Mađarski neurolog Viktor Tot je igrao Doom II, kompjutersku igru i pucačinu iz prvog lica 2. Avgusta 2020. godine, kada mu je telefon zazvonio, i doneo zanimljive vesti.
Ilon Mask, milijarder i preduzetnih u svetu tehnologije, je upravo predstavio svinju po imenu Gertruda, kojoj je u mozak instaliran kompjuterski čip za detekciju pokreta njuške, što je Mask opušteno opisao kao „Fitbit u tvojoj lobanji sa sitnim žicama“. Svinja je deo istraživanja za njegovu ambicioznu start-ap kompaniju Neuralink, navodni interfejs između mozga i mašine, sa tehnologijom koja bi mogla da omogući korisnicima da kontrolišu kompjutere koristeći se samo umom.
Videos by VICE
Dok je čitao vest, Totu se javila ideja. Pitao se da li bi i on mogao sprovesti eksperiment i istražiti način na koji se neka životinja prilagođava virtuelnom okruženju, i da li bi mogao da iskoristi nalaze za dalja istraživanja o interfejsu između mozga i kompjutera.
„Ideja mi je došla niotkuda“, rekao je Tot, bivši saradnik njujorškog Instituta za medicinska istraživanja Feinstein, preko video-poziva za Vice. Iako je kao neurolog i ranije sprovodio klinička i medicinska istraživanja u oblastima mašinskog učenja i neurologije, veoma su ga zanimala istraživanja o interfejsu između mozga i kompjutera, mada nikada ranije nije radio sa laboratorijskim životinjama.
Iako smo viđali životinje koje se igraju Pong, PacMan-a ili Wii tenis, nema dovoljno istraživanja koja bi utvrdila koliko su ova bića sposobna da razumeju te igre dok ih igraju.
Februara 2021. godine, istraživači su otkrili da je grupa svinja pokazala značajan gejmerski potencijal nakon uspešnog eksperimenta sa životinjama koje koriste njuške da bi upravljale džojstikom. U međuvremenu, Neuralink je nakon bioničke svinje doveo majmuna koji je mogao da igra video-igre umom. Sve ovo je bilo dovoljno da navede Tota da zakorači u škakljivu teritoriju, i on je izabrao najpogodniju životinju koju je mogao da nađe.
„Odabrao sam pacove jer se instinktivno kreću po malim prostorima i mogu da nauče radnje specifične za kontakt“, objasnio je. „Takođe su manji od svinja, lakše im je pristupiti, i lakši su za rukovanje od majmuna.“
Tako je Tot nabavio tri pacova i nazvao ih, kako red nalaže, Džon Romero, Džon Karmak i Tom Hol, po ključnim kreatorima gejmerskog softvera Doom II. Tot nije morao mnogo da razmišlja pre nego što je odabrao ovu ikoničku igru iz 90-ih za eksperiment.
„Oni [kreatori video-igre] su razvili sopstveni softver za pravljenje mapa u igri, koji sam koristio za stvaranje različitih verzija hodnika“, rekao je. U suštini, u ovoj video-igri, igrač se kreće po lavirintu i puca u negativce, tzv. impove. „Takođe sam nasumično postavio impove na različitim tačkama kako bih mogao da treniram pacove da ih automatski otkrivaju sa svakom sesijom”.
Ali da bi započeo eksperiment, Tot je prvo morao da smisli kako da napravi sopstvenu VR postavku za glodare. Da bi to uradio, ugledao se na slični eksperiment sproveden 2009. godine, gde naučnici stavili pacove u 3D okruženje koristeći VR postavku koju su sami napravili.
„Dosta me je inspirisao način na koji su izgradili podešavanja,“ rekao je. „Od njih sam [replikovao] tip lopti na kojima pacovi trče, mesto na loptama gde su postavili senzore, i kako da lopta levitira sa što manje trenja dok pacov trči po njoj.”
Tot je koristio veliku polistirensku loptu sa ugrađenim kugličnim orjentirima koje pacov može da kotrlja. Zatim je pacove okačio u ljupko ukrašene pojaseve kako bi mogli da se vijugaju po lopti nožicama, dok je senzore ugradio u loptu pomoću delova miša (namerna igra reči), da beleže kretanje pacova u virtuelnom svetu. Postavka se takođe sastojala iz zakrivljenog kompjuterskog monitora koji je pacovima omogućio da gledaju igru preko ekrana od 360 stepeni radi imerzivnog iskustva. Izgradnja VR podešavanja pomoću 3D štampača koštala je oko 2.000 dolara, iako Tot procenjuje da su troškovi brige o pacovima, hrane i igračaka iznosili oko 4.000 dolara.
Kada je pripremio postavku, Tot je koristio tehniku bihejvioralnog treninga operantnog uslovljavanja, gde se radnja nagrađuje ili kažnjava pozitivnim ili negativnim stimulusom da bi se potkrepilo željeno ponašanje.
„Svaki put kada bi se pacovi kretali u pravom smeru ili pucali u impove, dobijali bi šećerni sirup pomešan sa vodom kroz vazdušni ventil“, rekao je. „Doziranje šećerne vode je od suštinskog značaja, jer, ako im dam previše, mogli bi da se zasite i da prestanu sa igrom. Takođe sam ugradio vazdušne mlazove, koji su u suštini duvali pacovima u brkove kako bi pomislili da su i u stvarnom životu udarili u zid kada nalete na jedan u video-igri“.
Dok su u prethodnim eksperimentima sa glodarskim VR-om istraživači morali ručno da okreću loptu na kojoj bi pacovi trčali, Tot je želeo da automatizuje proces. Međutim, takođe ga je brinulo da bi korišćenje motora molo da ulenji pacove. „Uključio bih motor na nekoliko sekundi i pacovi bi počeli da trče“, rekao je, detaljno objašnjavajući kako je obučavao pacove da se snalaze po mapi. „Onda bih nakon otprilike 15-20 sekundi zaustavio loptu i čekao. Što sam češće ovo radio, pacovi su više shvatali da moraju da trče na lopti.”
Precizan proces obučavanja pacova trajao je nekoliko nedelja, počevši od uslovljavanja ovih životinja da se naviknu na Tota tako što bi ih pojio hranom za bebe i igrao se sa njima. Oko dve nedelje kasnije, pacovi su počeli da trče po lopti najmanje pet minuta tokom njegovih jednočasovnih dnevnih treninga.
„Kada sam naučio pacove da sami trče u igri, najteži deo mi je bio da ih naučim da pucaju“, priznao je Tot. Objasnio je da je svaki pacov napredovao na drugačiji način.
„Romero je jurio adrenalin, dok su Karmak i Tom bili opušteniji i stidljivi“, rekao je.
Tot se prisećao kako ga je Romero, njegov talentovani učenik „željan uzbuđenja“, ujeo kada su se prvi put sreli. Jednom takođe umalo da pobegne iz postavke. „Pacovi obično ne vole otvorene prostore, ali Romero je voleo da istražuje. Jednog dana sam mu skinuo pojas i stavio ga na sto. U sledećem trenutku, mali je pobegao iza kante za đubre. Proveo sam sat i po tražeći ga po laboratoriji, sasvim sam u ponoć.“
Ali uprkos Romerovim pomalo agresivnim nastojanjima, Tot je ponosan na svog malog šampiona. „Tom je bio prvi koji je napravio iskorak kada je u pitanju trčanje, ali Romero je taj koji je ispao najbolji igrač“, rekao je. „Romero je prvi koji je pucao na impove u igri.“
Da bi naučio pacovčiće umetnosti pucanja iz virtuelnog pištolja, Tot je koristio magnetnu push-pull postavku. „Svaki put kada bi im se imp probližio i kada bih želeo da pucaju, koristio bih ovaj magnet da ih povučem nagore“, objasnio je. „Pokrenuo bih sekvencu guranja i povlačenja kada bih želeo da pucaju, i dao im pozitivne podsticaje kada bi uspeli.”
Pošto je menjao mape u igri da bi proces treninga bio prirodniji, Tot je beležio rezultate koristeći sistem „ranova“ tj. pokušaja, gde je brojao koliko puta pacovi mogu uspešno da se snađu po mapama i da upucaju neprijatelja. „Romero je dobio najviši rezultat i završio je niz od 15 uzastopna rana, dok je Karmak završio oko pet, a Tom je to uspeo da uradi samo dva ili tri puta“, rekao je.
Totov početni pohod na pacove kao profesionalne igrače počeo je u februaru 2021. godine i završio se u avgustu. On misli da je bio prilično uspešan i da je to tek početak.
„Odlučio sam da napustim Njujork i da se vratim u Mađarsku, tako da sam morao da se držim roka. Iako su pacovi naučili da trče i pucaju u igri Doom II, i dalje su bili malo zbunjeni oko toga zašto bi dobili nagradu kada ubiju impa.”
Pošto se vratio u Mađarsku nakon tri godine odsustva, Tot planira da nastavi istraživanje, koristeći početne postavke i saznanja da modifikuje proces i učini ga prirodnijim.
„Sa prijateljem koji je inženjer elektrotehnike radim na tome da napravim još jednu postavku. Ovog puta istražujemo drugačiju mešavinu sokova u ventilima jer sam shvatio da slatka voda nije dovoljna motivacija. Pacovi takođe imaju urođeno ponašanje, vole da zabadaju nos u stvari, pa istražujemo kako da to iskoristimo da bismo ih naterali da upucaju impa.”
Neurolog takođe smišlja koje druge igre može da predstavi sledećoj grupi pacova-gejmera. „Razmišljao sam da ih naučim kako da igraju 3D Pacman, ali to možda neće uspeti jer pacov ne može da se okreće dok igra“, rekao je. „Razmišljam o igri koja tek treba da izađe po imenu Rattest, koja doslovno ima pacova u glavnoj ulozi, kao mogućoj alternativi za Doom II u ovom eksperimentu.“
Tot zamišlja eksperiment kao imerzivno iskustvo, u kojem na kraju može pozvati posmatrače da se takmiče sa pacovima ili da gledaju dva pacova kako se takmiče jedan protiv drugog. „Nakon što završimo drugo podešavanje, takođe planiramo da pokrenemo Twitch kanal“, dodao je.
Na duge staze, međutim, Totovo istraživanje bi moglo mapirati kako se motoričke radnje pacova pretaču u virtuelne interakcije, i moglo bi doprineti izgradnji realističnije robotske protetike, ili pomoći ljudima sa fizičkim invaliditetom.
„Naišao sam na dosta izmešane reakcije kada su ljudi saznali da obučavam pacove da igraju Doom II“, rekao je Tot. „Neki su se zabrinuli da pravim [vojsku] pacova ubica, ali ljudi su uglavnom prilično uzbuđeni kada pomisle na pacove gejmere. Neki su se šalili da su nekada igrali Doom II sa mišem, a sada mogu da igraju sa pacovom.
