Evakuisao tokom srpskih poplava, ostao zarobljen u indijskim: Priča Srbina koji na 13. spratu čeka pomoć

Filip Grujić (26), ragbi trener iz Kruševca, samo je jedan od hiljadu mladih koji su, kako bi se to popularno reklo, „trbuhom za kruhom" odlučili da odu u inostranstvo i nađu posao. Samo što njegova priča nije nimalo slična priči „američkog sna" jer je njegov san u dalekoj Indiji, tačnije u Čenaju, četvrtom po veličini gradu. Otišao je u aprilu ove godine, kako mi je ispričao, plan mu je bio da tamo radi godinu dana pa da krene dalje, put Australije ili gde mu se već ukaže prilika.

Ništa ovo ne bi bilo tako neobično a ni dramatično, da mi trenutno ne piše sa jedinog sigurnog mesta, stana na 13. spratu do kojeg na sreću još uvek nije došla voda i u kojem, kako kaže, još uvek ima taj luksuz u vidu interneta, punjača, i zaliha hrane i vode.

Filip Grujić is safe in Chenai, obavestio me je Fejsbuk pre nekoliko sati. Njegov status da situacija postaje sve gora i da se struja pušta dnevno na po dva sata me je dodatno uznemirila.

Najgore poplave u poslednjih sto godina pogodile su Indiju, u jednom danu je hiljade litara vode napravilo opšti haos, Čenaj je postao Venecija. Oko 200 ljudi je stradalo, dok je najmanje 72.000 utočište pronašlo u skloništu. Većina urednika/novinara u Srbiji će reći „pa dobro, znate vi gde je Indija, to je tamo ko dobar dan". Ali kada je u pitanju drug koji je u nevolji, Indija ti odmah zazvuči kao Inđija.

"Nema struje, ništa ne radi, tek danas je kao proradio gradski prevoz, ali minimalno. Pitanje je dokle će da bude dizela. U prodavnicu kad uđeš, automatski se vratiš u Srbiju tokom 1990-tih. Sve radi na generatorima, ali pitanje je koliko će sve ovo trajati", piše mi Gruja i dodaje „pitaj sve što te zanima dok nam ne isključe struju, ja sam ok."

Na moje pitanje da li ga je strah mi odgovara sa „ma ajde, preživeo sam dva rata, tri meseca u našim poplavama, ovo mi dođe kao dobar dan". Kaže da je za razliku od naših poplava, tamo situacija sjajna, bar kada je evakuisanje stanovništva u pitanju.

„Dve baze se koriste za evakuaciju, bukvalno svi su otvorili svoja vrata. Smeštaj su bioskopi, pozorišta, sva mesta koja nisu poplavljena. Helikopteri, čamci, specijalne jedinice iz cele Indije su angažovane. Nije mala cifra, pet miliona ljudi je pogođeno. Ne znam šta će se desiti ako voda dođe do nas gore, pošto mi baš nismo prioritet, ali videćemo", optimističan je Grujić.

Pokušavam da se našalim: „Dobro, bre, Grujo, u majskim poplavama u Srbiji si evakuisao ljude, sad si došao u situaciju da te evakuišu, i to u sred Indije". Nisam baš duhovita, jel da, a nije ni da znam da utešim, ali na sreću, on na sve ovo gleda sa pozitivne strane.

„Mi bar ne idemo na posao, ali Kolumbijci koji žive blizu posla idu regularno", kaže Grujić, a na moje pitanje „kako, je l' plivaju do posla" mi odgovara da taj deo gde oni rade nije toliko pogođen. Jedino što ga trenutno najviše brine je kiša koja ne prestaje da pada.

„Hrane sam nakupovao brdo, ali voda će za nekih 48 sati biti problem" kuca mi Filip sa „ostrva". Tako u poslednjih 24 sata zove zgradu u kojoj živi, jer tako i izgleda, kao ostrvo okruženo vodom.

Sam, hiljade i hiljade kilometara od kuće i ne plaši se. Ja bih umrla, čini mi se, ali dobro, mnogi će reći, ti si žensko. Ignorisaću tu prozivku.

Sećam se, tokom majskih poplava, Filip se povezao sa Crvenim krstom u Kruševcu, i zajedno sa Daliborom Antićem, kapitenom njegovog ragbi tima putovao je, tačnije probijao se, do Obrenovca, Paraćina, Krupnja, Svilajnca i delio namirnice ugroženima.

„Mislio sam to sam tad doživeo i nikad više. I onda odem u Indiju, pomirim se sa tim da jedno vreme svoje neću videti, ali neeee, evo kiše evo opet haosa. Juče sam drugu sa kojim sam radio tokom majskih poplava na Fejsu napisao da sakupi ekipu i da dođe", šali se Grujić.

Sad se našao u situaciji u kojoj su bili mnogi tada, samo što sad on mora da se osloni na indijsku vojsku. Sreća u nesreći u ovoj situaciji su godišnja doba, koja se u Indiji dele na letnje, letnije i najletnije, što valjda znači da bar nije hladno.

„Grujo, a šta ćete da radite kad vam nestane hrana, jesi se javio tvojima", pitam ga.

Ništa, nema ni seen-a. Proveravam modem, ništa. Ok, ima hranu ima vodu. Struja! Rekao mi je da gase struju, tešim se, dok listam fotografije koje mi je poslao i istovremeno zovem urednicu da joj kažem šta se desilo.

Pa eto, ako neko ima neki mini avion, helikopter, Čenaj je četvrti po veličini grad u Indiji, a Gruja je u južnom delu grada, Kančepuram district blizu Navalura, 13.sprat. Biće ok i neki džet.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu