"Starci" štipkaju, zavrću uši i ćuškaju meštane u selu Vukovac

Odlučila sam da ove godine odem u homoljsko selo Vukovac da zabeležim običaj koji traje više od sto godina. O tome sam ranije samo slušala, pošto sam videla fotografiju Zorana Milovanovića u Refoto-u pre nekoliko godina.

Preporuka prijatelja je bila da dođe do jedan sat popodne i da će se "Starci" već pojaviti. Čekali smo ih u restitucijom vraćenoj vlasniku pre neki dan kafani, sedeći za stolom sa leopard stolnjakom i pili domaću kafu. U kafani smo saznali da se među manire "Staraca" ubrajaju obilazak meštana i blago udaranje nemaskiranih meštana, kao i štipkanje, uvrtanje ušiju i slično, važno je samo da se "Starci" pomalo i izlude. Ukoliko ima snega, obavezno je bacanje meštana u sneg. Na svu sreću, snega nije bilo.

Kako su "Starci" prethodnu noć slavili, pojavili su se tek oko dva. Pomalo se plašim maskiranih prilika, pa mi nije bilo baš prijatno. Počeli su da pristižu iz ulica pored spomenika palim borcima NOB-a, pored Mesne zajednice i slično. Na seoskom trgu je organizovano ritualno ispijanje čaja i kuvanog vina.

Organizovano je i takmičenje za najbolju masku u dve kategorije: juniorskoj i seniorskoj. U juniorskoj kategoriji može da bude i neki omanji, a stariji Vukovčanin jer se pod maskom ne vide godine. "Starcima" je strogo zabranjeno da govore, da ih ne bi prepoznali po glasu. Narodna poslanica Olivera Pauljeskić i predsednik Skupštine opštine Žagubica Dejan Nikolić dodelili su diplome za najbolje maske.

Neki su gunđali da maske nisu dovoljno konceptualne, ali se videlo da se svi jako dobro zabavljaju. Sve je trajalo do četiri popodne. Posle su se prebacili u salu Mesne zajednice gde je održana lovačka večera sa lutrijom.

Ova tradicija maskiranja bila je zabranjena u periodu posle Drugog svetskog rata pa sve do sedamdesetih godina, jer je povezivana sa religioznim nasleđem i navikama koje se nisu uklapale u sistem vrednosti tadašnje države. Meštani su uspeli da je očuvaju.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram