Razumna je pretpostavka da ni bliskom prijatelju ne biste na slepo poverili da vam po koži tetovira šta god poželi, a kamoli potpunom strancu. Ipak, majstor tetoviranja Monti Rihtofen nekako je uspeo da stotine ljudi ubedi da urade baš to.
Pod pseudonimom Maison Hefner, ovaj 23-godišnjak iz Minhena tetovira inspirativne citate i mantre na sve odrasle osobe koje mu to dozvole; unapred im ništa ne otkriva. Projekat „Moje reči, vaše telo“ započeo je 2017. a prethodno je godinu i po dana sticao iskustvo kao standardni tatu umetnik. Danas živi u Londonu gde treba, a diplomira dizajn na Central Sent Martinsu.
Videos by VICE
Pozvao sam ga kako bih otkrio zašto bilo ko pristaje na ovakve stvari, odakle bira citate, i šta se desi kad se nekom tetovaža uopšte ne svidi.
VICE: Zdravo, Monti. Možeš li da nam opišeš svoj proces?
Monti Rihtofen: Sve počinje razgovorom koji obično traje pola sata do sat i po. Tokom razgovora, postavim svakom ista četiri pitanja: Zašto želiš da ovo uradiš? Šta za tebe znači reč „poverenje“? Zašto imaš poverenja u mene? Šta ćemo ako ti se ne bude svidela tetovaža? Njihovi odgovori uslovljavaju dalji razvoj situacije.
Dužina razgovora zavisi od toga koliko su ljudi otvoreni, koliko mi treba vremena da iz njih izvučem informacije. Neki od njih bi da pričaju o svom ljubavnom životu, neki o karijeri, a neki se okreću pitanjima života i smrti.
Kako biraš tetovažu?
Na osnovu svog iskustva i podataka koje su mi otkrili, biram dizajn koji po mom mišljenju najbolje odražava taj trenutak u njihovom životu. Imam pet svezaka sa oko 5,000 fraza. Nekad moram dosta dugo da listam dok mi nešto ne klikne u glavi, a nekad ne moram ni da otvaram svesku jer sve reči već mogu jasno da vidim. Klijenti mogu da izaberu koji deo tela žele da im istetoviram.
Jesu li uvek trezni?
Da – nikad ne bih tetovirao pijanog čoveka. Moraju da budu svesni svega što se dešava. Zato im ne dozvoljavam ni telefone ni društvene mreže.
Zašto im ne tetoviraš dizajn po njihovom izboru?
Zato što me nervira onaj tradicionalni proces tetoviranja: ljudi dođu sa nekom idejom, ili nasumično izaberu dizajn iz kataloga, ja im ga uradim i doviđenja. Praktično se ni ne upoznamo. Nisam želeo više da radim sa ljudima koji nisu na mojoj telesnoj dužini, a ipak hoće da nose moj rad na telu.
Hoću da ljudi koji dođu kod mene odnesu tetovažu koja obeležava jedan konkretan period u njihovom životu i potencijalno im pomaže u budućnosti. Neki ljudi misle da ja u stvari tetoviram skice penisa i slične gluposti – ali za takve pošalice imam prijatelje. Nikad to ne bih uradio nekom ko je uložio svoje vreme i poverenje, otkrio mi neke vrlo intimne stvari.
Ti odlučuješ koje će reči neko nositi na koži do kraja života. Kakav je osećaj imati takvu moć?
U našem društvu, često se zloupotrebljava ta vrsta moći, ali to nije u redu. Ja nikad ne bih zloupotrebio kontrolu koju imam na tuđim telom. Mnogo mi više znači ako mogu da doprinesem nečijem životu pozitivno.
Da li tražiš da ljudi potpišu neki ugovor kako bi se zaštitio?
Ne, mada je to verovatno naivno. Moj je stav, ako oni veruju meni moram i ja da verujem njima. Do sada se niko nije žalio.
Zašto misliš da su ljudi spremni da preuzmu taj rizik?
Mislim da većina pokušava da sebe izbaci iz ritma na koji su navikli, da oseti kako je to prepustiti se potpuno nepoznatoj osobi, zato ceo proces i ima terapijski karakter. A nekima je naravno uzbudljivo. Ali ja ih uvek podsećam da je tetovaža trajna, da bi morali da budu sigurni
Koju tetovažu uradiš ljudima koji ti se ne dopadnu?
Ako mi se ne dopadnu, ja završim razgovor i kažem im da nisu spremni. Vremenom sam naučio kako da kažem ne.
Koliko ti se ljudi prijavljuje?
Trenutno u inboksu imam preko 100 zainteresovanih sa svih strana sveta. Trudim se da sve prijave obradim, ali prilično sporo ide jer na svaki razgovor ode dosta vremena, a neki su prilično teški. Mentalno se pripremam za svakog klijenta pojedinačno.
Jesi li nekad pogrešio?
Došao mi je jednom bivši vojnik koji je u tom stadijumu života razmišljao kuda dalje. Ja sam odlučio da mu istetoviram slogan „Koliko god vremena trebalo“, ali mi je nešto odvratilo pažnju na trenutak pa sam jednu liniju slučajno produžio. On je ipak prihvatio tako sa greškom. U neku ruku, citat se tako odnosi i na njega i na mene – obojici je trebalo još vremena da stignemo do cilja.
Imaš li omiljenu tetovažu ili klijenta?
Jedan od favorita mi je rečenica „Nisam ono što su ti obećali“, koju sam uradio osobi koja je upravo hirurški promenila pol, i to baš ispod ožiljka od operacije.
Da li ti dolaze samo mladi ljudi, ili imaš širok raspon mušterija?
Dolaze mi svakakvi: studenti, roditelji, kamiondžije, poznate ličnosti. Da neke od njih sretneš na ulici, ne bi nikad pogodio da su se odlučili za tetovažu iznenađenja.
Kako tradicionalni tatu-majstori gledaju na to što radiš?
Oni ne misle da su to zaista tetovaže, što je OK. Ni ja ne bih zaista sebe zvao majstorom tetoviranja – samo želim da pokažem da tatu može biti više od uslužne delatnosti. Danas onaj ritualni aspekt koji je ovu umetnost nekad krasio više ne postoji. Ja bih rado ceo proces učinio još intenzivnijim, možda proveo i po ceo dan sa svakim klijentom pre nego što mu uradim tetovažu.
Hvala, Monti!