Iako se mnogi od nas osećaju kao da im je seks neprekidno na umu, i dalje ima mnogo nepoznatih faktora kada je u pitanju razumevanje uloge mozga u seksu i reprodukciji. U novoj studiji objavljenoj prošlog meseca u Časopisu za klinička istraživanja, istraživači su otkrili kako se prepliću želja za seksom, potreba za emotivnim vezivanjem i pravljenjem dece.
„Seksualne i emotivne reakcije su osnovni pokretači ljudskog ponašanja, i veze između seksa, vezivanja i reprodukcije su od ključnog značaja za obezbeđivanje opstanka većine vrsta sisara”, pišu istraživači sa Kraljevskog koledža u Londonu. Ali zbog toga što je mozak toliko složen, naučnici su se dugo mučili da razumeju kako sve njegove sinapse i mreže funkcionišu zajedno. Nova studija baca svetlost na to kako kispeptin, prirodni reproduktivni hormon, radi na povezivanju seksualnih i emotivnih procesa u delu mozga koji reguliše reprodukciju.
Videos by VICE
Istraživači su regrutovali 29 zdravih, heteroseksualnih muškaraca da učestvuju u studiji. Na dve odvojene seanse su dobili dozu kispeptina i dozu placeba, jednu za drugom. Muškarce su onda vodili na skener, pokazivali im slike koje su kategorizovane kao seksualne, slike neseksualnog povezivanja parova, negativne i neutralne, i od nji je traženo da ocene koliko im je svaka bila prijatna. Takođe su gledali slike srećnih, uplašenih i ravnodušnih lica, i posle testa su ispunjavali nekoliko psihometrijskih upitnika, da bi se izmerila osetljivost na kaznu i nagradu, seksualno želju, vid ljubavi, i još toga.
Kada su istraživači izanalizirali snimke skenera mozgova učesnika, otkrili su da je povišeni nivo kispeptina pojačao aktivnosti u delovima mozga koji se tipično aktiviraju tokom seksualnog uzbuđenja i romanse. Rezultatima su otkriveni „dokazi za do sada neopisanu ulogu kispeptina u integrisanju seksualnih i emotivnih procesa u mozgu sa reprodukcijom kod ljudi”, napisali su autori studije.
Ono što je zanimljivo, primećuju oni, je to da ovaj hormon izaziva više aktivnosti kod muškaraca kod kojih je otkrivena manja požuda i koji su manje reagovali na nagradu dok su gledali seksualne slike. Istraživači su još otkrili i da kispeptin nema uticaja na emotivne aktivnosti mozga kada učesnici gledaju slike pozitivnih ili ravnodušnih lica, ali su primetili povećanu aktivnost kada su učesnici gledali negativne slike i odgovarajuću promenu negativnog raspoloženja, kao što su sami muškarci izjavljivali.
Ovo otkriće pruža „ljudske dokaze antidepresivnog efekta koji izaziva kispeptin”, pišu autori studije. Šta više, moglo bi da se dokaže da bi kispeptin mogao da bude opcija za lečenje parova koji se muče sa neplodnošću vezanu za neki psihoseksualni poremećaj, iako to zahteva dodatna istraživanja.
Valdžit Dilo je profesor endokrinologije i metabolizma na Kraljevskom koledžu u Londonu i autor ove studije. On kaže da novo istraživanje proširuje naše razumevanje toga kako ljudski organizam funkcioniše. „Naši rezultati pokazuju da su hormoni moćni regulatori reproduktivnog sistema, ali i toga kako naš mozak percipira seksualne slike”, kaže on za Broadly. „To je od fundamentalnog značaja za naše razumevanje toga kako organizam funkcioniše”.
„Do sada”, nastavlja on, „mislili smo da reproduktivni hormoni deluju samo u muškim testisima i ženskim jajnicima. Ovo otkriće pokazuje da kispeptin može da stimuliše reproduktivne hormone, ali takođe i da stimuliše naš mozak da seksualne stimuluse percipiramo pozitivnije, što je veoma uzbudljivo.”
Fotografija: Danil Nevsky via Stocksy
Još na VICE.com
Pitali smo ljude kako su otkrili svoje seksualne fetiše