Ovo se dogodi vašem telu kada je šokirano ledenom vodom

Svi su postrojeni na pesku. Para nadire iz nozdrva i meša se sa jutarnjim vazduhom tek nešto toplijim od 4 stepena, dok oni prilagođavaju svoje kupaće i pripremaju se. Voda je još hladnija. Uz cviljenje i drhtanje, svi hodaju plažom Koni Ajlenda i ulaze u Atlantski okean. Oni su članovi najstarijeg, ali ne i jedinog, kluba “polarnih medveda” u SAD-u, i ovo je ono što oni rade – namerno – svake nedelje.

“Za početak, reći ću da je jebeno hladno,” kaže Denis Tomas, predsednik Kluba Polarnih Medveda sa Koni Ajlenda, koji je osnovan 1903. godine. “O tome nema rasprave.” Tomas skače u ledenu vodu već više od 30 godina, i kaže da se nikada nije navikao na to. Raspon temperature vode zimi je od tek nešto više od 0 stepeni u Mičigen jezeru, gde plivaju klubovi polarnih medveda iz Čikaga i Milvokija, a u okeanu,gde plivaju klubovi polarnih medveda iz Njujorka i Sijetla, retko kad je viša od 3 stepena.

Neko vreme svi unaokolo viču i udaraju po vodi, a onda se teturaju nazad na plažu do svojih peškira i tople čokolade. Ako ste videli fotke, zante da oni u tim trenucima ne izgledaju očajno, već su, nekako, srećni. “Postoje neki dokazi koji ukazuju na činjenicu da ljudi imaju dopaminski odgovor [na kontakt sa hladnom vodom],” kaže Džon Ritenberger, profesor saradnik urgentne medicine na Univerzitetu u Pitsburgu.

Dopamin, kao i serotonin, jedan je od neurotransmitera koje mozak ispušta, a koji izaziva osećaj sreće i zadovoljstva. U naredna dva ili tri dana, Tomas kaže, ljudi koji skaču u ledenu vodu često govore o osećaju osnaženosti, kao da su iskapili čašu čiste energije, prelivanu osećajem mirnoće. “Upoznao sam puno ljudi [koji rade to] koji su mi rekli da mrze zimu,” kaže on. “Morali su da nađu neki način da počnu da je vrednuju i prihvate.” Od 120 članova kluba, između 80 i 90 njih se pojavi svake nedelje. Oni su navučeni.

Ispuštanje dopamina i serotonina u sklopu odgovora na vežbanje su dobro dokumentovani, kaže Ritenberger, a uključuju i vežbanje u hladnoj vodi, gde osoba vežba u bazenu sa ledeno hladnom vodom. Ali je nedovoljno razjašnjeno koliko je od tog dopamina i serotonina – u ovom slučaju - izazvano hladnom vodom, kao i koliko se luči samo zbog činjenice da ovi ljudi zapravo vežbaju.

Gledajte još:

Doktori nadugo i naširoko objašnjavaju da ne postoje dokazi da skakanje u ledenu vodu zapravo čini nešto dobro za telo osim prostog izazivanja ovakvih osećanja, kao i da ovakvo izlaganje ledenoj vodi može biti opasno. Nagli kontakt sa hladnom vodom može izazvati srčani udar, šlog, ili hiperventilaciju, a čak i dobri plivači mogu se udaviti kada mišići postanu paralizovani zbog ledene vode, kaže Ritenberger.

Čak i u San Francisku i u obe Karoline, gde nešto južnije plivaju klubovi polarnih medveda, temperatura vode tek je nešto viša od 12 stepeni, što je i dalje dovoljno hladno da izazove hipotermiju. Termalni kapacitet vode je daleko veći od termalnog kapaciteta vazduha, što znači da voda izvlači toplotu oko 20 puta efikasnije od vazduha, kaže Ritenberger. U okviru Centara za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da voda krade toplotu još brže od toga, oko 25 puta efikasnije od hladnog vazduha.

Ako izuzmemo udarac groma, nivoi šoka hladnoćom su među najjačima koje telo može iskusiti, prema Nacionalnom centru za hladnoću i bezbednost voda, neprofitnoj organizaciji osnovanoj od strane Molton Ejveri, bivši direktor Škole veština preživljavanja Instituta za divljinu iz Karoline. Upravo zbog toga bi novi “skakači” bi trebalo da uspore, kao i da se drže u blizini iskusnih plivača u ledenoj vodi.

Upravo iz ovih razloga svi plivači lagano hodaju po plaži i u vodu ulaze malo po malo, radije nego da naglo uskoče u duboko jezero ili luku. Kada prođe početni šok, Tomas kaže da ako uspete da u tako hladnoj vodi provedete tri minuta, verovatno možede izdržati i 10, iako on kaže da je već tu negde gornji limit.

U toku prvih desetak minuta, telo kompenzuje hladnoću tako što preusmerava krv ka unutrašnjosti, a onda pojačava protok krvi u koži, kaže Ritenberger, ali nakon 10 do 15 minuta počećete da imate probleme sa nervaturom. Sposobnost nerava da sprovode električne impulse koji omogućavaju vašem mozgu da pomera mišiće se umanjuje, a to može plivanje učiniti teškim, kao i izlazak iz vode. Negde između 15 i 30 minuta je period u kome sposobnost tela da održi svoju unutrašnju temperaturu počinje da se drastično umanjuje. Usleđuje hipotermija, a kritični problmi kreću da se nižu. “Ono što obično ubije ljude, “ kako kaže Ritenberger, “je činjenica da ovo može izazvati da vaše srce prestane da kuca.”

Tomas, koji je već 30 godina veteran skokova, kaže da nikada nije video ikoga kako se prevrće zbog srčanog udara. Plivači, kada je period duboke zime, pokušavaju da izađu iz vode nakon 10 minuta kako bi izbegli tip simpotoma koje je Ritenberger opisao. Ne postoje čvrsta i brza pravila koja bi regulisala ko se može, a ko ne, priključiti Klubu polarnih medveda sa Koni Ajlenda, ali Tomas naglašava da bi priključivanje značilo da ideš sa grupom gde svi brinu jedni o drugima. Ako odete sami na plažu, ili sa nekoliko prijatelja, a jedan ili dvoje od vas završi sa mišićnom paralizom izazvanom hladnoćom, šanse da preživite verovatno i ne bi bile tako dobre.

Ali, uz nešto planiranja unapred, možete pripremiti telo da toleriše hladnoću hladnim kupkama ili plivanjem u bazenu sa hladnom vodom. “Telo ima određeni kapacitet da se aklimatizuje [na toplotu i hladnoću], kaže Ritenberger. “Ukoliko to radite duži vremenski period, određeni imuni odgovori će se promeniti, a to takođe možda ima veze i sa anti-upalnim osobinama.”

Deo Vim Hof Metoda sastoji se od uključivanja hladnih tuševa u svakodnevnu rutinu, iako se Metod zasniva na tvrdnjama o generalnoj dobrobiti, a ne specifično povezanoj sa plivanjem u hladnoj vodi. Ključno je postići opuštenost. Ako niste naviknuti na hladne tuševe – a ko jeste? – onda vam se preporučuje da poslednjih 30 sekundi umesto normalne, tople vode, kada se tuširate pustite hladnu vodu, i “ubrzo ćete primetiti da ste sve više u stanju da tolerišete hladnoću,” istakli su autori. Ipak, oni koji redovno uskaču, smatraju ovo nepotrebnom komplikacijom jednostavne stvari. “Niko od nas se ne sprema ozbiljno za ovo, “ kaže Tomas, dodajući da prezire hladne tuševe i da nikada ne bi mogao da sedi u kadi punoj ledene vode. Većina plivača se samo pojave i urade to.

Članstvo u Klubu polarnih medveda sa Koni Ajlenda je zatvoreno, zato ptio se Tomas brine da bi veći broj članova narušio prirodu bliske povezanosti koja se gaji u grupi, ali svake godine se kod “Konija, kao i drugi klubovi polarnih medveda, za Novu Godinu organizuju dnevno plivanje koje je otvoreno za sve. U Njujorku, Tomas kaže da se prvog januara pojavi oko 2,500 plivača. Ovo je najbolji trenutak da se priključite, jer je, kako Tomas kaže, ovo momenat kada su svuda okolo i iskusni plivači, koji mogu da paze na vas. Kao i da vas isprskaju hladnom vodom kada ne gledate u njihovom pravcu.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.