Ovaj Holanđanin čisti mesta zločina i za to dobija hiljade evra na dan

Ovaj tekst i prateće fotografije mogu za neke čitaoce da budu uznemiravajući.

Ko su ljudi koji čiste nakon krvave likvidacije ili nečije nezapažene smrti? Kako se to zapravo radi i može li se zaraditi ovoj specifičnoj industriji? U želji da to saznam proveo sam dan sa Tugrulom Cirakogluom. On ima 29 godina i jedini je preduzetnik u Holandiji koji se specijalizovao za čišćenje trauma (čišćenje nakon nesreća i zločina), kao i čišćenje od biološke opasnosti (čišćenje krvi, sperme i stolice).

Našao sam se sa Cirakogluom u mestašcu Vel, na istoku Holandije, gde je žena, nakon fatalnog pada niz stepenice, provela još mesec dana raspadajući se. Njeno telo je uklonila policija, a na nama je da očistimo kuću. Kada sam stigao na lokaciju, Cirakoglu već oblačio svoj zaštitni komplet za jednokratnu upotrebu. Zajedno zvonimo na vrata kuće koju treba očistiti. Nakon što nas je nećakinja preminule žene pustila unutra, a ja samo što nisam povraćala zbog mirisa ktruleži koji se šiti po celoj kući, Cirakoglu hladno i smireno počinje da pere ogromnu lokvu telesne tekućine u hodniku. Gledam stotine crva koje se skupljaju na gomilu i pitam Cirakoglua zašto imaju tako tamnu boju.

“Ovo su crvi od mesa, oni su drugačiji crvi od onih koje znaš iz kontejnera”, kaže on.

Sve u svemu, proveli smo oko dva sata čišteći muve, umazane stepenice i instaliranjem neutralizatora mirisa – uređaja koji pročišćavaju zrak. Dovoljno vremena da pitam Cirakoglua o njegovom poslovnom modelu i njegovim iskustvima kao čistača mesta zločina.

VICE: Zdravo Tugrul, kako si došao toga da se baviš ovim poslom?

Tugrul Cirakoglu: Nakon magistarskog studija iz menadžmenta i međunarodnog poslovanja pokušao sam da radim na različitim mestima. Ali pošto sam više puta bio odbijen, odlučio sam da budem svoj šef. Sa početnim kapitalom od samo 300 € počeo sam da čistim firmu Frisse Kater krajem 2014. godine. Bila je to kompanija za čišćenje koja je u početku bila usredsređena samo na čišćenje posle kućnih zabava. Kada sam shvatio da se u ovom polju primjenjuje pravilo “što je ekstremnije, to je unosnije”, brzo sam odlučio da se fokusiram isključivo na ekstremne i izuzetne poslove čišćenja.

Kada je to bilo?

U leto 2016.godine. Preokret je bio jutro kada sam ponovo počistio pustoš nakon jedne kućne zabave. Čistio sam ormar sa gomilom crvenog sosa, kada je sobu ušao dečak sa velikim rezom na licu. Bio je prekriven krvlju, a očna jabučica mu je skoro ispala iz oka. Pogledao sam u ormar pun crvenog sosa, a onda opet na njega i shvatio da to nije crveni sos, već krv. To nije bio prvi put da se tako nešto dogodilo. Ljudi su me ranije zvali da čistim prostorije koje su mi izgledale kao posle neke borbe, ili sa nekom drogom na podu. Ljudi ne žele da čiste stvari kao što su povraćanje i krv, pa sam primetio da postoji potreba za ovakvom vrstom čišćenja. Shvatio sam da ću moći da tražim još više novca ako budem ima više znanja iz te oblasti, pa sam naredna četiri meseca proveo na internetu, baveći se informisanjem o tome kako se čiste krv ili telesne tekućine. Potom sam promenio ponudu za čišćenje.

I šta si naučio na internetu?

Pre svega sam puno naučio o sredstvima za čišćenje za različite situacije. Takođe sam saznao da ta sredstva jako puno koštaju, pa sam u sledeće četiri godine investirao u otprilike tonu i po sredstava za rad. To su specijalna dezinfekciona sredstva, odmašćivači, sredstva za čišćenje, četke, mali traktor, rukavice, kombinezoni za jednokratnu upotrebu, maske za kiseonik i još dosta toga.

Da li si zaradio dovoljno da to finansiraš?

Naravno, pa prošle godine sam imao promet od 250.000 evra. Iako više ne moram da brinem o novcu, želim da povećam svoj promet na milion evra godišnje. I verujem da ću u tome uspeti. Sve u svemu, trenutno stavljam oko pola svog prometa u džep. Ostatak ide mojim zaposlenima, za kancelarije, na redovna sredstva za čišćenje, automobile i poreze. Što više radim, to više stavljam u džep. Na sreću, mogu da uložim mnogo u posao, jer su troškovi baš veliki. Uzmi samo sigurnosni klip. Ovo su tipovi usisivača sa teškim filterom, tako da bakterije ne dospeju u vazduh. Takav uređaj košta 1500 evra. Ovo će nam biti potrebno za usisavanje prašine, između ostalog.

Kada neko telo dugo leži, ono se raspada kao supstanca. Ako ovo očistite običnom metlom ili usisivačem, prašina će ući u vazduh. Ako udahnete, udišete komade leša, kao što jeste. Od toga možete dobiti sve vrste bolesti. To je kao sa krvlju. Takođe morate biti oprezni s tim. Jer čak i ako je osoba čija je krv mrtva već dugo mrtva, još uvijek postoji rizik od infekcije. Takvi faktori takođe igraju ulogu u određivanju cene za posao.

Kako određuješ cenu?

Radim sa kategorijama poslova. Imam tabelu koja prikazuje sve troškove usluge i sve marže za posao. Takođe imamo prilično dobre smernice na internetu. Ako želite da izvadite 150 kilograma sranja iz vašeg kupatila, nalazite se u najtežoj kategoriji u smislu čišćenja. Onda se satnica povećava. Za najnižu kategoriju treba da platite 1700 eura za jedan dan – što uključuje i današnji posao. Za najtežu kategoriju plaćate 3600 dnevno. Ako je mesto još uvek opasno, biće vam dodata i određena doplata.

A ima li opasnosti?
Mi radimo ono što želimo, a nema nikoga ko će to učiniti umesto nas. Kada ljudi počnu da prave galamu oko dodatka koji treba da plate, ja im kažem: “Nađite nekog drugog.” A znam da će se vratiti posle pola sata i složiti se ponudom. Zato se ne bojim konkurencije. Skoro niko ne želi da radi ovaj posao.

Da li su ti bile potrebne neke dozvole da se baviš ovim poslom?

Svako može da radi ovaj posao. Zapravo, vrlo čudno, nisu potrebne nikakve dozvole, i ne postoje posebni propisi. Istina je da moramo imati dozvolu za transport medicinskog otpada i da ne možemo jednostavno da ga bacimo u normalan kontejner. Ali to je uglavnom jedina stvar koja je posebna. Ponekad neke budale počnu da se bave ovim poslom, pa zabrljaju sve i onda opet zovu nas da rešimo probleme.

Mogu li na primer da vas pozovem i kažem da treba da očistite nekoliko litara krvi? Da li ste obavezni da to prijavite policiji?

Kad god smo čistili mesto zločina bila je prisutna i policija. Dok čistimo, okrućeni smo policijskim trakama. Ako nam se učini da policija negde još nije bila pre nas, mi je pozovemo. Lako se oseti kada je nešto sumnjivo. Doduše ponekad nas ljudi sa nejasnom pričom pozovu, ispričaju da su napadnuti u kući i da ima puno krvi, i pitaju da li želimo da je očistimo bez učešća policije. Ali mi odbijamo takve poslove.

Ok, da se vratimo na pomenutih 150 kilograma govana. Da li se to stvarno desilo?

Da, prošlog maja nas je javno stambeno angažovalo da iz jednog kupatila izvučemo 150 kilograma govana. Stanari su se žalili na smrad, prijavili. Toalet dotičnog komšije bio je u jednom trenutku začepljen. On umesto da reši problem je nastavio da kenja, da puni prostor oko šolje, a na kraju su govna bila sve do praga kupatila, koje je inače pored njegove spavaće sobe. Taj čovek je inače tog dana kada smo došli po prijavi da čistimo, sedeo u susednoj sobi i čitao novine, kao da nema veze sa tim.

Haha, apsurdno. Da li ti je ovo bio najteži zadatak ikada?

Pa i nije. Bilo je intenzivnijih zadataka. Na primer, pre dve godine smo imali težak zadatak u Ajndhovenu. Morali da smo očistimo kuću u kojoj je čovek s ozbiljnom gojaznošću pet meseci ležao mrtav i potpuno zaboravljen i napušten. Tek posle tih pet meseci, njegova familija je zvala policiju pošto se niko nije javljao na telefon. Kašičicom su skupljani njegovi ostaci i stavljeni u kesu. On se praktično pretvorio u lokvu supe. Policajci koji su stigli pre nas su mi ispričali da su svi povraćali od nesnosnog smrada. Kako bi uneli svežeg vazduha u prostoriju otvorili su balkonska vrata koja gledaju na jedan hotel. Polovina gostiju hotela odmah je otišla zbog nepodnošljivog mirisa.k.

I kako je izgleda taj čovek kada ste ga pronašli?

Pošto je čovek bio jako debeo i ležao je jako dugo sam, sve je bilo prekriveno krvlju, fekalijama, telesnim tečnostima. Videli smo crve, razbacane nokte, zube i pramenove kose. Na kraju je čitav pod morao da bude uklonjen da bi taj stan ponovo mogao biti izdavan.

Kada ti se zadnji put nešto slično desilo?

U mestu Horn, pre jedno pola godine. U ovom slučaju je jedan tridesetdvogodišnji muškarac imao krvarenje želuca, ali je ostao živ mesec dana u svom krevetu. Ležao je u krvi, mokraći i fekalijama. Neverovatno je što je ovaj čovek imao cimera, koji kaže da nije primetio sve ovo i da se nesretnik toliko napatio.

I da li si to uspeo da očistiš?

Jesam, ali nije bilo lako. Kada smo ušli u njegovu sobu, videli smo osinjak pored njegovog kreveta. Došle ose po slatkiše koje je pokojnik ostavio, odnosno krv, jer u njoj ima šećera. I to su zaražene ose, pa sam morao da se u potpunosti obezbedim zaštitnom opremom i garderobom. Zbog te kombinacije izmeta, krvi, vrućine (bilo je trideset stepeni), hermetičkog odela bilo mi je baš teško. A posebno me je iznervirao cimer koji je me je u jednom trenutku pitao da li može da uzme pokojnikov laptop. Bio je toliko pohlepan da nije mogao da sačeka da završimo. Ali nije ništa bolje na mestima zločina.

A kako je tu?

Počistimo i tu sve. Mesta na kojima su se ljudi izboli noževima, pucali jedni na druge. Nedavno smo imali čoveka koji je bio napadnut od strane provalnika sekiricom u svojoj kući. Našli smo ga sa sekirom u glavi. Mozak na zidu. Ili žena koja se pedeset puta izbola nožem u kupatilu prijateljice tokom psihoze. Tu je bilo strašno mnogo krvi. Mogao bih ovako da nabrajam…pucnjave, ljudi koji se predoziraju, seku vene…ma nema tu kraja.

Šta si naučio na ovom poslu?

Shvatio sam koliku su ljudi pokvareni. Činjenica da su ljudi ubijaju nije šokantna za mene, to rade još od antičkih vremena. Ali ono što me iznenađuje je visok nivo usamljenosti i psiholoških problema u Holandiji, jer se ona uvek prikazuje kao zemlja iz bajke. Ali kako bilo ko može da ima 150 kilograma govana u svom kupatilu? Kako neko može da umre i ostane nezapažen pet meseci u svojoj kući? Živimo očigledno u svetu sa društvima u kojima je u prvom planu lični, a ne javni interes. Nema društveni svesti, već samo pojedinaca. Viđao sam kuće vrhunskih advokata i hirurga koje su bukvalno kontaminirane, a oni stoje u svojoj dnevnoj sobi i plačući mi govorec mi koliko su usamljeni. Nemam problema sa krvlju i prljavštinom, ali kad vidim i osetim tu tešku usamljenost i tugu, to me pogodi.

Hvala ti, Tugrul

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE NL.