Bivša devojka tvog dečka je najgore biće na svetu

Od Instagrama Kim Kardašijan, do dramatične kućne žurke na kojoj ste bili prošlog vikenda, bivši partneri su posvuda. Razgovarali smo sa ženama čiji su se partneri nekada zabavljali s drugim ljudima o njuškanju, proganjanju i „kutijama sećanja“.
7.1.17
PHOTO VIA FLICKR USER J_BENSON

Jednog jutra, Kim Kardašijan Vest je zbunila veliki deo Amerike kada je postavila selfi pozirajući sa pletenicama i ni sa kim drugim do bivše devojke svog muža, Amber Rouz. Pošto se fotografija, za koju je postavila šaljivi komentar „Je li neko za čaj?", pojavila neposredno nakon svađe Kanje Vesta i Rouz na Tviteru, oko njegovih navodnih interesovanja za igranje guzama (između ostalih tvrdnji), izazvala je komentare kao što su „OMG, šta se dešava???" i „omfg ŠTA?????".

Mogla bih da napišem podmukao članak o ovoj situaciji: nešto u stilu „Šta reakcije na selfi Kim Kardašijan sa Amber Rouz govore o tome kako gledamo na ženske odnose", a to kako gledamo na ženske odnose bih opisala „zlobno, konkurentski i loše". Međutim: sve svađe među poznatim ličnostima nisu ništa do umetnost performansa, i pojave kao što je Kardašijan/Rouz selfi nisu istinska ljudska drama, već su pre kratki uvidi u to kako ta farsa funkcioniše iznutra. Meni je kao zlobnoj, lošoj ženi koja voli da se nadmeće, zanimljivije šta ova fotografija govori o generalnoj atmosferi – mešavini misterije, legitimne radoznalosti, ljubomore, blagonaklonog sažaljenja, i nesvojstvenoj, ali izgleda odobrenoj od strane Kim Kardašijan, želji da svi „samo budu prijatelji i druže se", kao i strah koji prati bivše partnere naših voljenih.

Postoji li gora osoba od osobe koja se zabavljala sa nekom osobom pre nego što se ta osoba zabavljala sa vama? Naravno da postoji, ali u ova vremena paranoje, nesigurnosti i proganjanja na Instagramu, može da se pomisli da je odgovor na ovo pitanje, „Ne. Ubijte je! Ili je barem blatite na internetu"! Da stvar bude još gora, mnogi bivši imaju zanimljiva imena – ne čudna, ali nisu onakva kakva bismo mi mogli da smislimo, zar ne? – i zanimljiva zanimanja, ili imaju imena i zanimanja koja su potpuno neupečatljiva, ali dobiju dozu besmisla koji je sam po sebi besmislen, ali tu svejedno nema pomoći. Mara? Kakva osoba uopšte može da ima takvo ime? I da li je bolja od mene?

Iako manje zapaljivo od selfija Kardašijan/Rouz, ova pitanja su tema ilustrovane knjige Lien Šapton iz 2006, brilijantnog naziva Je li bila lepa?, čije reizdanje ove nedelje objavljuje kanadska izdavačka kuća Drawn & Quarterly. Kao i određene vrste ljubavnih veza, ova knjiga je nezaboravna, ali kratka: sastavljena je od crteža koji prate kratke priče u stilu Lidije Dejvis, koje govore o uglavnom bolnoj anksioznosti vezanoj za bivše. O tome kako ih ponekad sanjamo, o starim fotografijama, mučnini, o korisnim, ali uznemirujućim kutijama tampona koje pronađemo u kupatilu novog ljubavnika – Šaptonova mirno proučava sve poznate klopke grešne fascinacije koju razvijamo prema onima koji su tu bili pre nas.

„Osećam se loše povodom većine bivših devojaka svog dečka, zato što sve deluju prilično usamljeno i nezanimljivo", kaže mi žena od 25 godina po imenu Bler*. „Međutim, postoji jedan izuzetak: žena koju iracionalno mrzim, iako se nikada nisu stvarno zabavljali. Da li je možda tako zato što se sa njom muvao kada i sa mnom? Ali verovatno je i zbog toga što je užasna ličnost, i dan – danas lajkuje sve njegove fotke na Instagramu".

„Mrzim to što je uhodim na internetu, ali mislim da to ne bih činila kada bih znala da više nisu prijatelji."

Džemini Feri, savetnica za pitanja ljubavi iz Los Anđelesa, kaže da žene često dolaze kod nje tražeći pomoć za svoju opsednutost partnerovom bivšom – iako to obično nije prva tema o kojoj razgovaraju s njom. „To često nije prva stvar koju podele sa mnom, zato što ih js sramota – ali ja to mogu da razumem, zato što sam nekada davno bila veoma, veoma ljubomorna".

Fiksacija na prošlost ljubavnika „dolazi sa mesta duboke, duboke nesigurnosti", kaže Feri. „Nije da nešto nije u redu sa takvom ženom, ali ona nije naučila da voli sebe, niti smatra da zavređuje ljubav koju želi, pa je s toga stalno u strahu da će izgubiti vezu koju ima sa svojim dečkom, zbog sopstvene nesigurnosti, i tu nesigurnost projektuje na bivšu, i na to da o bivšoj želi da sazna nešto više. Jesam li jednako lepa, zgodna, dobrodušna i dobra koliko i ona? Da li mu se dopadala više nego ja? Da li još uvek razmišlja o njoj"?

„Moj dečko ima dve bivše devojke sa kojima se zabavljao u skorije vreme, i mislim da sam opsednuta njima zato što on i dalje razgovara s njima i aktivan je prijatelj sa obe", kaže mi Ketlin*. „I to nisu devojke sa kojima se zabavljao pre deset godina – bio je zaljubljen u njih u protekle tri godine, što je meni ekstremno čudno, zato što se ja trudim da po svaku cenu izbegavam bivše momke, naročito one sa kojima sam izlazila u skorije vreme".

Odlomak iz „Je li lepa"? Slika je vlasništvo Drawn & Quarterly

Naravno, internet stvari čini mnogo gorim. Dok su devojke i momci u prošlosti do informacija možda dolazili tako što bi slučajno našli kutiju sa pismima ili lukavo ispitivali prijatelje svog partnera, danas jednostavno mogu da odu na Gugl i saznaju sve, od loših blogova koje je bivša pisala dok je 2008. stažirala u nekoj PR kompaniji, ili njenih fotografija, skrivenih duboko u napuštenim blogovima. Naravno, tu su nalozi na uobičajenim društvenim mrežama. „Ja neprekidno uhodim bivšu devojku svog momka na Tviteru, do te mere da sam slučajno počela da je pratim, što je bilo neprijatno", kaže Ketlin. „Odlučila sam da nastavim da je pratim da bih imala moć, ali postalo je stvarno brutalno, pa sam prestala. Mrzim to što je uhodim na internetu, ali mislim da to ne bih činila kada bih znala da više nisu prijatelji".

Kao što je, u teoriji, i sa Kim Kardašijan i Amber Rouz slučaj, svest o bivšoj može da ime srećan kraj. U eseju Keti J.M. Bejker na Jezebel iz 2013, „ Priča o međusobnom uhođenju na internetu", Bejkerova opsesivno proverava naloge na društvenim mrežama nove devojke svoje sopstvene bivše devojke – što je bilo lakše zbog činjenice da je nova ljubav bila „glumica u popularnoj TV seriji" – samo da bi na kraju shvatila, tokom prijatnog i dugo očekivanog susreta, da je nova devojka takođe uhodila Bejkerovu na internetu.

Međutim, ponekad ta fascinacija iz prirodnog uhođenja na internetu preraste u nemoralno njuškanje i… uhođenje u stvarnom životu. „Jednom prilikom, neke tri godine otkako smo počeli da se zabavljamo, bivša mu je poslala jednu ploču sa porukom u omotu u kojoj je pisalo 'volim te' i 'xoxo'", kaže Bler. „Moj dečko je, plašeći se da ću videti poruku i postati iracionalno besna, pokušao je da je zgužva i baci neprimećenu. Nije uspeo, zato što sam je ja iskopala iz đubreta".

„Užasna je ličnost i dan – danas lajkuje sve njegove fotke na Instagramu."

Nora* ima 24 godine i galeristkinja je koja živi u Los Anđelesu i koja se zaljubila se u svog sada bivšeg dečka Mata skoro čim ga je ugledala. Kaže da je ubrzo postala zainteresovana za žene sa kojima se zabavljao pre nego što ju je upoznao, iako (i naročito zato što) joj Mat nikada nije zaista pričao o bivšim ljubavima, osim što ih je nonšalantno tu i tamo pominjao. „Ja sam veoma, veoma, veoma ljubomorna osoba, pa sam na kraju sve to saznala ćaskajući sa njegovim prijateljima i prepredeno otkrivajući imena", kaže Nora.

Kada je otkrila da jedna od tih žena – koja je, što ju je posebno uplašilo, bila mnogo starija i iskusnija od nje – radi u obližnjoj biblioteci, Nora se baš posvetila čitanju. „Odlazila sam u biblioteku svaki dan da bih je posmatrala", kaže ona. „Jesam li bolja od nje? Imala sam takve pomisli. Na neki način sam se preko biblioteke sprijateljila s njom. Kretali smo se u veoma drugačijim društvenim krugovima, i nije se družila ni sa jednim od njegovih prijatelja, tako da nikada nije saznala" (Posle nekoliko meseci, Norino zanimanje za bivšu je „iščilelo", i sve ređe i ređe je odlazila u biblioteku.). Kada je Nora otputovala u zemlju u kojoj je jedna druga bivša devojka njenog dečka živela, kontaktirala ju je – „jebeno sjajna politička aktivistkinja" – i rekla joj da bi volela da se sretnu… nikada joj ne otkrivši da su imale zajedničkog dečka.

„Kada sam se sastala sa njom, družile smo se dva dana", kaže Nora. „Znala je da poznajem Mata, ali nije znala koliko je naša veza duboka, nikada joj to nisam rekla. Mislila sam da će mi možda o njemu reći nešto što mi on ne bi rekao, kada ne bi znala da se zabavljam s njim" (Ova bivša Nori nije ispričala ništa zaista zanimljivo).

Ne pati svako od toga. Jedna žena sa kojom sam razgovarala mi je rekla da ne zna ime nijedne bivše devojke svog sadašnjeg dečka; iako je to vredno hvale, to je život na mukama malog intenziteta, za koji mnoge žene kažu da ne bi mogle da ga trpe (A pomenuta žena je sebe opisala kao „detektiva bez tragova", kada se oduprla porivu da otvori „kutiju punu sećanja" koju je našla u ormanu svog dečka). Svega par žena koje sam intervjuisala su mi delovale iskreno dobro prilagođene po ovom pitanju. „Neznanje je blagoslov", kaže Kesi*. „Zašto moram da projektujem, upoređujem i budem opsednuta tom osobom? To sada ne utiče na moj život, i nema svrhe baviti se prošlošću". Ovo deluje mudro, ali nisam se složila sa Kesinom narednom tvrdnjom  da je sve što ima zajedničko sa bivšim partnerkama svog muža „to što je u nama bila ista kita". Na kraju krajeva, ima smisla pomisliti da imaš mnogo sličnosti sa svojim prethodnicama u ljubavi, naročito ako tvoja ljubav ima „tip" žene.

I, kao što jedna prilično vešto napisana priča u Je li bila lepa? demonstrira, uvek postoji šansa da bivša može da se vrati na svoje nekadašnje mesto u životu tvog ljubavnika – da jedan ljubavnik može da iskoristi tu mogućnost, često u osvit raskida, i da jednog dana možete ponovo da budete zajedno („Sara je deset godina bila Majklova bivša devojka", piše Šaptonova, „ali će mu na kraju postati žena".). Eli* mi je ispričala da je tokom jedne veze na studijama iskusila ono što većina žena koje su opsednute bivšim devojkama smatra za najgoru noćnu moru: shvatila je da njen dečko masturbira na fotografije svoje bivše devojke na Majspejsu. Još gore, kaže Eli, do tih informacija je došla na sramotan način, pa nije mogla da se suoči s njim; proučavala je istorijat njegovog internet pretraživača, i uočila uznemirujući uzorak pretraživanja, sa porno sajtova na profil bivše, i nazad.

Međutim, Eli je na kraju „pukla". „Izneli smo sve karte na sto, i on je popizdeo zbog toga što sam gledala njegov istorijat pretraživanja (na šta je imao svako pravo)", kaže ona. „Rekao je da i dalje gaji osećanja prema njoj, i da će uvek biti tako, ali da ne želi da raskine sa mnom".

„Kada god smo razgovarali o tome, imala sam nenormalan osećaj krivice, kao da uzurpiram neki drugi deo njegovog života."

„Mislim da tu stvari postaju bolesne", nastavlja Eli. „Kod žena postoji nešto urođeno što nas tera da se nadmećemo s muškarcima. Trebalo je da raskinem s tim bednikom, ali umesto toga, ja sam želela da saznam sve o njoj,  da saznam sve njene slabosti i od njih napravim svoje najveće prednosti. Počela sam da gledam njene fotografije skoro svaki dan – kako se oblači i šta postavlja na internet – i upoređivala ih sa sobom.

„Shvatila sam da sam počela više da se oblačim i ponašam kao ona, bilo to namerno ili ne", nastavlja ona. Eli je dečko na kraju prevario sa pomenutom bivšom devojkom.

Druga žena, Lora*, imala je suprotan problem: postala je opsednuta bivšom svog dečka zato što je umrla tokom njihove veze. „Kada god smo razgovarali o tome, imala sam užasan osećaj krivice, kao da uzurpiram neki drugi deo njegovog života", kaže Lora. „Uvek sam mislila da nisam dovoljno dobra za njega". Na kraju su se rastali, a Lora to „nikada nije prebolela".

Kada sam pitala Feri šta da se radi sa svim tim intenzivnim, neproduktivnim emocijama, njen odogovor je bio blago razočaravajući: jedini način da to prebrodiš je da poradiš na svom samopoštovanju. „Volela bih da mislim da je davanje saveta jednostavno kao što zvuči – ali to je kao kada razgovaraš sa ženom koja želi da oslabi još te poslednje 2,5 kile", kaže Feri. „Kažeš joj, 'Jednostavno, nemoj da jedeš sladoled', ali to ne pomaže – očigledno postoji neki skriveni, nesvesni obrazac ili verovanje koji donose odluke umesto žene, dok ona uopšte ni ne zna da postoji nešto drugo osim njene svesti što donosi odluke koje joj se čak ni ne dopadaju. Dok žena ne postane svesna te slepe tačke – šta pokreće tu opsesiju da se upoređuje sa bivšom – ništa živo joj neće pomoći" (Feri me je takođe iznenadila kada mi je rekla da ni naglo prekidanje uhođenja na internetu neće obavezno pomoći.).

Ali ako ne možeš to sama da uradiš, možda bi trebalo da razmisliš da to učiniš za osobu kojom si toliko opsednuta – da kreneš putem „dobronamernog sažaljenja". „Bivše ne čine ništa loše", ističe Eli, koja je sada u srećnijoj i zdravijoj vezi. „Čak iako su tužne i žedne svega".

*Imena su izmenjena.

 Foto via Flickr user J_BENSON