Modifikacija vremenskih prilika ima problematičnu reputaciju.
Zabranjena je kao ratno oružje od strane Ujedinjenih Nacija 1978. godine. Kružile su priče o potencijalnoj ‘krađi kiše’. Pa čak ni naučnici nisu sa sigurnošću kovorili o tome da li ova tehnologija funkcioniše ili ne. Ipak, u državama kao što su Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati, pa čak i u nekim državama SAD kao što su Teksas i Arizona, rasejavanje oblaka je prisutno – u pitanju je oblik geoinženjeringa koji uključuje rasejavanje molekula u oblake koji podstiču dalju kondenzaciju vode u kapljice koje onda padaju kao kiša – i to je alatka za borbu protiv suše, sprečavanje oluja, pa čak koristi i za održavanje hidroelektrana u funkciji.
Videos by VICE
Primer je rad meteorologa pri Idaho Power, državnom postrojenju za dobijanje struje, gde oni pokušavaju da u potpunosti pređu na obnovljive izvore energije. Sedamdeset šesto posto električne energije koja se dobija u ovom postrojenju potiče od vode. Ovo postrojenje obezbeđuje struju za oko 74,000 domaćinstava i to uz pomoć rasejavanja oblaka.
“Rasejavanje oblaka je još jedna alatka koju možemo koristiti za dobijanje vode za sisteme za navodnjavanje ili one za dobijanje struje”, navodi za Motherboard Derek Blestrud, senior naučnik u oblasti atmosferologije pri Idaho Power.
S jedne strane, nacionalni centar za meteorologiju UAE rasplamsao je kontroverzu ove godine, nakon što su dali povoda da se veruje da koriste rasejavanje oblaka kako bi prekinuli duge periode suše koji su se dogodili ovog leta, dok s druge strane Idaho Power otvoreno govore o tome da rasejavaju oblake tokom zime. Otpuštanjem srebro-jodida po oblacima, što je supstanca koja imitira strukturu molekula leda i lepi se na njih, oblaci potaju teži, sve dok ne postignu odgovarajuće uslove kada počinje da pada sneg. Ovo osigurava postojanje zaliha snega u blizini rečnih basena ove države, što omogućava da na proleće bude dovoljno snega koji će se otopiti i održati hidroelektrane u radu.
Blestrud i njegov tim su uvereni da ova tehnologija funkcioniše, uprkos dugoj istoriji sumnje u njenu efikasnost. Odrediti kauzalnost u šablonima vremenskih prilika je teško bez kontrolne varijable; poznato je koliko je teško testirati šta bi sa oblakom bilo da nije “rasejan”.
Ipak, sve je više dokaza koji govore u korist efikasnosti rasejavanja oblaka u poslednjih nekoliko godina, delom zahvaljujući radu istraživača kao što je Katja Fridrih. Ona je vanredni profesor nauka o atmosferi i okeanima pri Univerzitetu Boulder u Koloradu. Ona je objavila rad u kom je pratila kretanje snežnih padavina koje je izazvao njihov avion za rasejavanje oblaka.
“Mogli smo pratiti linije koje prikazuju čitav životni ciklus ovog procesa, od rasejavanja srebro-jodida u oblake, pa sve do pretvaranja kišnih u snežne oblake”, rekla je Fridrih za Motherboard. “Kada smo pogledali ove linije, videli smo da one idu cik-cak. Pomislili smo, ‘OK, ovako nešto priroda ne proizvodi.’”
