Seks

Nekim tipovima je kul kad imaju frku sa erekcijom

Od muškarca se, većinom, očekuje da čitavog života mogu da imaju erekciju i seks s penetracijom. Jedna studija otkriva da se u nekim krajevima sveta muškarci rado odriču dignute kite.
29.1.17
PHOTO BY DANIL NEVSKY VIA STOCKSY

Emili Vencel, docent antropologije na Univerzitetu u Ajovi, nedavno je sprovela istraživanje kojim je ispitala na koji način je to što se erektilna disfunkcija smatra za medicinski problem posledica kulture i industrija motivisanih profitom. „Ideje šta se računa kao dobar i muževan seks su kulturološke, a ne prirodne ili univerzalne", objašnjava Vencel u intervjuu za Broadly. „Toliko novca može da se zaradi na promociji ideje da muževni muškarci treba da tokom čitavog životnog veka imaju seks s penteracijom, tako što će im prodavati farmaceutske prozvode – zbog toga se lekovi za ED toliko i reklamiraju".

Reklame

Danas se generalno uzima zdravo za gotovo da su penisi koji ne mogu dovoljno da se ukrute da penetriraju u druge zdravstveni problem, i da ih imaju muškarci koji se kvalifikuju za medicinski tretman. Studija Vencelove ističe nešto što možda deluje očigledno: erektilna funkcija je vezana za poimanje muževnosti i društvenog statusa. Međutim, kao što je Vencelova jednom napisala u jednom ranijem članku o impotenciji u Americi, „ovakav način razumevanja nenormativne erekcije je kulturološki i istorijski uslovljen", što znači da to što na „erekcije koje nisu idealne" gledamo kao na medicinski problem zavisi od društvenih normi, a ne od nekakve neporecive istine o ljudskom telu i funkcionisanju muškaraca.

„Stav da je seks sa penetracijom idealan vid seksualnosti koji treba upražnjavati čitavog života predstavlja ideje kulture SAD o muževnosti i muškom telu kao, u idealnom slučaju, mašini koja nikada ne prestaje da funkcioniše na nepromenljiv način, uprkos bolesti ili starenju", kaže Vencelova. Ima mnogo različitih opravdanja za erektilnu disfunkciju. Danas se ona kreću od bihejvioralnih i psiholoških problema, do čisto fizičkih. Ali ima svedočenja i o drugačijim razlozima. Nekada davno, objašnjava Vencelova, mlitave kite su pripisivane vradžbinama. Moderna tumačenja ovog takozvanog problema, kaže Vencel, motiviše industrija iz svog finansijskog interesa.

„Stavljanje impotencije u medicinski kontekst i stavljanje akcenta na falocentrični seks kao prirodan i zdrav seksualni ideal promoviše se širom sveta kroz reklamiranje lekova za ED", piše Vencelova u svojoj studiji. „Iako lekovi za ED mogu da donesu olakšanje muškarcima koji žele – ali imaju poteškoća – da imaju seks s penetracijom, takođe promovišu problematično uske kulturološke norme za muževnost i seksualnost", kaže Vencelova.

Reklame

„Da bi se lekovi prodavali, ljudi prvo moraju da nasednu na ideju da sa njima nešto 'nije u redu' i da im treba medicinski tretman", kaže Tristan Bridžis, profesor sociologije na koledžu na Univerzitetu Brokport Stejt u Njujorku, koji proučava muževnost. Bridižis ističe da se u poslednje vreme medicinski jezik povodom erektilnih performansi menja: „medicinski stručnjaci češće govore  o ' erektilnom kvalitetu' nego o 'erektilnoj disfunkciji', što čine i oni koji te lekove reklamiraju", kaže on.

„Stav da je penetracija najmuževnija, najstvarnija i najbolja vrsti seksa može da nanese štetu."

Vencelova kaže da time što obeležavamo muškarce po stepenu impotencije, utičemo na njihovo mišljenje o samima sebi u spektru muževnosti, što utiče na njihove živote. Muškarci bivaju „označeni" kao „devijantni" do određenog stepena, zato što njihovi penisi ne mogu uvek da budu u punoj erekciji, a mnoge grane medicinske industrije, možda i okrutno, „nekim muškarcima ulivaju nadu da će dostići idealnu erekciju i nivo muževnosti, dok nekima to pravo uskraćuju".

A Bridžis veruje da se ovaj problem samo pogoršava time što postoji sve više medicinskih izraza koji se koriste prilikom reklamiranja proizvoda za erektilnu disfunkciju. „Nazivanje 'problema' erektilnim kvalitetom umesto disfunkcijom je moćna ilustracija dela tog problema: iako neće svi muškarci misliti da imaju seksualnu 'disfunkciju', diskurs 'erektilnog kvaliteta' je nešto što će skoro svaki muškarac progutati", kaže Bridžis.

Reklame

U svojoj studiji, Vencelova smišlja razne alternative, citira radove svojih kolega koje su otkrile da „neki muškarci koriste lekove za erektilnu disfunkciju da bi prihvatili i povinovali se idealima doživotnog seksa sa penetracijom, a drugi muškarci i žene kritikuju 'mehanički' osećaj erekcije postignute uz pomoć lekova, ili kako stare, počnu da izražavaju želju za drugačijim vidovima seksa koji ne uključuju penetraciju".

Bridžis ističe da se mnogi ideali muževnosti, kao što je doživotni seks sa penetracijom, reklamiraju „kao da bi svi muškarci mogli da ih dostignu". Međutim, to mišljenje nije univerzalno; ljudi u drugim zemljama drugačije gledaju na svoju seksualnu funkcionalnost."Taj fokus na penetraciji kao najmuževnijoj, najstvarnijoj i najboljoj vrsti seksa može da nanese štetu, pošto ljudi često navode da žele drugačije vidove intimnosti, kako stare", dodaje Vencelova.

Vencelova je tokom svoje studije obavljala „intervjue bez ograničenja sa preko 250 muškaraca" u Meksiku, koji se trenutno leče zbog „raznorodnih uroloških problema". Vencelova je deset meseci posmatrala „svakodnevni život na urološkoj klinici". Njena otkrića ističu kulturološke rodne razlike, kao i to i da je patologizacija nefunkcionalnih penisa stvar izbora.

Prema njenoj studiji, muškarci koje je intervjuisala u Meksiku, i koji pripadaju radničkoj klasi, promene u funkcionalnosti svojih genitalija su tumačili na pozitivan način, zaboravljajući važnost seksa s penetracijom za očuvanje ideje o muževnosti. Takvi muškarci su „prihvatili umanjenu erektlinu funkciju kao razlog da svoju muževnost shvataju u skladu sa svojim godinama", piše Vencelova. Ona za Broadly kaže, „Kada su ti muškarci počeli da osećaju erektilne poteškoće, to su shvatili kao mogućnost da budu drugačiji, da postanu ljudi, više fokusirani na kuću i porodicu nego na seks izvan braka. Nisu želeli da uzimaju lekove za erektilnu disfunkciju, zato što im je to bilo društveno neprihvatljivo".

Reklame

I nadalje, Vencelova veruje da bi pomoglo kada bi promene u erektilnoj funkciji prestale da se smatraju za nekako loše ili negativne. Odustajanje od ideala seksa s penetracijom, ili od njegove uloge u onome što čini takozvanog pravog muškarca, „moglo bi da donese dobra društvu", kaže Vencelova. „Ljudi bi verovatno bili srećniji sami sa sobom i svojim partnerima, kada bi razmišljali malo šire o tome šta se smatra za prijatan seks, i promene u telu i željama muškaraca tokom životnog veka bi smatrali za normalne, a ne za patološke".

Foto: Danil Nevsky via Stocksy

Još na VICE.com

Nova bionička kita je dar sa neba, ali zastrašujući

Evo veša koji će vam poboljšati erekciju

Ovaj tip je izmislio napravu koja ti omogućava dvanaest sati erekcije

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu