Eten

Ovaj lik je godinu dao jeo hranu kojoj je istekao rok trajanja i nije umro

mleko u supermarketu rok trajanja

Kada sam bio klinac, ćale mi je kupio jednu od onih kao jastuk velikih kesa pahuljica koje su ličile na čuvene Lucky Charms, ali su bile privatna robna marka. Valjda je to uradio kako bi me naučio nešto o konzumerizmu ili obmanjivanju u reklamama, ili neki sličan blago preambiciozan koncept za osmogodišnjaka. Čekao je da ispraznim kutiju pravih General Millsovih pahuljica, pa je u nju sipao te divča pahuljice. Odmah sam provalio razliku i tačno se sećam kako sam ishisterisao zbog toga. Sledećeg vikenda je došao iz supermarketa sa pravim srcima, zvezdama, mesecima i detelinama, kao što je General Mills zapovedio.

Čovek iz Merilenda po imenu Skot Neš pokušava da svoju familiju nauči nešto o konzumerizmu, ali ne koristi jeftine pahuljice: umesto toga pokušava da ubedi svet da je sasvim okej jesti matoru govedinu, mlečne proizvode kojima je istekao rok trajanja i godinu dana stare tortilje.

Videos by VICE

Neš, koji je takođe osnivač MOM Organske pijace, izjavio je za WTOP da bacamo previše hrane baš zbog “upotrebljivo do” ili “najbolje do” datuma koji se sada nalaze na otprilike svemu što kupimo. “Nešto od ovih stvari ne valja i to je sasvim legitimno, a neke se stvarno pokvare. Ali mnogo, čak većina hrane bude bačeno zbog ovih odokativnih i zbunjujućih datuma”, rekao je. “Baš su neodređeni. Šta znači “ističe”? Postoji “najbolje do” ali postoji i “prodati do”. Prosto mislim da nema konzistentnosti i da je posledica toga opšta zabuna”.

Da bi dokazao svoju tvrdnju, proveo je čitavu godinu pokušavajući da se ne plaši hrane kojoj je “prošao rok” ili je “istekla”. Nije umro. “Jeo sam neke tortilje kojima je istekao rok pre godinu dana. Bilo je mesa koje sam jeo, a kojem je rok upotrebe istekao pre nekoliko nedelja”, rekao je. “Jeo sam slatku pavlaku kojoj je rok istekao pre nekoliko meseci. Jeo sam jogurt kome je rok istekao pre sedam, osam, devet meseci.”

U postu na svom blogu, Neš je napisao da je njegov jednogodišnji eksperiment započeo kada je našao karton matorog jogurta u dnu svog frižidera. Uprkos činjenici da je istekao pre šest meseci, napravio je smuti s njim – i, da ponovimo, nije umro. Ovo ga je odvelo dalje, do mnogih drugih eksperimenata sa hranom koju bi realno većina nas bacila u đubre, uključujući i puter s kojega je sastrugao buđ (Tereza Mej je na to samo samo štedljivo klimnula glavom), kao i zelenu salatu koja je povučena s tržišta zbog ešerihije.

Stvar je u tome što se mnogi stručnjaci slažu s njim, naročito u vezi s tim koliko rokovi trajanja doprinose bespotrebnom bacanju hrane. Studija objavljena ove nedelje zaključuje da je skoro sveopšte nerazumevanje datuma na pakovanjima hrane “usko vezano” za količinu hrane koju bacamo. U studiji, istraživači sa Džon Hopkins Centra za održivu budućnost i Džon Hopkins Blumberg Škole za javno zdravlje ispitali su 1029 odraslih ljudi o svemu – od toga koliko često bacaju hranu, preko njihovog razumevanja datuma na pakovanju, do opšte informisanosti o etiketama i toga da li podležu federativnoj regulativi (ne podležu).

Rezultati su bili prilično iznenađujući. Osamdeset četiri posto ispitanih je reklo da “barem ponekad” baca hranu koja je blizu isteka ili kojoj je istekao rok a 37 posto njih je reklo da to rade “uvek” ili “uglavnom”. Sirova piletina, gotova jela i suhomesnati proizvodi se najčešće bacaju ako su blizu isteka, dok se najmanje bacaju konzerve, cerealije i mekani sirevi.

“Mnogi od ovih rezulatata su se uklopili u naša očekivanja, ali brojevi su dramatično ukazivali na to da oni koji smatraju da su datumi na etiketama odraz bezbednosti upotrebe proizvoda ili da podležu federalnoj regulativi češće bacaju hranu na osnovu datuma”, rekao je glavni istraživač na studiji, Dr Roni Nef za FoodIngredientsFirst. “S obzirom na to koliko su široko rasprostranjena ova gledišta, studija ukazuje da se značajna količina hrane nepotrebno baca kao posledica.”

To je i Neš hteo da kaže… osim što je bio spreman da jede premator jogurt da bi dokazao svoju tvrdnju. Mada to nije pomenuto u istraživanju, radije bih jeo piletinu kojoj je istekao rok nego što bih ponovo okusio one lažne Lucky Charms pahuljice. Pošto su odvratne, šta god pisalo na pakovanju.

Članak je prvobitno objavljen na VICE US.