Ukoliko biste imali stotine hiljada evra da potrošite na bizarni i ekskluzivni dekor enterijera, gde biste otišli? U toskanskom gradu Areco u Italiji, postoji baš takvo mesto koje bi vam u tom slučaju bilo potrebno. Theatrum Mundi, na latinskom “svetski teatar”, zapravo je galerija zatvorenog tipa koja nudi ekstravagandne, ali diskretne usluge milionerima širom Evrope.
Samoproklamovani “kolekcionae nemogućeg” Luka Kableri, 49, otvorio je ovu galeriju 2015. godine. On je dopustio da VICE procunja galerijom koja je uvek iza navučenih zavesa, mesto gde su svetla prigušena i gde ne postoji ni jedan jedini časovnik. Kalberi je takođe upečatljiv, dočekao nas je u savršeno skrojenom odelu.
Videos by VICE
Prvo nam je pokazao najvrednije komade njegove kolekcije – Vulverinove originalne kandže iz X-Men filmova, koje je navukao na ruke zapanjujućom brzinom; fosil dinosaurusa, zube T-Reksa, originalni lajtsejber iz Ratova Zvezda, jedan od štapića Harija Potera i jedno autentično sovjetsko svemirsko odelo. A onda je popričao sa nama.
VICE: Zdravo Luka, počnimo od osnova. Šta je zapravo Theatrum Mundi?
Luka Kableri: Ideja ovog mesta potiče od takozvanih ormara čuda, kolekcija bogataša i učenih ljudi iz šesnaestog veka se do perioda prosvetiteljstva, koji su goste ostavljali bez reči.
Ovim projektom želeo sam da učinim isto: iznenadim onoga ko uđe, da osete uzbuđenje. Ovi objekti dolaze sa raznih krajeva sveta. Ja ih tražim, pronađem i prikažem u novom kontekstu.
Sve u svemu, premeštam predmete sa jednog tržišta u šire, luksuzno tržište. Na primer, možete pronaći delove meteorita na pijaci u Nambiji; a ovde ga ja izložim pored drugih interesantnih predmeta. To je kao da fotografišete zebru na vrhu Mont Everesta. Ako umete da spojite različite svetove,a da ne stvorite haos, stvarate čudo.
Kako je sve počelo?
Potičem iz jednog malog grada u blizini Goricije, na severoistoku Italije. Studirao sam pravo i počeo da prve objekte kupujem po uličnim buvljacima. Onda sam, nakon diplomiranja, bio zaposlen u Londonu, u Christie’s. Ovo iskustvo otvorilo mi je um i pokazalo pravu dinamiku u svetu umetnosti.
I odatle si završio kao prodavac dinosaurusa. Kako pronalaziš sve te fosile?
Možda bi ti rekao da dinosaurusi pripadaju muzejima, ali svet je pun fosila. Neki su jako retki, a neki jako učestali.
U predelima kao što su Vajoming ili :text=Mammal%2Deating%20velociraptors%2C%20lizard%2D,fossil%20reservoir%20in%20the%20world.” target=”_blank” rel=”noopener”>Mongoliju. Problem je iskopati ih, jer su nekada ostaci istog dinosaurusa rasuti na 500-600 metara.
Ali da li je legalno iskopavati fosile dinosaurusa?
Zavisi. U nekim državama SAD, jeste. U Italiji nije.
OK. Ali da li postoje pravila vezana za uvoz?
Postoje internacionalni zakoni koje je uveo Interpol, koji su veoma striktni. Oni se posebno odnose na arhološke artefakte, ali se nisam često bavio time, samo za nekoliko sarkofaga u prošlosti. U principu, svi predmeti koji su stariji od 50 godina moraju imati autorizaciju i za izvoz i za uvoz. Sve kupujemo iz drugih država. Samo zahtevamo takozvani “sertifikat slobodne cirkulacije” od italijanskih carinika.
A šta je sa svemirskim odelima i meteoritima? Kako njih pronalaziš?
U svim krajevima sveta. Za ovo sovjetsko svemirsko odelo, na primer, otišao sam u Koroljov ili u Moskvu. Za meteorite se ide u Nambiju ili Maroko i kontaktiraju se ljudi koji ih skupljaju.
Najteži deo je doći do izvora. Ukoliko uzmemo meteorite za primer, prvi put kada sam kupio jedan bilo je na jednom vašaru. Od tada, uz malo strpljenja, uspeo sam da kroz razgovor upoznam ljude koji svojim džipom putuju i pronalaze ih u pustinjama.
Postoje dakle ljudi koji žive od toga što traže meteorite, i onda zovu tebe…
Bile su potrebne godine za sticanje ovih veza, ali da.
A što se tiče kupaca, ko su tipični klijenti?
Bez da imenujem bilo koga, najčešći klijenti su kolekcionari. Oni imaju lepe kuće i žele da im pridodaju neobične objekte, kao što je glava triceratopsa, koja uvek izgleda dobro, ili odelo Betmena za kancelariju. U pitanju su najčešće veoma uspešni biznismeni, ali i velika imena modne i filmske industrije.
Koliko ovi predmeti uopšte koštaju?
Cene se kreću od nekoliko hiljada evra do nekoliko miliona. Ukoliko želite deo meteorita sa Marsa, potrošićete oko hiljadu evra po gramu [poređenja radi, zlato košta oko 50 evra po gramu]. Ovim objektima raste vrednost svake godine, u pitanju je tržište u porastu.
Da li znaš gde ovi predmeti završavaju?
U nekim slučajevima, da, šalju nam fotografije.
Ali gde se uopšte stavlja deo Marsa?
Postoji mnogo lepih opcija [smeh]. Jedan klijent, na primer, izložio je tri meteorita na prelepo osvetljenom zidu. Veoma elegantno. Drugi kupac iz Francuske stavio je ogromnog dinosaurusa u jedan zamak. Jedan klijent iz Indonezije odabrao je svoju dnevnu sobu. U pitanju su sjajni objekti za početak razgovora sa gostima.
Kako biraš predmete za galeriju? Da li uzimaš u obzir zahteve klijenata?
Osim ako klijent ne traži nešto specijalno, biram predmete koji se meni dopadaju. Moraju biti jedinstveni, izvanredni. Putujem, posećujem izložbe, čitam knjige, i ukoliko mi nešto privuče pažnju, potražim ga.
Svaki predmet ima sopstvenu priču, a to je ono što pričam kupcima. Obično oni već znaju o njima – ali u skorije vreme ima mnogo novostečenih bogataša koji stvari kupuju samo zbog estetike.
Kako utvrđuješ poreklo predmeta?
Priča je različita za svaku kategoriju. Kada govorimo o meteoritima, ima tri osnove vrste: lunarnih, marsovskih i drugih, estetski interesantnih oblika.
Kada se pronađe meteorit, mi odsečemo 20 grama i pošaljemo ih u Vašington. Tamo postoji laboratorija koja se bavi analizama i određuje odakle materijal potiče, sa Marsa, sa Meseca ili sa nekog drugog mesta. Ukoliko sve prođe kako treba, kamen je sertifikovan i upisan u internacionalni spisak meteorita.
Za objekte kao što su svemirska odela, postoje stručnjaci koji verifikuju originale. Nažalost, postoji puno fejkova. Za suvenire sa filmskih setova, uvek pitam za Sertifikat autentičnosti (COA). Bilo kako bilo, na kraju uvek kontaktiram dvoje ili troje kontakta od poverenja. Svet je ludnica.
Šta su ti omiljeni predmeti koje skupljaš?
Kada sam bio dete, sanjao sam o tome da budem astronaut. Za mene su svemirska odela ludilo.
Ovih dana se najviše zanimam za američke filmove. Kada sam ove predmete prvi put odneo na međunarodne izložbe, ljudi su digli noseve. Nisu ih smatrali umetnošću. Mislim da je u pitanju veliki nesporazum. Mnogi predmeti, kao na primer oklop Kapetana Amerike, ili vanzemaljac iz Aliena – njih su dizajnirali pravi majstori.
Šta se najbolje prodaje?
Prirodna istorija se sama prodaje – već postoji publika za nju i veoma dobre međunarodne aukcije. Jedan skelet T-Reksa prodaje se u Sotheby’s za više od 30 miliona evra. Kada prodajete fosile dinosaurusa, možete dodati koliko god nula zamislite na cenu i da i dalje uspete da ga prodate.
U nastavku pogledajte još fotografija iz galerije Theatrum Mundi: