​Ljudi koji ne žele seks ni sa kim

Minerva iz Masačusetsa mi poslednja tri sata rečito i racionalno obrazlaže kako nije gej.

„Kažu mi da ličim na lezbejku", pokazuje na kratku riđu kosu, „što i nije tako loše."

Minerva kaže da nije lezbejka, ali nije ni strejt. Ova dvadesetdevetogodišnjakinja nikad nije bila u intimnoj vezi. Za sebe kaže da je „aseksualna", što znači da prosto ne oseća seksualnu privlačnost.

Ni prema kome.

Iako ovo žestoko žulja neke pripadnike lezbejske, biseksualne, gej i transrodne zajednice, Minerva takođe koristi termin „kvir" da bi opisala svoju seksualnost. Ovu nekada pogrdnu reč danas od milja koriste razne seksualne manjine; emotivno nabijen, taj termin je takođe i neobično isključiv – onlajn se vodi vatrena rasprava o tome da li bi Minerva smela njim da se služi, a ponegde je rasprava prerasla i u pravi rat.

Oktobra 2011., organizacija pod imenom Asexual Awareness Week objavila je svoj „cenzus" po kom je preko 40% aseksualnih osoba navelo da smatra da pripada LGBT zajednici, a još 38% njih tvrdi da ovu zajednicu podržava.

Ipak, ova zajednica nije spremna da im izađe u susret.

„Ako prilaziš seksu/seksualnosti malo drugačije, ili ne prilaziš uopšte, to ne znači da si kvir," piše Tumblr korisnik po imenu Aria. „Ljudi na ulici ne viču na aseksualnu osobu, ne diskriminišu te zato što ne (seksualno) niko ne privlači."

Drugi bloger dodaje: „Imamo pravo na svoju zajednicu, za naša prava i naš kvir prostor se borilo i umiralo… Napravi svoju zajednicu pa tamo deli iskustva i traži podršku, nemoj jebote da otimaš našu."

Ove primedbe opisuju stav čvrsto ukorenjen u nekim LGBT krugovima. Aktivisti za prava gejeva već više od pola veka se bore za seksualne slobode i često mnogo rizikuju. Aseksualci, na koje otpada po nekim procenama 1% stanovništva, obično su se držali po strani. Zašto bi sada LGBT zajednica ustupila pravo na korišćenje nekadašnjeg pežorativa grupi koja nikad ništa nije uradila?

„Mnogi ljudi u kvir zajednici su se tako vatreno zalagali za svoju seksualnost da i ne prepoznaju da je aseksualna zajednica bliska onome što oni rade," kaže aseksualni aktivista Dejvid Džej. On je još 2001 osnovao AVEN (Mrežu za obrazovanje i prisustvo aseksualnih osoba), a danas tiho vodi ovu grupu. Pojavio se na kanalima kao što su Fox News i ABC, ali i na podkastu Dena Sevidža.

Džejevi pokušaji da ukloni stigmu sa aseksualnosti najbolje su prikazani u dokumentarcu Anđele Taker iz 2011. pod naslovom (A)sexual. Posebno je upečatljiva scena u kojoj ovaj tridesetogodišnji aktivista pokušava da podeli pamflete na San Francisko Prajdu; razgolićeni gej muškarac mu u prolazu kaže „jadna ti duša". U drugom segmentu Den Sevidž, verovatno najpoznatije gej lice u medijima, se kikoće na pomisao da aseksualne osobe marširaju sa LGBT populacijom u Povorci ponose, kaže da mu je sam koncept „smehotresan".

„Zaista je neobično to prepucavanje između aseksualaca i LGBT zajednice", smatra psiholog Džesi Bering, gej kolumnista za Scientific American . On ističe da ne vidi ništa problematično u korišćenju „kvir" etikete od strane aseksualaca. Ipak, kaže da drugi članovi njegove zajednice vide aseksualce kao „manipulativne osobe" koje odbijaju da se pomire sa svojom homoseksualnom prirodom.

„Ne želim da kažem da aseksualnost ne nosi društvenu osudu," piše Bering, „ali pretpostavljam da se misli da oni tu osudu biraju kao najmanje zlo."

Dejvid Džej je svestan ovih pretpostavki. Ipak, on i dalje tvrdi da nije gej, i da je definitivno kvir.

„Mene kao osobu definiše borba protiv društvenih seksualnih normi. Reč kvir vrlo prikladno opisuje identitet. Mislim da niko nema pravo da mi to oduzme."

Sara Bet Bruks iz AAW se slaže. Pre nego što je počela da se identifikuje kao aseksualna, Bruks je pokušala hormonske i psihijatrijske terapiju, kao i stupanje u „celibatne odnose". Ništa joj nije pomoglo dok na internetu nije otkrila AVEN.

„Celu noć sam čitala postove koji su zvučali kao da sam ih sama napisala… Bili su slični zapisima iz mog dnevnika od pre par nedelja," kaže ona. „Osetila sam da po prvi put u životu pripadam nekoj zajednici."

Bruks i Džej ipak brane mnoge gej aktiviste koji su, kažu, oduvek podržavali aseksualne osobe. Više ih zbunjuje manjak podrške od ostalih.

"Zaista boli kad shvatiš da zajednica koja je bila izložena tolikoj netrpeljivosti danas istu tu netrpeljivost usmerava na nas", kaže Bruks. „LGBT populaciju je društvo odbacilo; aseksualnost je samo druga verzija istog procesa."

Lako je naći primere ugrožavanja aseksualnih osoba. Bruks ističe da je AVEN forumu oko 41,000 registrovanih korisnika do danas ostavilo 2.2 miliona postova u kojima opisuju sa kakvim se pretnjama, zlostavljanjem, i izolacijom suočavaju.

Posledice postoje i van blogosfere. Finiks Šnajder iz Projekta Trevor, organizacije za pomoć mladim i suicidnim LGBT osobama, kaže da „svakako" primaju pozive aseksualnih osoba. Ovi mladi ljudi često pominju anksioznost, depresiju, i slične probleme „kakvi se javljaju i kod lezbejske, gej, i biseksualne mladeži."

LGBT zajednica postepeno počinje da se suočava sa implikacijama ovog stanja. Šnajderov tim je nedavno uveo literaturu koja se bavi aseksualnošću u programe za obuku volontera. Studentske LGBT organizacije menjaju svoje statute da bi uključili i borbu za prava aseksualnih osoba. NGLTF, jedna od najvećih LGBT organizacija u SAD, uvela je radionice na temu aseksualnosti u sklopu programa „Stvaranje promene".

Pa ipak, dihotomija je očigledna. Oflajn je verovatno najbolje ilustruje njujorški Prajd.

Petu aveniju je Prajd zapljusnuo svim bojama duge koje ilustruju seksualne slobode, uz 1.7 miliona učesnika i posetilaca. Po 43. put, aseksualne osobe nisu bile zastupljene.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu