Teoretičari zavere još uvek ne mogu da se slože da li smo svedoci početka robot apokalipse ili to tek treba da se desi, ali moram da priznam da ne brinem previše, jer dok ne konstruišu robota kome se neće pregrejati procesor nakon repetitivnog slušanja lationoameričkih hitova i koji bi mogao da da objektivniju ocenu kioska sa picom, ovaj seronja ovde je bezbedan. Ne, ozbiljno, dokle god roboti ne nauče da koriste oružje i dok nam jedina opcija za spasenje vrste ne bude Vil Smit, apsolutno nema razloga za brigu.
Reklame
Naprotiv, ima razloga za radovanje i svaki novi tehnološki uspeh treba dočekati sa oduševljenjem. Još ako taj uspeh dolazi iz naše zemlje, potpuno opravdano je biti uzbuđen.Studetni i profesori, saradnici Laboratorije za robotiku na Elektornskom fakultetu u Nišu, napravili su robota koji bi trebalo da radi u kineskim staračkim domovima. Ono što je sjajno kod ovog robota jeste njegova cena, jer je tri do četiri puta jeftiniji od sličnih robota na svetskom tržištu.
Još je neverovatno sladak. Pa pogledajte ga! Da Luk Skajvoker puši u filmu, ovako bi mu izgledala kanta za pikavce, jednako inteligentna kao R2D2.A šta sve ovaj mališa može da radi, koliko zapravo košta i da li ćemo uskoro moći da ga sretnemo u nekim našim ustanovama, otkrio mi je Goran Đorđević, profesor Elektronskog fakulteta u Nišu i njegov "otac".VICE: Ko čini ekipu koja radi na ovim robotima?Goran Đorđević: Ja sam profesor na fakultetu i šef Laboratorije za robotiku. Svi saradnici laboratorije su uključeni u ovaj posao, dakle šestorica mojih kolega. Neki od njih su stariji, neki mlađi, neki su sa doktorskih studija, a neki sa mastera, a vrlo često imamo po jednog ili dva studenta koji se osnovnih studija, koji su jednako uspešni. Tehnologija koja je ovde usvojena i znanje koje je stečeno su prilično jedinstveni. Nisam baš poklonik velikih reči, ali ovakav tim sigurno ne postoji u zemlji, a ni u bliskoj okolini.
Profesor Goran Đorđević
Kako je došlo do toga da vi iz Niša pravite robote za strance?
Reklame
Mi već godinama pravimo robote za inostrane kompanije sa raznim univerzitetima, pre svega u Nemačkoj, pravili smo i jednog robota za NATO. U pitanju je neki program za mir koji oni imaju u saradnji sa našom državom, pa smo mi aplicirali, dobili projekat, završili i to se pročulo. Zatim su neke kolege iz Švajcarske stupile u kontakt sa nama i ponudili nam da probamo da napravimo jednu potpuno ludu stvar – robota koji će koštati hiljadu evra kada se bude proizvodio na veliko. Robota koji će koštati nešto više od nekog malo skupljeg kućnog aparata.Kako ste uspeli da napravite tako jeftinu, a ipak funkcionalnu mašinu?Samo zahvaljujući softveru i algoritmima. To je osnovna prednost cele ove ideje. Dve stvari su skupe kod robota - mehanika i motori. Sve ostalo može da se nabavi jeftinije. Tako da smo vrlo brzo složili robota koji je dokaz koncepta. A kada smo dokazali koncept, onda smo rekli "Hajde da sada od početka da napravimo ceo sistem". I napravili smo ga zahvajujući 3D tehnologiji, savremenom plastikom. I takav robot, u delovima, košta oko hiljadu evra.
Da li će se pokrenuti masovna proizvodnja tih robota?Investitor pregovara sa drugim kompanijama, ali ne znam više detalja. Uglavnom, ideja je da se proizvodi milionska serija, jer tih staračkih domova u Kini ima jako puno. Za takve ustanove su ovakvi roboti idealni. Zahtevaju minimalno praćenje od strane tehničara, koji čak ne mora da bude u istoj zgradi, može biti na klaudu.
Reklame
Kako funkcionišu ovi roboti?Robot ima svoju dnevnu rutinu, dolazi do programiranih tačaka u prostoru. Nije to samo robot, već čitav sistem. Sistem za pozicioniranje robota u hodnicima, u sobama, zatim sistem za komunikaciju kroz robota, što znači da tehničar kroz oči robota može da prati njegovo kretanje. Ovi roboti služe za doturanje materijala, lekova, opreme za merenje pritiska. Integrisan je sistem za očitavanje preko blututa, tako da se podaci odmah beleže u karton pacijenta. Ima tablet, kamere i na taj način osoba, medicinski tehničar ili ko već, može da komunicira sa pacijentima.Koliko oni olakšavaju posao?Oni ponavljaju zadatke koji troše jako puno vremena ljudima u dnevnoj rutini u takvim ustanovama. Karakteristično je da takvi domovi za stare imaju po jednu ili dve osobe na spratu. Ovako bi se taj broj drastično smanjio, a uštedelo bi se vreme negovatelja, tako bi oni mogli da se posvete pacijentima kojima je zaista potrebna nega.
Da li takve mašine mogu da se primene kod nas?Naravno. Ne mora to da bude robot, može da bude viljuškar, bilo kakva kolica koja prevoze robu. Može da ima primenu u poljoprivredi, sa robotima koji ne zahtevaju milimetarsku preciznost. Inostrane kompanije koje rade u Srbiji su zainteresovane za ovakve mašine. Mi već pregovaramo sa jednom firmom, za sada to ide dobro.Da li radite na izradi nekog drugog robota sa drugačijom funkcijom?Naravno, radimo vrlo ozbiljno. Upravo radimo zapravo redizajn ove tehnologije, da bismo napravili drugačijeg robota za druge namene. Naravno, ne bih da otkrivam više detalja.
Reklame
Ko bi rekao, ali izgleda da ima budućnosti za robotiku u Nišu. Niš - Robopolis!Ovde ima, za Niš sam siguran da ima. Kada bismo imali veće investicije, mogli bismo da pravimo fabriku robota, čak je bila ideja da se jedan deo ovog robota proizvodi u Nišu. Međutim, Razvojna agencija Srbije nije imala program koji bi podržavao tako rizičan posao. Mislim, oni su se potrudili, dali su najbolje moguće uslove, ali to nije odgovaralo investitoru.Profesore, hvala na razgovoru i srećno u ovoj, pacifističkoj, robot revoluciji!Hvala vama.Još na VICE.com:Prete li nam roboti ubiceKako je živeti s robotskom rukom
