​Pitali smo striptizete i seksualne radnice kako uživati u golotinji

Svima nama nešto smeta na sopstvenom telu. Neko nosi majice u bazenu, neko još nije prerastao pantalone iz detinjstva. Problemi sa telesnom percepcijom mogu da udare kao grom iz vedra neba, a neretko su nevezani za spoljni izgled.

Sa druge strane, neki mogu i bez 16 sati treninga dnevno da se osećaju dobro bez odeće. To najbolje znaju ljudi čiji je posao da budu goli.

Pričali smo sa nekoliko osoba koje se skidaju što zbog zabave što zbog zarade o mesnatim kavezima u kojima živimo i o osećaju udobnosti unutar sopstvene kože – čak i kad je ta koža izložena pogledima brojnih ljudi.

VICE: Kako da nam bude prijatno kad smo nagi, u čemu je ključ?

Tristan Risk: To nije toliko vezano za broj sklekova i zgibova, ni za veštinu igranja oko šipke. Čoveku prija da je go samo ako je svestan samog sebe, ako voli samog sebe, i oseća se samouvereno. Ja se osećam samouvereno, a često me i zabavlja što moja komotna nagost izaziva neprijatnost kod drugih.

Da li si se oduvek osećao dobro u sopstvenoj koži, ili si s vremenom uvežbao?

Srećom, nisam bio vaspitan da se stidim svog tela. Roditelji su me vodili na nudističku plažu u blizini Vankuvera još kao malog, nagost mi je rano normalizovana. I sad volim da se šetam okolo bez odeće, o čemu ponekad pričaju komšije. Ne plaši me mogućnost da me neko vidi, ne osećam se ranjivim kad sam nag.

Po prvi put sam bio potpuno nag pred drugim ljudima kad sam pozirao slikarima. Od tada, osećaj da me drugi ljudi vide golog i projektuju taj svoj doživljaj na mene kroz umetnost (kasnije i u publici) bila je za mene jedna posebna veza. Znam da se ne oseća baš svako kao ja kod kuće, ali nadam se da mogu da inspirišem druge svojim srećnim, opuštenim načinom življenja.

Ima li razlike između javne i privatne golotinje, na primer kod kuće sa partnerom?

Za mene nema. Nadam se da drugi to ne doživljavaju podeljeno. U oba slučaja deliš svoje telo sa drugima, donosiš radost i njima i sebi. Bio to fizički čin ljubavi ili apstraktna umetnička delatnost, ipak je to nešto lično i tvoje. Iz toga se i rađa samopouzdanje.

Da li društvo previše brine o spoljnom izgledu?

Ne mislim da previše brinemo o svojim telima. Naravno da nije sve u izgledu, ali telo je ipak odraz unutarnjeg bića.

Da ja treba da izađem na pozornicu i da se skidam, kako bih skupio samopouzdanje?

Kerol Brinet: Čudno je to, postoji pretpostavka da neki ljudi prosto osećaju samopouzdanje u tom pogledu. To često projektujemo na druge i mislimo da se oni osećaju prijatno u sopstvenom telu. Kad neko kaže „uh, volela bih da verujem u svoj izgled kao ti", meni je to smešno. To se u stvari nikad ne zna. Istina je, ja se u životu često skidam, i zadovoljna sam svojim telom, ali to ne znači da me ne muče sumnje i društveno uslovljavanje kao i bilo koga drugog.

Imaš li neku mantru koju sebi kažeš kad se ne osećaš najbolje pred nastup?

Ne znam da li je mantra, ali dešavalo se da moram da izađem kad se nisam osećala ni spremna ni sposobna. Srećom, posao mi je fleksibilan. Ja radim privatne plesove, ne na javnoj pozornici, pa zato ne moram da se pridržavam rasporeda. Smešno je to, nekad baš moraš da se potrudiš dok te muče, znaš, uobičajeni problemi. Ja sam radila sa Crvenkapom, to ume da bude zajebano ali šta se mora, nije teško.

Imam sreće jer sam okružena tolikom golotinjom. To me podseća na to kakva tela ljudi vole. A vole svakakva. Sve je za ljude. Svako negde ima celulit. Iako sam i sama perfekcionista, kad gledam druge uočavam im ono što se kulturno vodi kao mana, i znam da to svi ponegde imamo. Teši me to. Znači da nije mana nego raznovrsnost.

Znači, lakše je ako se ne idealizuje predstava ljudskog tela, ako se ne zamišlja nekakvo savršenstvo?

Pa da. Moje koleginice koje rade privatne plesove, ima ih svih godišta i oblika. Lako se zaboravlja kako stvarni goli ljudi izgledaju. Još jedan razlog zašto nam treba pozorište, umetnost, burleska, striptiz klubovi, egzotični ples. Zbog te interakcije sa stvarnim ljudima, stvarnim ljudskim telima. Ništa fotošop. Ako sam gola pred nekim, trudim se da se unapred podsetim: „Ovoj osobi će se svideti to što imam da prikažem." Treba zadržati svest da te oni vide svojim očima, ne tvojim. U neku ruku mi bude lakše da izađem gola pred druge ljude nego da gola stanem pred ogledalo.

Jesi li se osećala udobno u svojoj koži pre nego što si počela da se skidaš?

Velvet Stil: Trebalo mi je malo vremena. Kao transeksualna žena, prošla sam kroz razne hirurške procedure i nisam bila odmah spremna da se pokažem. Uglavnom se nisam skidala ispod pojasa. Ali u jednom trenutku sam rekla sebi „Šta to radiš? Budi ponosna, pokaži im sve što imaš."

Trebalo mi je vremena da se naviknem, ali danas kao profesionalna domina, ako ne mogu da prikažem svoje telo u svoj njegovoj prirodnoj lepoti, onda u čemu je poenta, jebiga? Vredno radim da bih ostala u formi, pazim šta jedem, dosta vežbam, dosta jebem. I uvek se smešim. Važno je biti srećna.

Imaš li savete za nas koje užasava mogućnost da budemo goli u jasnosti?

Ja sam počela u bodi-bildingu. Kao trans žena, bila sam okružena svim tim cis ženama, praktično golim, samo u bikiniju, nasprejanog tena. Bilo je važno imati hrabrosti. To nije lako, svi donekle osećamo stid, krivicu. Ali sve zavisi od toga šta je za tebe hrabrost.

Kad se opustiš, postane ti mnogo lakše da se skineš. Posebno ako znaš da ćeš pravim ljudima da se svidiš. Mene pali da palim druge. Volim što imam takav uticaj na njih, volim što mogu da svrše gledajući mene. Moćno se osećam kad sam gola pred njima, kad mi posvete svu svoju pažnju. Znam da je moje telo za njih roba, samu sam sebe takvom učinila. Stvorila sam ovaj proizvoda da bih bila to što jesam.

Da li ti se prosto desilo da zavoliš svoje telo jednog dana, ili je išlo postepeno?

Lola Frost: Kroz proces prihvatanja sopstvenog tela se ide iz dana u dan. To nikako nije moguće prosto postići u punoj meri. Naš um radi, svašta mu odvraća pažnju, toliko ga toga stimuliše spolja. Ja sam poslednjih deset godina Gola Dama, ali nisam tako počela. Uvek sam imala stav „ja volim svoje telo", ali taj stav nije dovoljan da potre sve negativne misli koje naviru. Ni danas ih nisam potrla. Ali slika koju ja vidim u ogledalu nije ista ona koju neko vidi na mojoj fotografiji, velika je razlika. Sagledati sebe iz tuđe perspektive, to stvarno oslobađa. Danas zaista mislim bitno drugačije o samoj sebi.

Da li je izgledati dobro bez odeće isto što i osećati se dobro bez odeće?

To je sve lični doživljaj. Ja učim ljude plesu, učim ih kako da se kreću, a nekad i kako da se osećaju. Ljudi mi dolaze radi saveta, tako da čujem razna mišljenja – posebno oko tela ženske identifikacije. Mnoge kažu „Hoću da zavolim svoj izgled. Hranim se jako zdravo. Ali ne volim svoje telo. Znam da treba da volim ovaj oblik, veličinu, sposobnost, ali ne volim ga." To im jako teško pada. Što se mene tiče, ja se zdravo hranim kad treba da nastupam. Želim da se dobro osećam još više nego što želim da dobro izgledam.

Neki savet za one koje muči telesna percepcija?

Dobar izgled je jako relativna stvar. Lepota je u oku posmatrača. Iako se i sama mučim, ja volim to kako izgledam. Prezadovoljna sam sa jedno 90% svog tela. Sve ostalo ili nekako prevaziđeš, ili jebiga, patiš. Svakodnevno, na jako prizemnom nivou. A trebalo bi o tolikim stvarima brinuti više nego o svom kavezu od mesa. Znam da nije lako, svi smo svesni koliko se lepota vrednuje.

Znam da neki delovi mog tela nisu u proporciji, možda ih baš i ne volim, ali neću zbog toga da mučim samu sebe. Odavno sam odlučila, bolje mi je da sam zdrava i aktivna nego lepa i bolešljiva. Nadam se da je to svima prioritet. Najvažnija stvar u vezi sa telom je da li se o njemu staramo kako treba.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu