Fotografije života na haićanskoj deponiji

FYI.

This story is over 5 years old.

Vice Blog

Fotografije života na haićanskoj deponiji

2010. godine zemljotres magnitude 7,0 pogodio je malenu naciju Haitija, ubivši stotine hiljada ljudi.Ovako izgleda život posle katastrofe.
14.6.16

Sve fotografije: Giles Clarke/ Getty Images Reportage

2010. godine zemljotres magnitude 7,0 pogodio je malenu naciju Haitija, ubivši stotine hiljada ljudi. Podrška je potom stigla iz celog sveta: Bred Pit i Anđelina Džoli poklonili su milion dolara, a Šon Pen je osnovao humanitarnu organizaciju. Ali oči i pažnja su se ubrzo okrenuli na drugu stranu, ka ostalim katastrofama i hororima sveta.

Iskusni fotograf Žil Klark od 2011. godine posećuje Haiti gde organizuje radionice fotografije za studente Cine instituta, jedine besplatne škole na Haitiju. U njegovoj poslednjoj seriji fotografija Waste in Time dokumentovao je život 2,000 Haićana koje je otkrio na velikoj državnoj deponiji ostrva, u neposrednoj blizini Port-o-pensa.

VICE: Reci mi nešto o deponiji koju si otkrio tokom svog boravka na Haitiju.

Žil Klark: Na tom mestu je nekada bilo veštačko jezero, a posle zemljotresa rupu je napunila gomila krša i đubreta. Pre toga, tu se nalazio jedini izvor pijaće vode za ovaj veoma siromašni kraj zvan Cité Soleil, koji je bio poznat i kao najopasniji kraj na zapadnoj hemisferi, i dalje je.

Reklame

Kako si saznao za nju?

Počeo sam da istražujem područje, i posle brojnih istraga, čuo sam za deponiju. Zapravo, sama deponija se može videti iz daleka kada ste u Cité Soleil, jer je poprilično velika gomila sranja tamo. Postoje dve stotine hektara samo bačenih opušaka.

Sredio sam da me jedan od lokalaca odvede tamo, i čim sam stigao, osetio sam se kao da sam na drugoj planeti. Naišao sam na ljude koji su lutali okolo sa krpama obmotanim oko glave. Mislim, to je jedno skroz izolovano đubrište sa razbacanim ljudima koji tragaju za hranom i raznim materijalima koje mogu reciklirati kao što su aluminijum i metalne boce.

Fotografisao si širom sveta, izdvajanje sirovina iz otpada je glavna stvar u ekonomiji mnogih siromašnih nacija. Šta te je nateralo da snimiš baš ovu deponiju?

Ono po čemu se ova deponija izdvaja od drugih je što je nekada na tom mestu bio izvor vode, pa onda predstavlja neku simboliku haićanske korupcije… Mislim da je Haiti 163. zemlja na svetu po pristustvu korupcije. Najgoru stvar predstavljaju kamioni koje je država platila, a još uvek zakonski nije određeno šta tamo smeju da se bacaju. Ne postoji nikakva medicinska kontrola. Vidite i na samim fotografijama. Ljudi rade u najstrašnijim uslovima.

Kako su Haićani reagovali dok si ih fotografisao i dokumentovao njihove živote?

Nisam odmah naišao na toplu dobrodošlicu. Bili su neprijateljski raspoloženi u početku. Ali sam ih posećivao u nekoliko navrata, postepeno su me prihvatali, i onda sam počeo da fotografišem. Mnogi od ovih ljudi još nisu punoletni, i u begu su od policije zbog nekih počinjenih dela. Ceo taj kraj vrvi od nasilja bandi. Postoji dosta problema i sa drogom. To je nekakva verzija pakla na planeti, ali je takođe i izvor prihoda, a i dom za preko 1 500 ljudi.

Kako si uspostavio ravnotežu da privučeš pažnju na te užasne stvari koje se dešavaju tamo, a da ne bude eksploatišuće?

Ja gledam na to kao na priču koja mora biti ispričana. Mene je privuklo što su ovi ljudi simbol haićanske korupcije jer, pre svega, izvor sveže vode im je oduzet, a drugi nije omogućen. Ne postoji nikakva medicinska briga, ni zakonska odredba o otpadu, a ni alternativno zaposlenje. Video sam deponiju kao simbol onoga što je, na mnoge načine, društvo koje trune u kom samo vrh zapravo ima koristi.

Reklame

Za više fotografija posetite sajt Žila Klarka.