Dok idem Gavrila Principa oseća se čudna panika, jer to je Štajga to je Štajga, to je Štajgaaa… (na melodiju pesme „Panic“ grupe The Smiths).

Tako su neki tinejdžeri krajem osamdesetih i početkom devedesetih pevali o svom kraju u Beogradu. Zvali su ga Štajga, kao i svi Beograđani. Danas je taj kraj poznatiji kao Savamala, bar ga tako zovu turisti iz Berlina, Beča, Amsterdama, Zagreba i drugih gradova koji opsedaju ovaj kraj grada, oivičen rekom Savom sa jedne i ulicom Gavrila Principa sa druge strane. Neki ga zovu i „Beograd na vodi“ i uveravaju nas da će ga tako zvati i turisti budućnosti.

Kako sam u poslednje vreme sve češće i sam gost „Savamale“, a zovem je i dalje „Štajga“ odlučio sam da o fenomenu ovog dela grada popričam sa čovekom koji ceo život živi u Karađorđevoj ulici. Tu mu je odrastao i ćale, tu je išao u školu, tu je ćoškario i učio u životu. Dejan Lalić Lale (poznatiji i kao član sastava Orthodox Celts) rado se odazvao mom pozivu.

VICE: Lale, Savamala je postala hit, ne samo u Beogradu, već i u regionu. Centar zabave, noćnog života i kulture. Strancima koji dolete na par dana u Beograd sve je to egzotično i lepo, a kako tvoj kraj izgleda jednom starosedeocu danas?

Lale: Kada sam bio klinac imali smo samo brod „Split“ kao oazu dobre muzike, sada imamo dosta klubova i galerija u kraju, samo je izbor veći, jer tako savremeno vreme nalaže. I dalje imamo sve što smo imali kao klinci, od „Picinog parka“ i sve što uz njega ide, preko autobuske i železnićke stanice, do Zelenjaka. Ništa se tu posebno nije promenilo. Zapravo jeste, nestale su sitne zanatlije i najbitnije – kabeza kod Riste Babure. To ozbiljno fali, da otvoriš klaker sa onim old school patentom. Današnji klinci ne znaju o čemu pričam, naravno. To je piće.

Koliko se promenila Savamala, koju mnogi beogradjani prosto zovu „štajga“?

Mi nikada kraj nismo zvali Savamala, uvek smo se deklarisali da smo sa Štajge. Ona se promenila koliko i ceo Beograd od devedesetih na ovamo. Ne mogu reći na gore, jer svaka generacija doživljava svoje detinjstvo kao najsrećnije i idealno. Zapravo, verujem da je ćaletovoj generaciji bilo najlepše.

Pronašao si grb „Štajge“ za nas?

Da, zanimljivo je da smo Gliga i ja još u osnovnoj školi napravili transkripciju u Shtayga. Imali smo navijačku grupu „Shtayga United“ koja je bodrila lokalni košarkaški klub ,,Gavrilo Princip“, čak smo dizajnirali i grb Shtayge sa dva prekrštena prezervativa na štitu.

Da li su nestale kurve i dileri iz kraja, ili je procvat turizma u kraju ojačao njihovo prisustvo?

Kurave i trandže su zaštitni znak kraja, to bi zapravo trebalo legalizovati kao u naprednijim zemljama i dovesti stvar na neki viši nivo. Inače, svakodnevno se družimo dok šetam psa. Dilera je, nažalost, prepun grad tako da to i nije neka karakteristika samog kraja. Ali, recimo, šibicari su potpuno nestali iz kraja.

Koliko je naporno živeti u kraju koji gaji noćno život sedam dana u nedelji? Buka? Pijani klinci koji povraćaju po haustorima, ima li toga?

Kada odem na odmor imam problem da zaspim od prevelike tišine. Sve je stvar navike, ne bih mogao da živim u mirnom kraju. Iskreno, jedino me iritiraju narodnjaci koji dopiru sa novobeogradskih splavova. Voda toliko lepo prenosi taj zvuk da neki put imam osećaj da mi zavijaju pod prozorom.

Pored svega, vi u kraju ste i svedoci tragedije hiljade ljudi koji dolaze iz Afrike i Azije. Kakva su tvoja iskustva sa tim ljudima? Uopšte, strašan je kontrast recimo petkom uveče kada se pomešaju hiljade klinaca u potrazi za zabavom i migranti zar ne?

Sticajem okolnosti srećem se sa njima svakodnevno. parkovi su nam praktično okupirani, razapeti šatori… Mnogi od njih imaju nerealna očekivanja da ostanu u Srbiji i nađu posao. Uveče se srećem sa problemom gde da istrčim psa jer su zelene površine potpuno zauzete, a nisu više ni zelene. Neopisiva je količina đubreta. Mislim da je država morala da im obezdedi privremeni smeštaj, a ne da ih pusti pod parolom – snađite se. Zanimljivo je bilo za vreme posete članova predsedništva BiH Beogradu. Policija je pre podne došla i očistila park od migranata, a potom i Čistoća od djubreta. Mislio sam da je država našla neko rešenje za njihov smeštaj, a ispalo je da ih čiste samo privremeno dok ,,gospoda“ prolaze do Geozavoda i makete Beograda na vodi.

Stiže vam i taj famozni Beograd na vodi? Šta će se desiti kad se taj megalomanski projekat sudari sa Štajgom i Savamalom po tvom mišljenju? Ko će opstati?

Ma, nema ništa od toga..

Čini se da dosta starosedelaca prodaje (unosno) svoje stanove po kraju?

Mislim da se to desilo još devedesetih. Sada svi čekaju razvoj događaja… Možda budemo jednog dana stanari elitnog dela grada, ha ha!

Hoće li Štajga sačuvati dušu?

Mislim da hoće, izdržala je sve i svašta, njen duh je nepobediv i neuništiv.

Hvala ti Lale!