Na gornjoj ivici zemljanog rova stoji džinovska praćka, okružena sparušenim žbunjem i šestoricom muškaraca. Jedan od njih puni u napravu stavlja malim zavežljaj prekriven plastikom. Dva muškarca razvlače traku remena i trče unazad niz padinu rova, a zatim je puštaju. Na video snimku objavljenom na Imguru 8. marta se vidi njihov specijalni paket koji odleće, katapultiran ka horizontu. Muškarci se zatim vraćaju svojim koracima i pripremaju se za još jedno lansiranje.
Analitičari veruju da video prikazuje krijumčare droge na granici Avganistana sa Iranom kako ispaljuju pakete s drogom ka svojim saradnicima na drugoj strani.
Videos by VICE
Neupućenima ovaj metod šverca može delovati inovativno. Ali stručnjaci kažu da avganistanski trgovci drogom koriste ovu tehniku godinama.
Ove sprave za šverc su napravljene od metala, kaže za VICE World News Dejvid Mensfild, socio-ekonomista koji je specijalizovan za ekonomiju droge u Avganistanu. „Visoke su oko 1,5 metar, umetnuti u betonsku podlogu i mogu da ispale paket od 1 kg na udaljenosti do 300 metara”.
Na snimku, čovek iza kamere deluje uzbuđeno akcijom i čuje se kako govori, na dijalektu jezika dari: „Brate, hajde da povedemo Ibrahima i ostale momke sa nama, i uzmemo još jedan teret. I ja ću platiti novac.”
U jugozapadnoj provinciji Nimroz, glavnoj arteriji trgovine drogom u zemlji, šverceri koriste različite metode da prođu iransku graničnu bezbednost, koja se sastoji od betonskih barijera, ograde od bodljikave žice, dubokih jarkova i strašnih graničnih patrola koje pucaju na prestupnike na licu mesta.
Merdevine, improvizovane praćke i rudimentarni katapulti napravljeni od cevi za gume i metalnih spojnica uobičajeni su u pograničnom gradu Zaranj. Krijumčari ih koriste za prebacivanje droge saradnicima na suprotnoj strani granice, često iz iste porodice ili plemena.
Trgovci ljudima koriste oluje poznate kao „vetar 120 dana“ u kasnim prolećnim i letnjim mesecima da bi zaobišli mere nadzora granice.
Ovaj fenomen nije jedinstven za Avganistan. Još 2017, granični agenti Sjedinjenih Država otkrili su katapult u srednjovekovnom stilu postavljen na zid na granici sa Meksikom koji je korišćen za ubacivanje droge u SAD.
Pogranične snage u Avganistanu su počela da primećuju slične katapulte nakon što je Iran, glavno tržište droge i tranzitna ruta, ojačao svoje granice.
„Njihova upotreba je postala uobičajena sa podizanjem zida duž granice Irana sa Avganistanom. Oni služe kao način smanjenja troškova i opasnosti prilikom krijumčarenja droge u Iran“, rekao je Mensfild.
Uprkos višemilionskom projektu koji traje više od jedne decenije i ima za cilj jačanje bezbednosti duž granice sa Pakistanom i Avganistanom, Iran ne uspeva da obuzda krijumčare droge.
Avganistan je najveći svetski proizvođač opijata. Prema UNODC-u, ove zemlja je odgovorno za oko 85 odsto globalne proizvodnje opijuma u 2020. U svom izveštaju za 2021. UNODC je otkrio da je prihod od opijata u Avganistanu iznosio najmanje 1,8 milijardi dolara u 2021. Najveći deo heroina proizvedenog od avganistanskog opijum završava na evropskim ulicama.
