FYI.

This story is over 5 years old.

Gaming

O igranju PES-a iz ženskog ugla

PES je sranje. Šoping je keva.

Da razjasnimo odmah: ja volim fudbal.

Nije mi baš najvažnija sporedna stvar na svetu - tu je šoping - ali pripadam onom malom procentu ženske populacije koji stvarno uživa gledajući ga. U toku sam sa svim aktuelnim dešavanjima: znam da je autsajder Lester osvojio Premijer ligu, da je finale Lige šampiona bilo poprilično dosadno (ali mi je drago zbog Zidana) i što je najvažnije, znam šta je ofsajd. Priznajem, bilo mi je teško da to odmah skapiram, ali sada mogu slobodno da kažem da znam šta je - ono kad je napadač iza odbrambenih igrača protivničkog tima i neko mu pošalje loptu - pa sam konačno deo horskog vikanja OFSAJD, OFSAJD sa pratećim naglim ustajanjem sa dvoseda i pesnicom u vazduhu. Imam omiljeni tim u svakoj ligi, omiljenu ligu (Premijer), omiljenog igrača (Zlaća Ibrahimović), omiljenog trenera (Gvardiola, mada više zbog stajlinga i osećaja za modu nego klupske veštine), odano navijam za Partizan i znam napamet sve pesme grupe JNA.

Reklame

Kao mala, igrala sam fudbal za tim osnovne škole sa dečacima i plakala kada ne postignem gol. Imala sam kratku kosu i svi su mislili da sam dečak, pa su me švercovali na međuškolske turnire. Ne mislim da je fudbal samo besciljno trčkaranje za loptom, mislim da je važan i potreban, doduše ne sa tolikom količinom love koja se tu obrće. A kad smo već kod love, fudbaleri bi mogli malo bolje da se oblače i prestanu sa nadmetanjem u najkretenskijoj frizuri.

Jedina stvar koju ne volim, tačnije mrzim u vezi sa fudbalom, jeste ta crna uglačana kutija koja pritajeno leži u uglu dnevne sobe i otima mi svako muško biće koje dolazi u goste: tata, brat, stric, najbolji ortak, majstor za bojler, komšija. Kako ko uđe u stan, biva omađijan tom zlom modernom Pandorinom kutijom: dohvati se džojstika koji pomalo liči na neko mini Star Wars čudovište, i zauvek hipnotisan nestane u beskonačno ponavljajućim mečevima jebenog PES-a. Hipnotišuća zelena boja terena postane njihov univerzum iz kog ih je vrlo teško izvući, pogotovo ako imaju udobnu fotelju.

Moja mržnja rodila se prvog trenutka kada sam videla tu kutiju, a porasla kada sam i sama rešila da je isprobam. Kupila sam pink džojstik, takmičarski duh je vrveo u meni, i počela svoj prvi meč. Igrači još nisu ni istrčali na teren, a ja sam već popizdela jer…

Fotografija: Flickr korisnik Michelle Milla

NE POSTOJE TIMOVI IZ ENGLESKE LIGE

Štaaa? Pa gde je Lester? Želela sam i ja simbolično kao autsajder sa Lesterom da odmah pobedim sve i zablistam, ali nema ga. U stvari ima, ali se ne zove tako. Zbog FIFE? Nema ni cele Bundeslige? Kakva nepotpuna igra. Prodaje se u toliko kopija širom sveta i zarađuje toliko keša, a nema prava na regularna imena klubova? Neću ni da pominjem da je ženska liga potpuno izopštena. Zašto ja kao žena moram da trčkaram po terenu sa visuljkom između nogu? Zar cilj svake video igre nije da se onaj koji je igra identifikuje sa glavnim likom?

NE MOŽEŠ SAM DA DIZAJNIRAŠ DRESOVE

Kakva glupost! Pa ovo mi je bio omiljeni deo Fantazija. Kako ja da izvedem svoj tim do pobede u tako ružnim, dosadnim i originalnim dresovima? Okej, ne moraju da igraju u štiklama, ali zar ne mogu bar Zlatana Ibrahimovića da obučem u svoju omiljenu boju? Smor, već sam izgubila motivaciju za pobedom, ali idemo dalje.

SVAĐANJE I URLANJE NA PROTIVNIKA JE NEMINOVNO

Ovo sam znala i pre nego što sam se i sama upustila u igranje. Možda bi mi više prijalo da sam u PMS-u, ovako mi je samo stvaralo nervozu i želju da razbijem nekom glavu. Kada se kod nas u kući igraju turniri, uglavnom završim sa čepovima u ušima, jer nikako nisam mogla da shvatim da nekome u jednom trenutku opsuješ celo porodično stablo i izvređaš ga kako je retardiran i neposoban, a u sledećem se grliš sa njim i nazdravljaš pivom. Zašto svaki promašaj gola mora biti ispraćen tolikim decibelima i najmaštovitijim pežorativima? To je samo igra, aman. Niti si ti Mesi, niti je on Ronaldo!

STISKAŠ SVE DUGMIĆE, A MAGIJA SE NE Događa

Ne očekujem da Kavani dobije krila i laserom iz očiju pobije sve igrače protivičkog tima, ali kad sam stisla sve dugmiće, vođena pređašnjim iskustvom iz Mortal Combata i Tekena, - ništa se nije desilo, tačnije lopta je otišla u aut. Pa zar nije čar svake igre na Soniju besomučno kliktanje prstima nakon čega se nešto neočekivano desi? Pih. Ništa od fudbalskog fatalitija.

NAJNADUVANIJI LIK U DRUŠTVU UVEK POBEĐUJE

Uvek.

NIKADA NEĆEŠ BITI SEKSI KAO ON

O, da. Ta neodljiva linija koja prati oblik džojstika je nešto na šta muškarci otkidaju. Nikakav seksi veš ni jagode sa šlagom ne mogu zameniti osvojeni turnir. Tap011 je nekada pevao o televizoru, a onda je na scenu došao gospodin Soni i učinio situaciju još nepodnošljivijom.

IAKO NE TRČE PO TERENU - ZNOJE SE I SMRDE

Gomila muškaraca zgurana na jednoj sofi urla, skače i preznojava se zbog malenih figurica koje trče po ekranu. Okej, mislim da sam iznad ovoga.

Ipak, uspela sam da izdvojim i JEDNU STVAR koja i nije toliko loša:

OPCIJA 'BECOME A LEGEND'

Ovde bar koliko-toliko imaš prostora da se poistovetiš sa svojim junakom. Iako ne postoji opcija za ženskog igrača, potrudila sam se da zaliči što više na mene. I izabrala mu roze patike. I provela dva sada u biranju frizure, što je deset puta duže od svih izdržanih mečeva.

PES je sranje. Šoping je keva.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagram