Islamska država koristi metode kontrole uma za regrutaciju tinejdžera

Objavljeno je da je bar 1,600 ljudi iz Britanije napustilo zemlju da bi se pridružili Islamskoj državi. Neki od njih su tinejdžeri, a nekoliko prebega visokog profila su tinejdžerke koje su napustile svoje stabilne, srećne porodice. Šta je to zbog čega ovi regruti uopšte požele da ostave sve i odu u svet sukoba i surovosti?

Ekstremna posvećenost kalifatu prijateljima i članovima porodice često izgleda iznenadna. Ali do nje često dolazi posle duže kampanje udvaranja preko interneta. Odanost ima manje veze sa privrženošću ekstremnoj, apokaliptičnoj verziji islama Islamske države, a više sa njenim naprednim tehnikama ubeđivanja, sličnim onima koje su imale sekte kao što su bile Božja deca, Kapija Raja i Narodni hram.

Da bih saznao nešto više, razgovarao sam sa Stivenom Hasanom - bivšim članom Munove sekte i autorom „Borbe protiv kontrole uma kultova" – o metodama koje Islamska država koristi da bi preuzela potpunu kontrolu nad nekim od mladih muslimana u Britaniji.

VICE: Možda bi mogao da počneš tako što ćeš nam objasniti razliku između ispiranja mozga i kontrole uma.

Stiven Hasan: Ispiranje mozga je nastalo pedesetih godina, vezano za komunističku indoktrinaciju. Na primer, Peti Herst je oteta iz svog stana, gurnuta u orman, silovana i mučena. Postala je članica Simbiotičke Oslobodilačke Armije. Ona je bila podvrgnuta nečemu što bih ja nazvao ispiranjem mozga, u smislu da u početku nikada ne bi pristupila tim ljudima – oteta je silom i prilično surovo napadnuta.

U redu.

Kontrola uma je mnogo suptilnija. Verovatnije je da će te onaj koji te regrutuje zavesti – ako ne seksualno, onda emotivno, smatraćeš ga za prijatelja ili mentora, ili za nekoga na koga se stvarno treba ugledati. Tu postoji ono što ja nazivam iluzijom izbora, ili iluzijom kontrole. I u tom smislu, indoktrinacija je suptilnija i dublja – jer postoji veći osećaj da su ta nova verovanja zajednička.

I šta se događa, kada govorimo o uticaju koji Islamska država vrši preko interneta?

IDIS na početku primenjuje „mekan" pristup, koji nazivamo „periodom zavođenja i tetošenja", kada subjekta obasipaju ljubavlju i laskanjem, i pitaju ga, „Šta možemo da učinimo za tebe?" Ali jednom kada se dočepaju nekog regruta, onda prete da će ga ubiti, ili da će mu pobiti porodicu, i da će ubiti i njega i njegovu porodicu, ako ih ikada napusti.

Devojke koje su regrutovane u UK su često bile pametne i marljive. Nisu li inteligentniji ljudi manje podložni kontroli uma?

Jedan od ključnih koncepata je taj da ljudi nisu dobro informisani kada prave izbor. Ne razumeju u potpunosti u šta se upuštaju. Dobiju dovoljno informacija da formiraju fantaziju ili projekciju. Kao moja grupa (Munova sekta) – mislio sam da ćemo okončati siromaštvo, ratove, kriminal i stvoriti idealno carstvo raja na zemlji. To je fantazija koju su mi u početku pričali; to uopšte nije bila religiozna grupa. I u roku od dve nedelje, obreo sam se sa ostalima ispred oltara, klanjali smo se i molili bogu da pomogne mesiji da osvoji svet, i svi smo govorili korejski. Tek posle dve godine sam saznao da ćemo pobiti sve koji se ne preobrate – što je tačno ono što radi IDIS.

Postoji žestoka stigma na ljudima koji su radikalizovali svoje stavove. Da li je to pošteno?

Za nas koji to gledamo sa strane, deluje da ti ljudi donose stvarno pogrešne odluke, ili da nešto nije u redu s njima, kada su se upustili u nešto toliko očigledno nenormalno. Ali ako bismo ušli u um osobe koja je regrutovana, videli bismo da je u pitanju obična socijalna psihologija – treba znati koje dugmiće pritisnuti da bi im aktivirali motivaciju, radoznalost i zanimanje. A ono što te grupe žele su u suštini ljudi koji žele da napreduju, ili koji žele da svet bude lepše mesto, na ovaj, ili na onaj način.

Koje je tvoje iskustvo sa taktikama indoktrinacije?

Kada sam bio u Munovoj sekti, bio sam jedan od vodećih indoktrinatora i regrutovalaca. Model kojem su nas naučili je bio model iz četiri faze: ljudi se uglavnom dele na one koju promišljaju stvari, na one koji osećaju stvari, na one koji deluju, i na one koji veruju. I kada razgovaraš sa potencijalnim preobraćenikom, moraš da ga izanaliziraš. Jer ako je od onih koji razmišljaju, moraćeš s njim da vodiš veoma intelektualne razgovore i da ga privučeš na veoma apstraktan način. Ako je od onih koji osećaju, želećeš da se osećaju voljeno i da su deo zajednice, i tu su emocije veoma važne. Ako su pravdoljubivi, onda se govori o spasavanju života, o zaštiti dece, o borbi protiv zla i neprijatelja koji tlače naše ljude. A ako su vernici – onda ih je izabrao Bog. U određenom trenutku u životu, u zavisnosti od konteksta i toga s kim se družiš, jedan od ta tri pristupa bi mogao da upali kod tebe.

Dobro, znači, koristio bi ono što saznaš o njima da prilagodiš svoju manipulaciju?

To je inkrementalna progresija. Ako možeš da kontrolišeš jednu od te četiri komponente koje sam malo pre pomenuo, možeš da preoblikuješ nečiji identitet. Taj novi identitet će biti zavisan i poslušan. A u slučaju islamskih kultova, bukvalno će ti promeniti ime – pokrstiti te, sa novim identitetom. Oni koji su indoktrinirani ne misle da slede ljudska bića, oni misle da slede božansko biće.

Često deluje kao da su oni prave žrtve.

Opšta javnost funkcioniše na osnovu onoga što se u socijalnoj psihologiji naziva fundamentalnom pripisivanjem greške. To je najvažniji princip socijalne psihologije. I veoma jednostavno, on se odnosi na to da kada ljudi pokušavaju da razumeju to što drugi ljudi rade, prave tu grešku, pristrasni su i preveliki značaj pridaju ličnim varijablama, u odnosu na uticaj okoline i društva.

U redu.

Lako je reći da su ti bombaši samoubice bolesnici, psihopate i kriminalci. Ali kada pogledate ko su bili pre nego što su ih regrutovali, videćete da su mnogi od njih bili veoma dobri, obrazovani, moralni ljudi, iz dobrih kuća. I morate razumete da su ih ljudi koji su ih regrutovali namerno transformisali.

Kako kontrola uma funkcioniše preko interneta?

Veoma je važno upecati nekoga, da bi se stalno vraćao po još indoktrinacije, ali mu stvoriti iluziju da to čini svojevoljno. To nazivamo dvostrukom vezom – da upotrebim termin iz hipnoze. To je kada manipulator ili hipnotizer stvara iluziju izbora. Ali šta god da data osoba radi, mora da radi ono što vi želite da radi.

Na primer, Islamska država koristi propagandu. Kako ti procenjuješ njihov materijal?

Jasno se vidi da su pažljivo su proučili socijalnu psihologiju; jasno se vidi da su prostudirali principe uticaja.

Kako indoktrinatori uspeju da izbegnu da porodica i prijatelji preseku taj uticaj?

Pa, često ohrabruju ljude da to zadrže za sebe i da ne kažu članovima porodice i prijateljima, i da ne menjaju vidno svoje ponašenje, jer su uvideli da bi porodica odreagovala. Na nesreću, u pokušaju da odgovore nekoga od toga, većina ljudi ih samo gurne još dublje u to. Naročito ako roditelji pokušaju da iskoriste svoj autoritet. To je velika greška.

Često viđamo preobraćenike Islamske Države kako radosno promovišu svoj novi način života preko društvenih medija. Je li to iskreno, ili je u pitanju samo fasada?

Mislim da je to njihov identitet u okviru kulta, rade ono što im je rečeno da bi trebalo da rade. To je dualni identitetski model – postoji njihovo pravo „ja" i njihovo kultno „ja". I kultno ja govori „Moraš nekome da odrubiš glavu". A okruženi su ljudima koji govore, „Da, samo napred!" To je normalno, to je očekivano. To je ono što će biti nagrađeno – to je njihova stvarnost.

Znači da čak i najsadističkije ponašanje može da bude normalizovano.

Pa da. Zbog toga što si programiran da na osobu koju ubijaš ne gledaš kao na ljudsko biće, sa osećanjima i članovima porodice. Programiran si da veruješ da je ona agent zla, i ti samo oslobađaš svet od đavola, da bi ga učinio čistijim za šerijatsku Islamsku Državu koja će zavladati.

Da.

Tako da ljudi koji su pomrli na Vratima raja 1997. nisu mislili da vrše samoubistvo. Oni su mislili da napuštaju svoju ljušturu, kako su nazivali svoja tela, da bi mogli da se teleportuju na svemirski brod za koji im je rečeno da ih čeka da ih vrati kući. Oni zapravo nisu bili ljudi; dolazili su sa druge planete.

Postoji li u indoktrinaciji tačka sa koje nema povratka na staro?

Ako je neko imao relativno netaknut identitet pre nego što je pristupio sekti, ja bih voleo da verujem, na osnovu decenija iskustva, da bismo mogli bilo kome da pomognemo, ako bismo ga stavili pod nadzor, negde odakle ne može da pobegne. Ali problem je bežanje. Način na koji je neko programiran – bolje je ubiti se, nego napustiti grupu.

I na kraju, po tvom mišljenju, koji je najbolji način za borbu protiv regrutacije Islamske države?

Potrebno je razviti više edukativnih i inokulacionih programa, naročito za pomoć mladima da razumeju tehnike uticaja. Takođe treba i obezbediti oporavak za bivše članove, tako da mogu da shvate šta im se dogodilo, ako se razočaraju, da više ne bi predstavljali pretnju. Određeni broj tih ljudi bi potencijalno mogli da budu dobriglasnogovornici za proces inokulacije, edukacije i intervencije.

Pogledajte VICE film o Islamskoj državi:

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu