u grudima i bradavicama muškarca, često je mnogo gora od mog slučaja. Mnogim muškarcima koji pate od nje se pojave prave, velike grudi. Ja sam imao samo male pufnice na bradavicama, zbog kojih me je bilo sramota da skinem majicu.

Za razvoj grudi kod muškaraca nije zaslužan neki određeni izvor, ali znamo da postoji niz faktora koji tome mogu da doprinesu. Ovi faktori, kao što su visok nivo estrogena, zloupotreba anaboličkih steroida i dugo nagomilavano salo se generalno smatraju za najčešće uslove za javljanje ovog stanja, ali nekada muškarcima grudi rastu na misteriozne načine.

Pročitajte i: Njihovo veličanstvo - male sise

2013. godine, jedna nemačka studija je otkrila da su vojnici koji izvode ceremonijalne vežbe prilikom kojih pribijaju pušku na grudi primetili da im raste dojka na strani grudi na koju prislanjaju pušku. Zanimljivo je da im je druga strana ostajala normalna, što govori da fizički pritisak možda stimulište rast dojke.

Reklame

Zaključak istraživanja je da je jedini tretman za ginekomastiju kod tih vojnika operacija smanjivanja grudi, ali za mnoge muškarce koje je sramota što imaju natečene bradavice ili nabrekle grudi, ideja da ih otvaraju iz uglavnom kozmetičkih razloga je gorka pilula za progutati. Za mene je svakako bila, i tek nedavno sam se pomirio sa time da su mi bradavice malo nabrekle.

Pre svog osamnaestog rođendana, na razne načine sam pokušavao da se izlečim i da prihvatim svoju ginekomastiju. Bio sam gojazan kao dete, i mislio sam da će mi dizanje tegova i skidanje dugogodišnjih naslaga sala nastalih gutanjem krofni i „zlatnih ribica" biti dovoljno da zauvek rešim svoj problem s bradavicama. Kada sam stekao atletsku građu, otkrio sam da, gle, i dalje imam visuljke na svojim sada čvrstim grudima, i da ljudi zinu kada ih vide.

Takođe sam pokušavao da prilagodim ishranu i eliminišem fitoestrogene i biljne tvari za koje se zna da podstiču ginekomastiju. Činio sam svesne napore da iz ishrane isključim proizvode od soje, da ne nosim sintetičke materijale i da prestanem da koristim sredstva za higijenu koja sadrže tvrde čestice. Povrh svega ovoga, povećao sam unos zasićenih masti i drugih zdravih supstanci sličnih mastima da bih pospešio hormonalnu ravnotežu. Ništa od toga mi nije pomoglo.

U jednom trenutku sam postao toliko frustriran time što nisam bio u stanju da odem na plažu a da ne dobijem napad panike, da sam počeo da istražujem improvizovane metode za to da mi bradavice ostanu uspravne. Jedan od metoda koji sam otkrio na netu je bio taj da poprskam bradavice tečnim zavojem dok su čvrste. Šokantno, ali ta metoda nije uspevala, i samo sam se osećao kao idiot.

Reklame

Još jedan metod je bio steznik za grudi koji krije istaknutost bradavica i nosi se ispod majice, ali pošto ja nisam imao žlezdano tkivo oko bradavice, mislio sam da je to malo ekstremno i rešio da to preskočim. Ali mnogi koji pate od ginekomastije primenjuju ovaj metod, idući toliko daleko da kupuju majice koje stežu grudi.

Tu postoje i razni društveni faktori i faktori okruženja kojih čovek mora da bude svestan. Na primer, ako je napolju hladno, imaš sreće. Možeš da ideš nag do pola i da ne brineš oko toga da li će ti bradavice biti krute kao dijamant. Ljudi će najnormalnije pomisliti da su ti bradavice kao i kod svih ostalih. Ali ako je napolju toplo – kao tokom onog groznog perioda u godini koji je poznat kao „leto" – pripremi rotirajuću seriju izgovora zašto se nisi skinuo u kupaće gaće i skočio u bazen kao svi tvoji prijatelji.

Mehanizimi odbrane na stranu, mislim da slobodno mogu da kažem da će svaki muškarac koji ima problem sa svojim grudima u nekom trenutku početi da razmišlja o operaciji – ja svakako jesam razmišljao, i mnogo puta sam bio blizu toga da joj se podvrgnem. Na kraju krajeva, ne može svako doveka da nosi šljampave košulje i da izbegava odlazak na bazen i plaže, naročito zbog toga što živimo u doba kada je strah da nešto propuštamo postao klinički definisana fobija.

Muškarac sa teškim slučajem ginekomastije. Fotografija: Wikimedia

A statistike pokazuju porast broja muškaraca koji izaberu da stanu pod nož. Porast broja operacija smanjivanja grudi od 33 posto tokom poslednjih pet godina svedoči o tome da su takve operacije češće nego ikad.

Reklame

Po rečima dr Frenka Liste, estetskog hirurga iz Toronta, većinu muškaraca koji dolaze kod njega brinu iste stvari koje čitavog života brinu i mene – strah od sramote i poniženja. Ali on ipak dodaje da većina muškaraca nikada ne postigne savršeni izgled kome teže, čak i bez adekvatne operacije.

„Pacijenti mi govore sledeće: imam ovo celog života, neprijatno mi je zbog toga, ljudi me ismevaju i ne želim da skinem majicu. Ovo mora da ode", kaže mi on. „Moraš da se zapitaš, imaju li oni realistična očekivanja oko toga kako će izgledati? Ako neko ko ima težak slučaj ginekomastije želi da izgleda kao modeli na naslovnoj strani „Mens helta", on će i posle sjajno obavljene operacije na kraju biti razočaran".

Uživajući u mojoj priči o prskanju bradavica zavojem u spreju, Lista mi je rekao da se ljudi dovijaju na razne načine, od biljne medicine, do inhibitora hormona kao što je „novaldeks". Ističe da, iako nešto od toga može da pomogne, ništa nema trajni efekat.

Uprkos svim pacijentima koje Lista prima na svojoj klinici, kaže mi da samo nekolicina njih ima nerazumno velika očekivanja od svog tela. Ali ističe da je jedan od ozbiljnih rizika podvrgavanja operaciji to da pacijent pomisli da time sve rešava. Problemi percepcije sopstvenog tela kod muškaraca, kao što je telesna dismorfija, često se previđaju, i kod njih često postoje duboko ukorenji problemi koji nisu uočeni.

„Važno je znati da li je pacijent emotivno uravnotežen. Neki ljudi imaju emotivnih problema koji ne mogu da budu rešeni operacijom. Ako neko kaže, 'Zbog ovoga ne mogu da nađem posao', ili, 'Zbog ovoga ne mogu da nađem devojku', onda tu postoji dublji problem koji verovatno neće biti rešen ni nakon operacije".

Reklame

Iracionalni strah o kojem je govorio Lista je nešto sa čime sam ja dugo vremena živeo. Dugi niz godina, nisam mogao ništa da obavim u uskoj majici. Šta više, izbor moje garderobe za određeni dan je suštinski određivao koliko ću tog dana biti normalan, i ako ne uspem da nađem komotnu košulju ili nešto drugo da zamaskiram bradavice, ne bih odlazio na sastanak, na predavanje, ili na posao. Izbegao bih bilo kakvu društvenu situaciju.

Ali postoje neke radnje prilikom kojih ne možeš da izbegneš skidanje. Pre nego što sam prvi put spavao sa devojkom, iskreno sam verovao da bi se svaka devojka pokupila i otišla kada bi videla moje visuljke na grudima. U brojnim prilikama sam se izvlačio u poslednjem trenutku ili bih smislio neki izgovor, kada bi se stvar zakuvala. Kada sam konačno izgubio svoju „N" karticu, devojka sa kojom sam bio me je pitala zašto nisam skinuo majicu. Nespretno sam se nasmejao i rekao joj da mi je bilo hladno.

Kako je vreme prolazilo i moje stanje se popravljao (kao što se dešava sa većinom muškaraca kada izađu iz puberteta), smetale su mi čak i sićušne grudvice koja su preostale u mojim relativno normalnim bradavicama. Odlazio sam kod estetskih hirurga na savetovanje i tražio sam različita mišljenja o tome kako da rešim svoj problem, i gotovo uvek sam dobijao isti odgovor: mogli bi da me operišu, ali problem verovatno ne bi nestao. Lista je primetio da je to trajna posledica koja se javlja kod ljudi čija se ginekomastija tokom godina izgubila.

„Ponekad se ljudi žale na prevelike bradavice, a ne na nabrekle, misleći na veličinu, na prečnik areole, a to je zaista teško ispraviti bez mnogo ožiljaka. Možda bi jednostavno morali da žive s tim".

PREPORUČUJEMO: Povratak u budućnost - lekcija o kapitalizmu

Danas moje bradavice nisu u toliko lošem stanju i generalno mi ne smeta to što su malo nabrekle. Ali iako je tako, i dalje uhvatim sebe kako štipam bradavice dok ulazim u svlačionicu javnog bazena, a anksioznost koju sam osećao kada sam skidao majicu i dalje mi u tragovima bruji negde u glavi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu