FYI.

This story is over 5 years old.

Putovanja

Fotografije žena iz Nepala proteranih zbog menstruacije

U Simikotu, regionu na severu Nepala, ženama je zabranjeno da borave u svojim kućama za vreme ciklusa. Dok imaju menstruaciju, kao i dvadeset dana nakon porođaja, žene žive sa životinjama. Ovaj običaj se naziva "caupadi".
12.5.16
Fotografije: Alice Carfrae

U ruralnom Nepalu tradicije teško umiru – kao i praksa caupadija, tradicije po kojoj žene koje dobiju menstruaciju moraju da napuste domove i žive u oborima sa životinjama.

Većina žena zna šta je bol i neprijatnost koje donosi menstruacija. Teško je zamisliti da može i gore od toga.

U Simikotu, regionu na severu Nepala, ženama je zabranjeno da borave u sojim kućama za vreme ciklusa. Dok imaju menstruaciju, kao i dvadeset dana nakon porođaja, žene žive sa životinjama. Ovaj običaj se naziva caupadi.

Reklame

Humla je jedna od najviših i najizolovanijih regija na svetu. Do tamo sam stigla u malom avionu, leteći iznad strmih livada i planina prekrivenih snegom. Sa iskrivljenim osmehom na licu, pilot je napravio polukružno okretanje i sleteo na majušnu pistu na vrhu planine. Ova pista je jedini način da dospete do male zajednice Simikot ukoliko niste raspoloženi da pešačite nekoliko dana. Ljudi ovde žive od poljoprivrede i od razmene dobara sa Tibetom. Izolacija, siromaštvo i neumoljive planine život pretvaraju u preživljavanje.

Himalajsko sunce pretvara sneg u braon bljuzgavicu - miks životinjskog izmeta i istopljene vode. Počeli smo da tumaramo po selu tražeći kolibu u kojoj žive žene. Kada se temeratura spustila, bljuzgavica se pretvorila u led. Krenuli smo ka starom gradu u kojoj živi Dalit zajednica – zajednica siromašnih koja slavi i Hindu i lokalne bogove. Geografska udaljenost znači da je tradicija ostala gotovo netaknuta.

Gusti dim se izvijao iz kolibe u kojoj je bio potpuni mrak ako izuzmemo svetleće ekrane mobilnih telefona. Oko 12 tinejdžerki sede na podu, uvijene u debelu ćebad. Atmosfera je podsećala na atmosferu pidžama partija – devojke su slušale nepalsku pop muziku sa telefona, pevale i ogovarale. Došla sam u grad da bih snimila dokumentarac o Nepalu. Kada mi se pridružio tonac, devojke su počele da se kikoću i zadirkuju ga.

Romalia, šesnaestogodišnja devojčica sa jakim stavom, u jednom trenutku mi je rekla da tonac mora da ode, a onda je počela da se smeje - samo nas je zezala. Objasnila mi je da kolibu dele sve devojke koje dobiju mesntruaciju, jer je tako sigurnije. Devojke su se okupile oko vatre - kašljale su zbog slabe ili nepostojeće ventilacije. Romalia nas je pozvala da joj se sutradan pridružimo u potrazi za drvećem za ogrev. Ženama nije dozvoljeno da žive u kućama za vreme menstruacije, tako da to vreme provode naporno radeći napolju.

Reklame

Sakupljanje drva podrazumeva veranje po brdima. Oblast koja se prostire oko Simikota nema ni jedno jedino drvo, tako da su ljudi prinuđeni da hodaju kilometrima da bi pronašli drva za ogrev. Devojke su trpale drveće u velike korpe – korpe su bile teške koliko i same devojke. Ovakvi uslovi imaju svoju cenu – žene postaju ranjivije i neotporne na bolesti poput problema sa disanjem, raznih infekcija i povreda kičme. Prosečni životni vek ovih žena je oko 53 godine.

Mnoge žene se porađaju u ovakvim kolibama što je dovelo do porasta mrtvorođene dece i smrtnih porođaja. Međutim, lokalna babica Gita Lama objašnjava da se stvari menjaju zahvaljujući novoj inicijativi Vlade koja ženama obezbeđuje deset dolara kako bi se porodile u lokalnim ambulantama. Laksmi, dvadesetdvogodišnja žena, se nedavno porodila u lokalnoj ambulanti. Ali, umesto da sa klinike ode svojoj kući, otišla je pravo u kolibu. "Ako rodite devojčicu morate duže da ostanete u kolibi. Dečaci su važniji tako da njih možete da donesete kući ranije. Ja sam imala sreće, rodila sam dečaka", objašnjava nam.

Uslovi u kojima živi sa novorođenom bebom su bedni. Spava na podu pored svežih magarećih govana i bori se da održi vatru kako bi u prostoru ostalo toplo. U kolibi je u jednom momentu bilo toliko dima da se naš prevodilac skoro ugušio. "Zbog dima dobijam glavobolje i odeća mi je stalno priljava. Veoma je neprijatno ovde", žali se Laksmi.

Reklame

Kaže nam da njen muž nije želeo da Laksmi ostane u kolibi sa detetom. Zašto je onda odlučila da poštuje stari običaj?

"Ako ne poštuješ običaje, bogovi će ti doneti nevolju. Nemam izbora nego da poštujem bogove", njen odgovor je jednostavan.

Sa vremena na vreme, Laksmi je vadila veliki nož i približavala ga vatri.

"Ovim štitim sebe i bebu od zlih sila", rekla nam je uplašeno.

Žene poput Laksmi se suočavaju sa mnogo gorim opasnostima od loših duhova. Broj mrtvorođene dece i žena umrlih na porođaju u Nepalu je među najvišim na svetu.

"Dve od tri žene umru za vreme porođaja. Mi savetujemo ženama da se porađaju u bolnicama, međutim, veliki broj njih i dalje bira da se porodi ovde", kaže Gita Lama.

Laksmi se prvi put okupala pet dana nakon porođaja. Morala je da se opere u snegu jer je to način da pročisti zlo iz sebe. Kaže da je svesna zdravstvenih rizika.

"Ako ignorišemo savete lekara ipak ćemo preživeti, ali, ako ne poštujemo bogove, bićemo kažnjene. Bog je moćniji od čoveka", kaže.

Zamišljala sam da je caupadi simptom patrijarhalnog društva koje potčinjava žene. U realnosti, više se radi o sujeverju, iako sujeverje možemo da posmatramo kao nešto što proizilazi iz raznih represivnih normi i standarda koje su nametnuti ženama. Gita Lama me ubeđuje da se na kraju sve svodi na porodicu – oni odlučuju ko ostaje na hladnom.

Promene se polako dešavaju u Simikotu. Iako ne poštuju sve žene ovu tradiciju, kultura caupadia se prenosi sa kolena na koleno. Tradicija je i danas sasvim živa i po svemu sudeći, ima dobrih izgleda da preživi 21. vek.

Reklame

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu