Ovi likovi su odigrali tačno hiljadu sezona u ‘Premier League Manager 99’

Premier League Manager 99

Ljubitelji fudbala su generalno gledano prilično pristojan svet.

Ali ako ima jedna stvar koja iritira kod njih, to je činjenica da imaju veoma specifične zamisli o tome kako bi trebalo voditi njihov omiljeni klub i jedva čekaju da ti objasne zašto tačno to oni znaju bolje nego ljudi kojima je to zaista posao.

Tu, srećom, u igru ulaze menadžerske simulacije kao što je serijal Football Manager – ove igre daju navijačima priliku da (se pretvaraju kako) kontrolišu svoj klub i vide neke rezultate, umesto da samo o tome naklapaju uz pivo. Naravno, većina igrača odustane posle nekog vremena – često jer skapiraju da je jedino gore od toga da te nerviraju rezultati tvog kluba jeste to da te nerviraju fiktivni rezultati tvog kluba.

Dvojica gejmera iz Italije koji se kriju iza inicijala “N.R.” i “L.C.”, nisu kao većina igrača. Pre četrnaest godina, ova dva ortaka su započela partiju igre Premier League Football Manager 99, koju su igrali svakog dana posle škole. Bili su uporno i kačili svoja dostignuća na svoju Facebook stranicu, koja je s vremenom prikupila više od 15.000 pratilaca. Konačno su završili partiju u avgustu 2017, pošto su stigli u 3000. godinu. Obojica su ove godine napunili 30.

Videos by VICE

Razgovarao sam sa N.R. o tome kako je ispao njihov fiktivni fudbalski univerzum i kako je to posvetiti se jednoj igri skoro 15 godina. Hteo je da ostane anoniman, jer misli da “imena nisu bitna”. Ono što je bitno jeste njihov plan kako da izdominiraju u ovoj igri.

VICE: Zašto se odabrali Premier League Football Manager 99?

N.R: Tada je to bila najjednostavnija i najzabavnija igra tog menadžerskog tipa na tržištu. Obožavali smo njene tripove, kao na primer kako su pogrešno bila ispisana imena igrača ili stalni tehnički gličevi – nije pokušavala da bude fensi kao druge savremene igre. Čim smo je započeli, nismo mogli da stanemo.

Koliko vremena ste posvetili projektu tokom godina? Koliko vam je trebalo da završite jednu sezonu?

Za prvih 100 sezona nam je trebalo dve godine. Još uvek smo išli u školu kada smo počeli da igramo, tako da smo provodili čitava popodneva i večeri nameštajući formacije i taktike. Kako smo postajali stariji, sve smo brže završavali tekme, ali smo i dalje igrali skoro svako večeposle posla i za praznike. Na kraju nam je trebalo oko godinu dana da prođemo 100 sezona u igri.


Pogledaj i:


Da li je još neko igrao sa vama?

Ponekad bismo puštali ortake da igraju, ako traže, ali uvek bi jedan od nas dvojice bio tu da nadzire. Partija nam je značila baš mnogo – bila nam je dika i ponos.

Jeste li razmišljali o tome da odustanete?

Da, bilo je teških godina. Pošto smo prošli jednu tačku – tamo negde oko 2300. pa nadalje – ušli smo u ono što zovemo “sumanute sezone” kada je igra postala prilično sumanuta. Igra je postavila sistem za penzionisanje igrača, ali nove generacije fudbalera su bile grozne. Ako u ekipi ne bi imao nekog od šačice normalnih igrača, sigurno bi izgubio – ili bi u najboljem slučaju bilo 0-0. Zbog nedostatka ravnoteže između timova sa toliko groznih igrača, stalno su ispadali rezultati tipa 10-0 ili 11-0. Veći deo vremena, jedan tim bi jedva uspeo da pređe preko polovine terena.

Do 2480, Ređina je imala jedinog dobrog igrača u igri, tako da su osvojili 39 Skudeta za redom. Takođe, jedno vreme igra nije dozvoljavala izmene igrača, tako da je meč bio gotov ako se neki igrač povredi. Ali bez obzira na to koliko je sve postajalo čudno u tim sumanutim sezonama, nikada nismo ni pomišljali da odustanemo.

Da li znate za nekoga drugog ko je uradio nešto slično?

Prilično smo sigurni da niko to nije uradio sa Premier League Managerom 99. Čuli smo za ljude koji su igrali naprednije igre da bi simulirali hiljade godina fudbala, ali to je sve dosta drugačije od onoga što smo mi radili. Mi nikad nismo simulirali sezonu – mi smo išli na sve.

Momci su okačili video meča iz 3000. godine na svoju Facebook stranicu

Da li ste ikada stupili u kontakt sa tvorcima igre da biste im rekli za svoj projekat?

Ne. Toliko smo bili fokusirani na to da stignemo do 3000 godine da nam nije bilo stalo ni do čega drugog. Osim toga, mislim da je Gremlin, studio koji je napravio igru, bankrotirao 2000. – odmah pošto je igra objavljena ( Pošto ga ja kupio Infogrames 1999, Gremlin jeste ugašen 2003).

Da li su vam neki igrači bili omiljeni? I da li je igra generisala neke neočekivane rezultate ili statistike?

Zaljubili smo se u stotine potpuno izmišljenih igrača. Jedan od naših omiljenih je bio Alen Votava, koji je igrao do 62 godine, zajedno sa svojim sinovima, Skotom i Gajem Voltavom. Elio Bergkamp nam je takođe bio poseban jer je imao isto prezime kao jedan od naših omiljenih igrača. Zanimljivo je i da je Peruđa bila tim milenijuma – osvojili su 83 Skudeta, 45 Liga šampiona, 37 Kupova Italije i 46 Ango-Italijanskih kupova. Poređenja radi, Barselona je osvojila jednu Ligu šampiona.

Da li ova cela priča ima neku pouku?

Ako pogledaš s neke zdravorazumske strane, sve što smo postigli je da potrošimo masu vremena na nešto potpuno bez poente. Ali ako ne pokreneš neki zabavni projekat samo zato što razmišljaš šta bi ljudi mogli da kažu, lako ćeš da završiš tako što ćeš svo slobodno vreme da provodiš ispred tv-a, Ponosni smo na to što nismo nikad odustali i što smo stekli toliko pratilaca preko Facebook stranice. Gomila ljudi nam je pisala da nam kaže koliko se dive onome što radimo. To samo govori da ne treba omalovažavati svoje snove, ma koliko bili beskorisni ili besmisleni.

Članak je prvobitno objavljen na VICE Italia.