Sakriveni ispod noćnog kluba, migranti pokušavaju da prežive u Parizu

Oko deset ujutru svakog dana, siromašna četvrt Osterlic u Parizu oživljava uz zvuke građevinskih radova u blizini. Nekoliko zelenih i plavih šatri, među desetinama podignutim ovde, duž obale Sene kojom, u ovom delu, ne prolaze turistički brodići, počinje da se drma užurbanim pokretima. Adam izlazi iz jednog od njih.

Ovaj 26-godišnjak potiče iz oblasti u blizini Darfura u Sudanu koja je 2003. bila zahvaćena velikim sukobima. Adam nema nikakva dokumenta, baš kao i većina od između sto i dvesta ljudi koji žive u ovom gradu od šatora.

Tokom poslednjih nedelja, nekoliko improvizovanih kampova u severnim delovima Pariza oko metro stanice Šapele je iseljeno, baš kao i u Kaleu, gde se nalaze imigranti koji se nadaju da će preko kanala Lamanš ući u Veliku Britaniju.

Iseljavanja sa Osterlica su najavljena pre dve nedelje, ali se policija još uvek nije pojavila. VICE News je pozvao predstavnike policije Pariza da bismo saznali da li se iseljavanja planiraju za ovu nedelju, ali nam još niko nije odgovorio.

Šatori postavljeni ispod ulaza u jedan od najpopularnijih noćnih klubova u Parizu, Vonderlast.

Adam se pridružio Ibrahimu i Ahmedu, takođe Sudancima, koji su se već probudili. Sva trojica su došla ovde pre dva meseca, ali ilegalni kamp u Osterlicu postoji mnogo duže. Ostali "stanari" kažu da je više od stotinu imigranata ovde bar godinu dana, a beskućnici i drugi ljudi u nevolji žive ovde godinama.

U studiji objavljenoj 2007. godine se se pominje i kamp i mesto gde se nalazi, tik u blizini zgrade Ministarstva privrede i nekoliko ogromnih staklenih zgrada u kojima su smeštene brojne investicione banke.

Od 2012, šatorsko naselje ima još jednog suseda: takozvani Grad mode i dizajna, ogroman kulturni kompleks koji privlači mlade Parižane na mesta poput Vanderlasta, fensi restorana, bara i noćnog kluba u jednom.

Adam i dvojica imigranata sede ispred šatora.

"Neobično je živeti ovde", kaže Adam. "Ljudi koji se gore zabavljaju ni ne silaze ovamo. Samo nekad bace pogled."

Adam ne želi da ga slikamo, ali je pristao da nam ispriča o svom putovanju, rekavši da je platio nekolicini krijumčara 2,800 dolara da ga dovede iz Libije u Francusku preko Sicilije pre sedam godina. Gadan ožiljak na bedru od rane od metka, podseća ga na život u rodnom Sudanu.

"Moram da pregledam ranu, ali prvo hoću da dobijem papire", kaže Adam. "Sad želim da ostanem u Francuskoj."

Problem je što proces traženja azila zbunjuje imigrante.

Dok se šeta među šatrama, Adam ironično kaže: "Ljudi ovde zaista vole dokumenta."

"Papire nemaju oni koji žele da budu izbeglice u Britaniji", kaže Sudanac Ahmed pre odlaska na tuširanje u prihvatnom centru blizu metro stanice.

Ahmed, 30-godišnjak iz Sudana, stoji ispred šatora.

Treći Sudanac, Ibrahim, jedan je od onih koji se nadaju odlasku u Englesku.

"Tamo znam ljude, govorim engleski. Hoću da odem u Englesku", kaže Ibrahim.

Kada je došao u Francusku pre dva meseca, prošao je kroz centar u Kaleu.

"I tamo je teško, ali je organizovanije nego ovde", kaže. "U Osterlicu se svako brine za sebe."

Ibrahim kaže da je već tri puta pokušao da se ukrca na kamion za Britaniju, ali bezuspešno. Planira da pokuša ponovo sledećeg meseca.

Dvojica imigranata odlaze iz kampa.

Tek pošto je nekoliko nevladinih i humanitarnih organizacija koje dele hranu i pomoć ljudima u šatorima neumorno pritiskalo pariske vlasti zahtevajući "stalni smeštaj" za imigrante, gradonačelnica An Idalgo je ove nedelje potvrdila da će novo sklonište biti otvoreno za ljude bez dokumenata. Iako je obećala pomoć i za proces traženja azila, nije saopštila kada će se sve to desiti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu