ŽEN su ponovo na turneji i ovo je prilika da ih bolje upoznamo

Žen je najzanimljivija pojava na balkanskoj alternativnoj muzičkoj sceni danas, moje je subjektivno mišljenje (koje ne može niko da promeni). Naravno, pitanje je u stvari šta sad znači „alternativna“, pa i „muzička scena“, a pomalo je pitanje i znači „balkanska“, tako da se jedino sigurno možemo složiti oko toga šta je „danas“. Što je ipak nešto za početak.

„Danas“ je, između ostalog, taj specifičan trenutak naše periferne stvarnosti u kome nema nijednog benda koji peva na srpskohrvatskobošnjačkogorskom a koji zvuči tako jedinstveno – i tako dobro – kao što zvuči Žen, sa svojom razliveno mdmaškom smešom post-rok-post-pank-šugejz-sauerkrautrock-melanholije, sa aranžmanima i atmosferom koji bi mogli da lete kao golubovi pismonoše između Sigur Ros i Elfride Jelinek, sa tri devojke koje pršte na instrumentima, dok četvrta pršti vizuelnim artom pažljivo ukomponovanim u kompletan doživljaj.

Od kada smo poslednji put pričali s njima, neke stvari su se promenile – bile su na još turneja, pustile malo kose i tako još neke sitnice tipa izdale svoj do sada najuspešniji album. Svaka nova pesma koju Žen „oslobodi“ je kao korak u nešto poznato ali ipak iznenađujuće, u prijatno toplu močvaru po kojoj cvetaju halucinogeni lokvanji, zalogaj Hestona Blumentala koji zna da je poenta da dva zalogaja istog jela nikada ne budu ista, ali da moraju da budu iz iste priče.

Žen su carice, između ostalog, jer naizgled bez napora održavaju taj visok nivo kvaliteta i doslednost svog muzičkog izražaja, i od prvog albuma krče taj put kroz blato i žito naših muzičkih gudura i administrativnih granica, bez frke od onoga što ih čeka iza. Kapiram da je to formula za radost u životu i da zato evo već godinama voze svoju priču taman toliko uspešno da mogu da nastave da je voze i dalje.

I da nam opet dođu u Beograd, ovaj put ne da bi promovisale svoj najnoviji album „Sunčani ljudi“, jer taj je već ispromovisan, nego… u stvari, bolje da pitamo Evu, Saru i Ivonu.

VICE: Trenutno ste na turneji koja se zove mnogo jako, Batat tour. Šta je povod za turneju? I zašto batat, mislim kul je naziv i batat je ukusna krtola, ali wtf?

Eva: Batat je kul, batat je underground.
Ivona: Bolje batat nego ratat! Nama je logično, što nije svima?
Sara: Zaželjele smo napraviti turneju po široj Balkanskoj regiji (nakon nekoliko ex-Yu turneja), no onda se desila Italija, čime je to prestao biti Balkan tour. U smišljanju imena smo se zaplele u mora, gore, rijeke i trajekte, sve nam je bilo bezveze, a u tim situacijama je najbolje uzeti ime koje ima minimalno smisla.

Odakle se poznajete ili kako ste se upoznale, da nastavimo leksikonski onako?

I: Poznajemo se s naših početaka na glazbenoj sceni, ali i na aktivističkoj queer sceni Zagreba tada (srednje dvijetisućite).
S: Nemamo priču o tome da smo zajedno išle u vrtić, škole i slično. Taj dio života smo proživile svaka na svom kraju Hrvatske, no pošto nas je život sve doveo i ostavio u Zagrebu, putevi su nam se isprepleli.

Kako ste počele da svirate zajedno?
E: ˝Možda da zovemo (ubaci ime jedne od nas), ona je zainteresirana pa da vidimo kako to ide.˝
I: Eva je to vrlo precizno opisala (smeh)

Tanja, kao autorka vizuelne komponente vaših nastupa (i ne samo nastupa?) pridružila vam se kasnije. Kako se desila ta saradnja?

E: Dve godine nakon što smo nas tri već nastupale skupa, Sara je organizirala queer party Zagreb Pridea pod imenom ˝Partycipacija˝ na kojem je Tanja počela sudjelovati kao VJica i tako smo se upoznale i krenule s idejama.
S: Često su nam nakon koncerata ljudi prilazili s pričom da su slušajući naš koncert doživjeli boje ili neki film u glavi, pa smo shvativši da nam je glazba jako vizualna odlučili tu komponentu uključiti u nađe lajv nastupe. Tanja, koju sam poznavala uglavnom sa tadašnje queer scene, je odmah bila super zainteresirana, tako da smo je mi nakon prvog zajedničkog koncerta jednako brzo prihvatile kao članicu bendu. Tanja se prošle godine doselila na drugi kontinent, tako da smo sada ponovno trio, ali njenu ostavštinu nismo zapostavile.

Dinamika odnosa u jednom bendu mi je uvek bila fascinantna, pre svega stvaralačka. Kako izgleda vaš „stvaralački proces“, kako pravite pesme?

I: Svakako, odostraga, naopačke, od slike ka zvuku, od zvuka ka slici, od riječi prema tišini, od stropa prema van, baš svakako.
S: Nemamo nikakav koncept ni recept. Imamo Evu koja piše divne pjesme i njeno stvaralaštvo je nezaobilazni faktor svake naše pjesme. Nekad dođe s minijaturom, nekad sa pjesmom koja već ima glavu i rep, no na kraju, kroz međusobno inspiriranje i isprepletanje ideja uvijek završi neočekivano.

Je li ŽEN art kolektiv, bend ili nešto treće?

E: ŽEN je obitelj.
I: ŽEN je sve to i obitelj. Kad tako radimo stvari koje nas vesele (sviramo putujemo ili ugošćavamo neki bend), oko nas se stvaraju divni ljudi i otvaraju nam nove načine razvoja i sukreacije, baš kao što se mi dešavamo u njihovim svemirima, kao supernove. Zato art kolektiv, lista ljudi s kojima smo se dotaknule na auditivnoj ili vizualnoj frekvenciji duga je i bit će, nadam se, još duža. Bend jer – bend. Jer smo se nanosale opreme, navozile kilometara, naispijale tekućina razne gradaže u bekstejdževima, te, nadasve, nasvirale koncerata. A ono treće, obitelj jer, well, pa sve to i još nešto što dođe uz sve to, a bude tako osobno da ne možeš baš ni objasniti.

Od drugara muzičara stalno slušam kako od (nemejnstrim) muzike baš ne može da se živi danas na Balkanu. Pa čak ni u EU-Balkanu. Kakvo je vaše iskustvo po tom pitanju?

I: Prilično slično, rekla bih… Od samog stvaranja i predstavljanja autorske nekomercijalne glazbe - ne, od toga se ne može živjeti u onom smislu u kojem mi o tome razmišljamo (plaćena stanarina, režije, hrana i osnovne potrepštine plus još nešto malo). Postoji sad tu bezbroj dodirnih točaka, a svih usko vezanih uz glazbu i glazbenu industriju, neki/e glazbenici/e si tako (re)organiziraju živote: povezuju jednu nekomercijalnu umjetničku djelatnost s drugom jednako tako nekomercijalnom, pa žive od projekta do projekta, mnogi još i rade…
E: Iskustva su različita, to je širok pojam. Možemo biti samostalni i gurati, režati, pa nešto i dobiti ili se prepustiti struji čije su brane pune plastike pa se pretvoriti u baruštinu punu bakterija.
S: Trenutno ne živimo od glazbe, svi radimo druge poslove za prehranjivanje. :)

Šta vam je day job?

E: Bojkotiranje sistema na koji mnogi pristaju i u kojem živi većina
I: Ovo malo ima prizvuk superjunaka: ja sam freelancerica (prevoditeljica), Sara je hot-shot faca ležernog stila oblačenja u jednoj financijskoj firmi, Eva slobodnoumjetnički nastrojena… Nekako su nam svi ti naši „day jobovi“ postali ili postaju sve manje važni u usporedbi s ovim bendovskim načinom života.

Koliko su vam bitne reči u pesmama? Na prvom albumu jedva da ih je bilo, na drugom ih je bilo značajno više, a „Sunčani ljudi“ su skoro pa klasičan rock album u smislu toga da pesme imaju mnogo jasnije definisane strofe i refrene nego ranije. Otkud to? Imate li sada više toga da kažete ili vam je prosto zanimljiviji da se izražavate i kroz reči?

E: A kao i djeca, počele smo se izražavati kroz riječi, možda opet zašutimo, pravila nema.

Rok to jest gitarska scena, naročito balkanska, je uvek patila od manjka estrogena, ali meni se čini da poslednjih godina ima mnogo više žena u rok muzici nego ranije, pre svega onih koje sviraju. Kakav je vaš utisak o tome? Šta se tu menja i zašto?

E: Ja nisam sigurna da mi unosimo više estrogena, istina je da manje smrdimo i znojimo se, ugodniji smo za javne prevoze. Dešava se to da imamo kao žene šta za reći pa to i kažemo.
I: Hm. Možda nema više žena koje sviraju, nego samo se više ZNA za njih? I to je dobro, to je odlično, treba se znati više o odličnim glazbenicama, umjetnicama, performericama.

Šta slušate u tur-kombiju?

E: Svašta, od očajnih John Lennon originalnih cdova koje smo dobile nekom prilikom, do odličnih cedeova manje poznatih izvođača s naših područja kao što su Marinada, i kompilacija svakako.
S: Svaka osoba ima svoje preferencije, slušamo ono što i inače, s naglaskom da u kombiju najčešće preslušavamo albume sa nezavisne scene. Ja osobno volim i nači neku lokalnu radio stanicu što uglavnom bude more treša, no ponekad naletim i na nešto urnebesno.

A šta ovako, koja muzika vam je na aktuelnim plejlistama?

E: ROLO, Pyjamaramas, Wugazi, Tortoise, The Tallest Man on Earth, Cemeteries.
I: Tortoise, Fuckbuttons, Palm, Crno dete, Ui, Piano Magic, Tom Waits (s popisa albuma na trenutačnom shuffleu)
S: Veja, Tortoise, Avishai Cohen Trio, Hiroshi Yoshimura, Seine, Alva Noto, Trans Am

Šta je plan posle turneje? Kada će sledeći album?

E: Nemamo velike planove, imamo puno ideja, pa ako se stvari poklope, super.
I: S obzirom na to da smo u posljednjih 5 godina izdale 3 albuma, mislim da se nećemo žuriti s novim, pustit ćemo da se ideje oblikuju svojim prirodnim putem, bez pritisaka. Imamo i novi side projekt Sataraxz u kojem istražujemo sinteve, ritam mašinice i gadgete s kojima se ne stižemo igrati u ŽENu.

Da li je to neko opsednut slovom Ž?
E: Ž? Svakako, imamo novi merch i nove opsjednutosti drugim pismima osim latinicom.

ŽEN sviraju u Beogradu u okviru svoje BATAT turneje u nedelju, 25. 11. 2018, u klubu Kvaka 22.