Foto

Ovaj izveštaj o klimatskim promenama je toliko depresivan da tera ljude na terapiju

Naučni rad o klimatskim promenama

Šta ako bih vam rekla da postoji akademski rad o klimatskim promenama koji je toliko jedinstveno katastrofalan, toliko menja perspektivu i toliko depresivan da šalje ljude u grupe podrške i podstiče ih da napuste poslove i presele se na selo?

Dobre vesti: postoji. Zove se Deep Adaptation: A Map for Navigating Climate Tragedy” (Duboko prilagođavanje: Mapa navigacije kroz klimatsku tragediju). Sa istim me je upoznao neobičan izvor – tip koji je dao otkaz u advertajzingu kako bi se puno radno vreme zalagao za zaštitu životne sredine. “Najebali smo”, rekao mi je. “Klimatske promene ima da nas sjebu. Sećam se da sam razmišljao ‘Da li samo treba da prihvatim ovaj rad, preselim se u Škotsku na selo i tamo sačekam apokalipsu?’”

Videos by VICE

Deep Adaptation” nije poput drugih akademskih radova. Tu je jezik (“zaigraćemo ruski rulet sa čitavom ljudskom rasom sa veće dva metka u šaržeru”). Tu je crni humor (“Samo sam se delimično šalio ranije kada sam dovodio u pitanje zašto uopšte pišem ovaj rad”). Ali pre svega, tu su oštri zaključci koji se odnose na budućnost. Pre svega, prekasno je da zaustavimo klimatske promene koje će uništiti naš svet – i da je “klimatski podstaknut društveni kolaps sada neizbežan u bliskoj budućnosti”.

Koliko bliskoj? Oko deceniju.

Profesor Džem Bendel, stručnjak za održivost na Univerzitetu Kumbrija, napisao je rad nakon što je krajem 2017. otišao na sabatikum kako bi razmotrio i razumeo poslednju klimatsku nauku “kako treba – bez posmatranja sa strane”, rekao mi je u telefonskom razgovoru.

Ono što je otkrio ga je prestravilo. “Dokazi koji su pred nama sugerišu da nas očekuju štetni i nekontrolisani nivoi klimatskih promena, koji će nam doneti glad, razaranje, migracije, bolesti i rat ”, piše on u radu. “Naše norme ponašanja – ono što nazivamo našom “civilizacijom” – mogle bi takođe da degradiraju”.

“Vreme je”, kaže “da uzmemo u obzir da je kasno da se izbegne globalna ekološka katastrofa za života današnjih generacija”.

Čak i potpuni laik poput mene je upoznat sa pojedinim dokazima koje Bendel iznosi da bi potkrepio svoje tvrdnje. Dovoljno je bilo da izađete napolje tokom prošlogodišnjg rekordnog toplotnog talasa da prihvatite da se 17 od 18 najtoplijih godina na planeti desilo do 2000. Naučnici već veruju da smo blizu Arktika bez leda, što će samo da ubza globalno zagrevanje. U 2017, čak je i Fox News objavio upozorenje naučnika da je šesto masovno istrebljenje u toku.

Erik Buitenhuis, istraživač Tindal centra za istraživanje klimatskih promena kaže mi da Bendelovi zaključci možda zvuče ekstremno, ali da se slaže sa sveukupnom procenom rada. “Verujem da je kolaps društva zaista nizbežan”, kaže mi, ali dodaje da će “proces verovatno trajati decenijama ili vekovima”.

Važna stvar, kaže Buitenhuis, je da shvatimo da su negativni efekti klimatskih promena prisutni vež duže vreme: “Dalje postepeno pogoršanje izgleda mnogo verovatnije nego katastrofa u narednih deset godina koja će biti dovoljno velika da će se nakon toga svi složiti da je status kvo osuđen na propast.”

“Džemov rad iz dobro istražen i podržan mejnstrim klimatskom naukom”, kaže profesor Rupert Rid, šef Grin haus tink-tenka i profesor filozofije na Univerzitetu Ist Anglia. “Zato sam slažem s njim u osnovama. I sve više ljudi, takođe.”

Glavno Ridovo neslaganje sa Bendelom je njegova vera da i dalje imamo vremena da izbegnemo poraz: “Mislim da je uvredljivo da verujemo da znamo budućnost”. Ali to ne znači da je Bendelova premisa pogrešna: Kako ja to vidim, Deep adaptation je osiguranje mogućnosti – ili bolje rečeno, verovatnože – neke vrste kolapsa”, kaže Rid. “Deep Adaptation govori: ‘Šta treba da uradimo ako je kolaps nešto za šta nam realno treba plan?’”

Kada sam razovarala sa Bendelom, on mi je rekao da misli da je Deep Adaptation više etički i filozofski okvir, nego proročanstvo budućnosti planete. “Što duže odbijamo da pričamo o klimatskim promenama i tome da su već ovde i sjebavaju nam život – jer ne želimo o tome da razmišljamo na taj način, jer je zastrašujuće ili će demotivisati ljude – manje vremena imamo da smanjimo štetu”, objašnjava.

Na šta misli kada kaže “šteta”? “Glad je prva na listi”, odgovata ističući da je zbog suše 2018. žetva žita opala za 6 miliona tona. “U naučnoj zajednici trenutno prikladna stvar je da kažete da je 2018. bila anomalija. Ipak ako pogledate šta se dešava poslednjih par godina nije anomalija. Postoji mogućnost da je 2018. novi najbolji mogući scenario”.

To znači, smatra Bendel, da vlade moraju da planiraju hitne odgovore na klimatske promene, koji uključuju uzgajanje i nagomilavanje hrane.

On manje ublažava svoje reči u radu: “Kada kažem glad, razaranje, bolesti i rat mislim na vaš život. Bez struje neće biti ni vode u česmama. Zavisićete od svojih komšija kada je reč o hrani i grejanju. Bićete neuhranjeno. Nećete znati da li da ostanete ili da odete. Strahovaćete da li ćete biti ubijeni pre nego što umrete od gladi”.

Da li bi ljudi trebalo da grade bunkere i kupuju pancire? “Ne postoji način da preživimo ovo osim da se da probamo to da činimo zajedno”, kaže. “Moramo da pomognemo ljudima da ostanu uhranjeni i napijeni tamo gde već žive kako bi smo smanjili remećenje mira i smanjenje nezadovoljstva koliko god možemo.” O finansijerima iz Silicijumske doline koji se spremaju za apokalipsu na Novom Zelandu kaže: “Jednom kad novac ne bude više značio ništa, a naoružani stražari pokušavaju da prehrane svoju izgladnelu decu, šta mislite da će da urade? Milijarderi koji to rade su u zabludi”.


Bendel nije oduvek bio ovako mračan kada je reč o sudbini sveta. Nekada je radio za WWF, jednu od najvećih humanitarnih organizacija za zaštitu životne sredine, i 2012. je osnovao Insistut za liderstvo i održivi razvoj (IFLAS) pri Univerzitetu Kumbrija. Svetski ekonomski forum imenovao ga je za Mladog svetskog ldera u svom polju. I kako je onda napisao rad koji navodi da je civilizacija – e ekološka održivost kakvu trenutno razumemo – osuđena na propast?

“Od 15 godine se bavim zaštitom životne sredine”, kaže mi. “Dao sam joj život, i privatno i profesionalno. Ja volima da radim i uvek je sve bilo posvećeno održivosti”. Jednom kada se suočio sa podacima, shvatio je da njegovo polje brzo postaje nerelevantno u jeku dolazeće klimatks ekatastrofe. “To znači da nećete biti super uzbuđeni zbog širenja vašeg programa recikliranja u velikoj multinacionalnoj kompaniji”, kaže.”To je potpuno drugačija paradigma onoga što bi trebalo da posmatramo.”

Nije očekivao da će rad biti popularan. “Bio je cilj da predstavim ljudima iz moje profesionalne zajednice zašto smo u zabludi”, kaže. “Kada sam ga objavio nisam očekivao da će ga zajedno sa profesorima čitati petnaestogodišnjaci u školama u Indoneziji. Kaže da je Deep Adaptation skinut više od 110.000 puta otkad ga je objavio IFLAS. “Neko iz alternativne ekonomije i bitkoin ekipe mi je rekao “Svi govore o Deep adaptation na večerama u Londonu”, kaže uz smeh.

Naučnici iz Instituta za istraživanje javnih politika (IPPR), konsultovali su Bendelov rad prilikom pisanja svog novog izveštaja, “This is a crisis: Facing up to the age of environmental breakdown” (Ovo je kriza: Suočavanje sa vremenom ekološkog sloma). Lori Lejborn-Langton, vodeći autor, rekao mi je u mejlu: “Cenim iskrenost izveštaja u suočavanju sa problemima koje mnogi naučnici i zajednice ne žele da vide. Ipak, ne slažemo se sa viđenjem da je društveni kolaps neizbežan.”

On objašnjava: “To je delimično zato što je teško predvideti ishod tako kompleksnog i neizvesnog procesa klimatskih šokova u interakciji sa društvenim i ekonomskim sistemima. Mi jednostavno ne znamo. Međutim, oni ne treba da budu zanemareni kao potencijalni ishod, i zato pozivamo na veće nivoe spremnosti na te šokove.”

1551200609387-JFC8HA
Posledice suše na krave u Etiopiji. Foto: TheImage / Alamy Stock Photo

Nisu svi oduševljeni radom. Bendel ga je predao veoma cenjenoj akademskoj publikaciji sa malo uspeha. Sustainability Accounting, Management and Policy Journal (SAMPJ) rečeno mi je da rad mora da prođe “veliku reviziju” pre nego što bude spreman za objavljivanje. Bendel ga je na kraju objavio preko IFLAS i svog bloga. “Akademski proces je takav da sam ga prihvatio kao efikasno odbijanje”, objašnjava zašto su od njega tražili da promeni svoje zaključke u osnovi, “Nisam mogao potpunosti da promenim rad i da napišem da ne mislim da je kolaps neizbežan. Tražili su potpuno drugačiji rad”.

Emerald, izdavač koji poseduje SAMPJ, kaže da je problem sa načinom na koji Bendel opisuje svoj rad na svom blogu: “Studija o kolapsu za koju misle da ne treba da je pročitae – još”. Portparol mi je rekao: “Odluka je donesena na osnovu vrednosti podnesenog članka, nakon dvostrukog procesa ocenjivanja koji je sastavni deo akademske zajednice. SAMPJ i [urednica Kerol Adams] su ponosni članovi Odbora za etiku publikacija (COPE) i pridržavaju se najviših etičkih standarda u izdavaštvu, ne vidimo dokaze da je odluka Glavne revizije politički motivisana.

Emerald je zatražio od autora da ispravi svoj rad kako bi prikazivao činjenice. Ovaj zahtev je, nažalost, ignorisan. Post i dalje implicira da je dokument odbačen jer je ocenjen previše kontroverznim. Papir nije odbijen i dobio je zahtev za veliku reviziju zbog strogih standarda naučnog žurnala. “

Bendel kaže da je odgovorio na zahtev Emerelda – ali pod uslovom mu saopšte odluke onih koji su ocenjivali njegov rad ( prema dvosturkom ocenjivanju, odluke ostaju anonimne) “Taj naslov može da se pročita na više načina”, kaže. “To je rad koji ocenjivači nisu hteli da pročitate. Nisu želeli da ga objave.”

Mračne i kataklizmične priče o klimatskim promenama nisu ništa novo – ljudi koji se spremaju za sudnji dan skupljaju zamrznutu suvu hranu decenijama. Ali Bendelov rad je pogodio poseban nerv, pogotovo kada imate u vidu da naučni rad u proseku pročitaju tri osobe. Rupert Rid mi kaže da su mu tri druga profesora istovremeno poslala rad. Ali on nije trendovao na Tviteru. Nije ga progurala neka poznata osoba. Kratko je pomenut u Blumbergovom Businessweek tekstu, i to je sve.

Deep Adaptation je jedinstven društveni fenomen: akademski rad koji je postao viralan na osnovu usmene preporuke.

Nejtanu Savelliju, 31, motivacionom govorniku u srednjoj školi iz Hamiltona, Kanada, rad je preporučio lokalni boraz za ekologiju. Kada ga je pročitao pao je u depresiju- “Na neki način osetio sam se kao da mi je ustanovljena smrtna bolest”, kaže mi. “Iskreno, bio je to miks srceparajuće tuge i ekstremnog besa.”

Saveli se osetio toliko loše da je potražio pomoć lokalne grupe podrške koju organizuje 350.org, svetski grasrut klimatski pokret. “Tražio sam pomož i u prošlosti zbog nekih drugih problema, ali nikada nisam bio na grupnoj sesiji, mislio dam da može da mi bude od pomoći”, kaže mi. Da li je pomoglo? “Nisam siguran da bih rekao da je to ublažilo moju tugu, ali definitivno je bilo utešno biti u okolini ljudi koji razumeju kako se osećam.”

I u tome leži problem sa “Deep Adaptation”: Ukoliko prihvatite da je rad u potpunosti tačan kada je reč o predviđanju kolapsa, kako da nastavite sa životom? Kako da ustanete ujutru iz kreveta?

“Svestan sam da izaziva teške emocije”, kaže Bendel. “Verujem da kada naiđete na ovaj rad, tuga i očaj su veoma prirodni. Zašto to nije ok? Svi umiremo na kraju. Život nije konstanta.” Na blogu on navodi nekoliko izvora za psihološku pomoć, uključujući i nekoliko grupa na Fejsbuku i Linkdinu koje diskusuju o kolapsu i nude pomoć onima kojima je teško da se pomire sa zaključcima rada.

Ali, dodaje Bendel, čitanje rada je za neke bilo “preobražujuće”. “Ljudi pronalaze novu snagu da žive život pod svojim uslovima – zapravo povezuje ih sa njihovim željama. Kako žele da žive, zašto ne žive tako sad, već odlažu?”.

U jednom slučaju navelo je veoma cenjenu naučnicu da napusti posao i grad.


Pogledaj i:


U decembru 2017. dr Alison Grin je napustila Arden univerzitet. Pročitala je IPCC izveštaj u kom se upozorava da svet nije ni blizu smanjenja porasta temperature zemlje, kao i 1.656 strana Nacionalne klimatske procene o tome kako klimatske promene dramatično utiču na naš život – i na kraju Bendelov rad.

Sva tri zajedno navele su je na put drastične životne promene. “Želja mi je da se povučem iz nauke i iz grada. Kažem ljudima da odlazim u brdima,” kaže mi u telefonskom razgovoru. “Plan mi je da zakupim zemljište i živim bliže sa prirodom.”

Čitanje rada, kaže, pomoglo joj je da kristališe sve veću nelagodu oko tempa i razmera klimatskih promena. “Ono što je zaista bilo zapanjujuće u ovom radu je to što je sociolog govorio – ne neki otkačeni tip, već profesor iz etablirane ustanove, sa rezultatima – da veruje da je kolaps neizbežan.”

“To je”, dodaje, “imalo dubok uticaj na mene.”

Nije jedina. Bendel kaže da još uvek radi na tome da pomiri svoj akademski posao i novopronađen zaključak o budućnosti.

“Mislim da je razlog je moj rad postao popularan zato što je po prvi put sociolog rekao nešto ovako kategorično”, kaže. “Mi smo izgleda u fazi poricanja. Vreme je da razbijemo tabue i povedemo ozbiljan razgovor o tome šta sad da radimo.”

@misszing