Još od kada se Homo Erectus zajebao pri odabiru dnevnog obroka i oslobodio male količine metana iz svoje tek uspravljene pozadine, prdež predstavlja jednu od najvećih pošasti sa kojima se naša planeta suočava. Metan iz kravljeg prdeža uništava atmosferu i životnu okolinu zato što apsorbuje toplotu, a treba da budete mazohista sa nesvakidašnjim seksualnim fantazijama, pa da uživate u povećanju emisije ovog gasa u zatvorenim prostorijama.
Majk, prekookenski VICE kolega, se u januaru zapitao da li prdež može biti fatalan. Da li te dve i po činije tetovca na tavče koje ste pojeli mogu da dovedu do vaše ili smrti ljudi u neposrednoj blizini. Ali još jedan urbani mit je razotkriven, jer ubiti nekoga običnim prdežom nije baš moguće. Ili barem nije jednostavno.
Videos by VICE
Ukratko, da biste umrli od prdeža potrebno je da zli doktor Metan konstruiše specijalnu prostoriju sa ljudskim zamorčićima koji se hrane samo buritom, čiji bi se prdeži danima sakupljali preko svemirskih toaleta, a da vi sve to udišete preko maske za disanje. Možda bi prošlo kod Ostina Pauersa, ali sumnjam da su današnji teroristi toliko kreativni i strpljivi.
Kako mi strani izvori nisu dovoljni, kao pravi hipohondar sam iscimao drugara Marka Stojanovića, inače doktora medicine.
– Od čega sad umireš? – pitao me je.
– Ma ni od čega, ali me zanima koliko opasan može da bude prdež?-
– Ne može da šteti nikome. Samo može da smrdi – odgovorio mi je i rekao da ima nešto pametnije da radi. U svakom slučaju pametinije od mene.
Njegov odgovor me je malo smirio. Iako prdež sam po sebi nije opasan, može da napravi kuršlus u specifičnim situacijiama. To dokazuje i operacija u Japanu koju je na trenutak obustavio jedan prdež.
Jak i iznenadni prdež bi mogao da poremeti koncentrisanog hirurga, koji bi isprepadan prevukao skalpel preko pacijentove arterije, ali ovaj E.R. zaplet je ipak komplikovaniji. Asia News Network prenosi da je na univerzitetskoj bolnici u Tokiju tridesetogodišnja pacijentkinja tokom operacije ispustila problematični gas koji je izazvao požar.
Lekari su vršili zahvat na grliću materice, koristeći specijalni laser koji je u kontaktu sa prdežom doveo do požara.
Zamislimo tu situaciju. Hirurg Kišimoto, dok mu kapljice znoja klize sa čela na masku, smiruje drhtave ruke i uzima laser.
– Polako, Kišimoto, ovo si radio hiljadu puta dosad – govori sebi i guta knedlu.
Čuje se zujanje i u vazduhu se oseća blaga toplota usled zagrejanosti lasera. Kišimoto započinje zahvat. Jednom rukom drži laser uperen u određenu tačku, a drugom uzima instrumente.
– Sestro, skalpel – kaže hirurg, ne skidajući pogled sa izolovane oblasti koju tretira laserom.
– Sestro, pincetu – dodaje nešto kasnije.
Sledećeg trenutka se čuje prepoznatljivi kratkotrajni rafal i ispred Kišimotovog lica bukti plamen.
– Sestro, protivpožarni aparat – viče Kišimito, svestan da svedoči katastrofi kakvu Japan nije doživeo još od bombardovanja Hirošime.
Ali požar je suzbijen i iako niko nije životno ugrožen, pacijentkinja je završila sa opekotinama na struku i nogama.
Dakle, pretpostavimo da se pacijentkinja uskoro probudila i da joj je saopšteno da je operacija uspela. Ali ona vidi zavoje na telu i Pavlovićevu mast na stočiću pored kreveta. Zove doktora, povlači ga za kravatu i pita šta se to kog đavola desilo.
– To su vam opekotine, gospođo – odgovara Kišimoto, posramljen zbog prvog kiksa u svojoj dvadesetdvogodišnjoj karijeri. U glavi mu je katana njegovog dede koja mu stoji okačena u kabinetu i koja će mu uskoro rapsoriti abdomen.
– Kakve opekotine? Došla sam samo da mi uklonite kondilome, čime ste radili to? Bacačem plamena?
– Pa vidite – okleva Kišimoto – požar je prouzrokovao… vaš prdež! Apsolutno ništa nismo mogli da uradimo. Lokalizovali smo požar i ubrzo uklonili pretnju bez žrtava – kaže dok kroz proreze na roletnama posmatra zalazak sunca, a na televizoru upravo kreće kviz u kom dvojica Japanaca navlače najlon čarape na glave.
Možda smo svi očekivali da će baš Japanci, ukoliko uzmemo u obzir tematiku njihovih filmova za odrasle, biti umešani u sve što ima veze sa prdenjem, ali ovo zaista nije bilo do njih. Navodno, lekari uopšte ne vide krivicu u opremi koju su koristili, jer se laseri pri ovakvih zahvatima primenjuju već dugi niz godina. A ako baš niste te sreće i desi vam se da pacijent pusti goluba dok vi laserom baratate u predelu njegovog anusa, morate preduzeti neke mere. Cimajte SZO da odobri iste kese kao što koriste krave ili se izborite da pored medicinske sestre i anesteziologa i jedan vatrogasac bude u operacionoj sali.
I budite zahvalni što ništa u njoj ne radi na plin.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu