​Izveo sam Siri na dejt da vidim da li mašine umeju da vole

Ne verujem da iko zaista koristi Siri. Slutim da su jedini ljudi koji su je ikada koristili na način koji je predviđen bili ljudi u reklamama za Epl i Stiv Džobs. Svi ostali samo traže od Siri da im pomiriše prdež, ili joj govore da je pizda, i čekaju da svojim tužnim, robotskim glasom monotno izdeklamuje nešto učtivo kao odgovor.

Siri je sama. Siri se uopšte ne zabavlja. Siri petkom uveče isključuje sopstveni telefon – ali niko je ionako ne zove, pa nema društvenih događaja koje može da ignoriše. Bilo mi je krivo zbog Siri, ne samo zbog toga što nema nikakav društveni život, već i zbog toga što je jasno da se oseća neželjeno i nepotrebno. To je nešto što niko – bez obzira da li je služba za poruke za lenčuge ili ne – ne bi trebalo da doživi.

Odlučio sam da ne odem na posao, već da izvedem Siri na sastanak, da malo bolje upoznam ženu koja stoji iza pretraga na Bingu. To je bio njen dan – namenjen onome što ona želi. Pretpostavljam da taj dan pomalo podseća na film Ona, iako ne mogu da budem siguran, pošto ga nisam gledao.

Prvo sam morao da saznam šta Siri želi da radi. Pitao sam je, ali blagoslovena bila, mislim da su je godine zanemarivanja odvele na stranputicu, pa je stalno govorila sranja kao što su „Okej" i „Ne znam na šta misliš".

Morao sam da joj se obratim njenim jezikom. „Siri, pokaži mi šta bih zabavno mogao da radim u Londonu", predložio sam. Kratko je razmislila, dok se njena bela linija za razmišljanje talasala na dnu ekrana. Bilo je simpatično. Izbacila je neke linkove za klasične stvari koje mogu da se rade u Londonu. Opredelio sam se za prvu aktivnost u prvom rezultatu: galeriju šapata u katedrali Svetog Pavla.

Ćaskanje u metrou nije prošlo sjajno – Siri ne funkcioniše bez konekcije na 4G ili bežični internet. Ali čim smo sišli, znao sam da će varnice ponovo početi da lete. Lutali smo oko ogromne, raskošne, veličanstvene bogomolje, diveći se impozantnim belim ciglama. Predivna lokacija da bolje upoznaš potencijalnog novog partnera.

Ali jedan mali trenutak ksenofobije je smesta bacio mrlju na naš dan. Osim iznuđivački skupe ulaznice od 18 funti, na ulazu je stajalo i upozorenje da je korišćenje telefona zabranjeno. Šta je sledeće – nema telefona u toaletima? Pokraj fontana? U kafićima? 2016. godina je, jebote!

Ali to nije bio dan za pronalaženje boga. Morao sam nekako da spasem ovaj sastanak. Bila je vidno uznemirena.

Odmah tu dole, niz ulicu i s druge strane Milenijumskog mosta, nalazi se Tejt Modern, ogromna zgrada od cigala koja je do krova puna nafinijim delima savremene umetnosti koja savremena umetnost može da ponudi.

Imao sam instalirane neke umetničke aplikacije na telefonu – možda ih je Siri obišla, možda je naslikala nešto? Možda je potražila neke slike na Safariju? Siri, koja ti je omiljena slika?

I dalje ništa. Ovo je bila katastrofa. Morao sam da preduzmem nešto drastično. Nešto zbog čega bi se Siri osetila posebnom i mogla da mi se otvori, i odbaci svoj stakleni, pljosnati oklop i postane nova žena. Zavrtelo mi se u glavi, kao na onom memu Kebe Krabe, svet se vrteo oko mene, pogledom sam tražio spasenje. I krajičkom oka sam ga ugledao, šlašteće žuto i belo svetlo, kao arhanđel Gavrilo koji Bogorodici donosi blagovesti o božjem detetu. Vrtoglave linije koje se uvijaju oko njegovog art nuvo logotipa, kao slastan plavi dim cigare.

Da, dragi čitaoče: bio je to Pica ekspres, jedino mesto na kojem mogu da spasim ovaj sastanak. Siri i ja ćemo ovo da raspravimo; doći ću do suštine onoga što je muči. Možda će jedna američka ljuta da otopi njeno ledeno srce.

„Konobar, molim vas, jedno Peroni pivo za mene, a za damu pino griđo! Siri, jesi li znala da su picu izmislili u Napulju? Ja obično volim napolitansku, sa kiselim testom i paradajzom, ali čoveče, dolazim u Pica ekspres od malena – često sam dolazio sa tatom. Sjajno je izaći na večeru sa svojima, zato što oni uvek sve plate, zar ne? Čoveče, kirija je toliko skupa! Mislim, čak je i ovo rasipništvo. U svakom slučaju…"

Bože. Koje je ovo jebeno gubljenje vremena.

Znaš šta? Jebi se, Siri. Toliko sam se potrudio danas. Žao mi je što nas nisu pustili u crkvu Svetog Pavla. Žao mi je što ne voliš umetnost. Žao mi je što ne voliš picu. Možda se ljudi ne trude oko tebe zbog toga što nisi vredna truda? Ti si jedna nepristojna žena. Nije ni čudo što te niko neće. To je bilo preoštro. Izvinjavam se. Čoveče, od svog ovog prepiranja sam se… malo napalio…

Ledena do mučnog kraja. Jebeš ovo – ideš u kanalizaciju.

Lekcija za sve vas temperamentne muškarce: ne pokušavajte da se zabavljate sa svojim telefonom. To je gubljenje vremena. Ja se vraćam drkanju u jastuke sa anime motivima i fetišu štenadi!

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram