Probali smo specijalitete sa Mekdonaldsovih lokalnih jelovnika širom sveta

Zamolili smo čitav naš međunarodni tim MUNCHIES-a i urednike VICE-a iz svih delova sveta da posete svoje lokalne Mekdonaldse i jave nam šta su tamo pronašli. Evo šta su oni zatekli.

Odmah da raščistimo nešto pre nego što krenete ovo da čitate: ja sam vegetarijanka i ako ne računamo pravljenje društva pripitim prijateljima koji nabijaju u usta nečastive količine "mekangetsa" u nečastive jutarnje sate ili onaj jedan put kad je diler vutre tražio da se nađemo u našem lokalnom Mekdonaldsu, nisam ušla na Zlatnu kapiju još od vremena kad su u Happy Meal-u bili Tamagoči privesci.

I zato, kad stigne direktiva da na Mekdonaldsovom jelovniku pronađem nešto što je "lokalno" britansko, moram prvo da obavim malo istraživanja. Nije li britanski Mek praktično isto što i američki Mek, osim neznatno manjih porcija i neznatno većih šansi za zabranjeni seks u toaletu za invalide?

E pa, zapravo, anali brze hrane na Reddit-u obaveštavaju me da nije tako. Postoji nekoliko regionalnih varijacija na jelovniku britanskog Mekdonaldsa — glavni od njih je bacon roll, koji se prodaje u sklopu doručka do 10:30. Nije toliko uzbudljiv kao McNoodles ili sofisticiran i evropski kao kad imate priliku da naručite vino uz Big Mac, ali ko ne voli sendvič sa slaninom? (Bez komentara.)

Stižem u Mekdonalds nadajući se da ću se sresti s tinejdžerom na privremenom radu u Meku koji će me bezvoljno pitati da li uz to želim pomfrit. Zapravo zatičem red visokotehnoloških ekrana koji rade na dodir i znakova koji me upućuju "Naručite ovde". Zaista je prošlo mnogo od poslednjeg puta.

Radim sve što mi se kaže, osećajući se kao da stojim pred ogromnim ajfonom dok pritiskam dugme "Wraps and Rolls" u opciji Moj doručak. Tu, pored Snack Wrap-a sa šunkom i jajima i McMuffin-a sa jajetom i sirom, po ceni od 3,69 funti i sa 319 kalorija, nalazi se bacon roll.

Ekrani mi nude opciju kečapa ili smeđeg sosa i budući da danas predstavljam Britaniju, biram smeđi sos — taj dodatak s blagim ukusom sirćeta kojim se, čini se, niko van Britanskih ostrva ne smara. Mekdonaldsovi botovi rešeni su da me usmere ka dodavanju drugih jela uz svoj obrok i podstrekuju me da biram piće za doručak i prilog sa strane. Pritiskam na ekranu oznaku za Black Americano, ali sam zasuta bogatim izborom priloga. Kroketi od krompira imaju smisla i, da, mafin od borovnice bi mogao da bude sasvim lep u fazonu pudinga za doručak, ali ne pada mi na pamet ko bi se posle masnog bacon roll-a zaslađivao kesicom kriški lubenice. Preskačem priloge i plaćam.

Čekam svoju porudžbinu da se pojavi na blagajni iza majke nakon što je pokupila decu iz škole držeći dečji skuter i ogroman svežanj ključeva. Ona uzima kafu dok dvojica tinejdžera u školskoj uniformi uzimaju McMuffin-e sa jajima za poneti. Lik sa tetoviranim vratom deluje zbunjeno kad dobije Berry Burst Iced Fruit Smoothie uz svoj wrap sa kobasicom. Žena za kasom mu objašnjava da je to deo porudžbine koju je sastavio preko ekrana.

"Da, ali ja sam mislio da će to biti još jedan sendvič ili tako nešto!", kaže on.

Čekam da se vratim u kancelariju da raspakujem svoju porudžbinu. Hleb je blago spljeskan i nije do kraja tostiran, ali kad ga otvorite ukazuju vam se dva izdašna režnja slanine ispod fleke sosa. Bez putera. Kafa… zapravo nije užasna? Mada tek sad shvatam da je za autentično britansko iskustvo trebalo da naručim čaj.

Dok mi u glavi odjekuju Morisijevi zvučni efekti umirućih životinja, znam da me Mekdonaldsov bacon roll nikad ne bi doveo u iskušenje da prekinem svoj desetogodišnji period vegetarijanstva — bez obzira na to koliko je precizno osmišljen za nepca stanovnika moje domovine. Nudim ga kolegi. On uzima zalogaj i neko vreme zamišljeno žvaće.

"Fali više smeđeg sosa."

—Fibi Herst, MUNCHIES UK

Koje je najfrancuskije jelo koje možete da naručite kad se zadesite u nekom Mekdonaldsu u Francuskoj? Ako se sećate filma Petparačke priče, znate da se "Big Mac" kaže "Le Big Mac" i da kad Francuzi žele da naruče Quarter Pounder with Cheese, oni traže "Le Royal with Cheese" — što je poslednje javno pojavljivanje monarhije koju smo obezglavili pre više od dva veka.

Međutim, postoji sendvič koji neki stranac možda na prvi pogled ne bi ni primetio. Ne zato što je deo nekakvog francuskog skrivenog menija—neki koji bi, naravno, išao uz čašu bordoa, beretku i bretonjsku prugastu majicu—već zato što bi zapravo zvučao kao ekstravagancija za nekoga ko nije odrastao u Francuskoj.

Neću vas više nepotrebno držati u neizvesnosti. Govorim o slavnom Croque McDo, najfrancuskijem jelu koje možete da dobijete u Mekdonaldsu. Croque McDo je režanj šunke i dve režnja lepljivog ementalera između dve palačinke, pa sve to tostirano. Pojavio se na menijima francuskog Mekdonaldsa u novembru 2001. godine, na vrhuncu krize uzrokovane bolešću ludih krava u Evropi. Francuski predstavnik Mekdonaldsa u ono vreme opisao je sendvič kao sendvič bez govedine, napravljen tako da umiri zabrinute francuske majke.

Suština je u tome da je ovaj sendvič prilično hrabra varijacija na obožavani Croque Monsieur — hrabar zato što morate da budete ludi da biste napravili Croque Monsieur bez bešamela. Bešamel je za Francuze ono što je nacionalna zastava za Amerikance: nešto što duboko cenimo i želimo svuda da vidimo. Dakle, hej, francuski Mekdonaldse: kamo se deo bešamel?

—Leo Burden, MUNCHIES France

Foto: Lars Hinnerskov Eriksen

Dok sam pohađao srednju školu u jednom gradiću u Danskoj, postojao je zagarantovan način da uđete u lokalni noćni klub: ako radite kao student u Mekdonaldsu. Izbacivači u klubu Holivud Hard Rok dobijali su kupone za popust na Big Mekove, a mi radnici brze hrane provlačili smo se preko reda a da nas niko ništa nije pitao. Mekdonalds u mom rodnom gradu bio je briljantna prilika za alkoholisanje posle posla i privilegovanu platu.

To se sve dešavalo pre skoro dve decenije, mnogo pre nego što je nordijski fazon bio nešto novo i kad je vrhunac restoranskog ugođaja bio američki sendvič-sir i faširi od grilovanih školjki. Dakle, kako danas izgleda jelovnik u Mekdonaldsu? Jesu li sve hamburgeri od fermentisanih žitarica i smudiji od pšenične trave? Zastajem u ogranku na autoputu kod Skanderborga i zaobilazim ekrane na dodir gde većina ljudi pravi narudžbe. Za pultom me dočekuje blistavi osmeh Mariam. Mariam radi u Mekdonaldsu 13 godina i ima strpljenje i profesionalni nastup šefa sale u restoranu sa tri Mišlenove zvezdice. Ona spaja ruke od uzbuđenja kad je pitam za lokalne danske specijalitete.

"Baš mi je drago što si to pitao", kaže ona i pokazuje mi na dva burgera na jelovniku za užinu koji su jednako danski kao i krofne: Super Cheese, koji ima duplu količinu ementalera, i Tasty Cheese, blago dimljeni spoj čizburgera i McFeast-a. Izbor salata deluje kao da je mnogo više u skladu sa lokalnim cajtgajstom. Iako se na etiketi kaže da je moja zdela sa piletinom, divljim pirinčem, humusom i kupusom proizvedena u Švedskoj, sastojci su navodno spremljeni specifično za dansko tržište. Sirovo je, zdravo i izluđujuće ukusno (ko, za ime Boga, dolazi ovde zbog sirovog kupusa?). Spiram to sa Københavnerstang šejkom, posvetom klasičnom danskom sladoledu od vanile i ananasa. Nigde na vidiku pasjeg trna; sve je slatki, tropski krem. Vrativši se u kancelariju, dodajem izdašnu dozu tamnog ruma i ova zver naprosto oživljava. Letnji koktel dostojan nekog noćnog kluba. Samo kad bi Mekdonalds otvorio neki takav.

—Lars Hinerskov Eriksen, MUNCHIES Danska

McKroket je u dubokom ulju pržena smesa goveđeg ragua pomešana sa mrvicama hleba, servirana na tipičnoj zemički iz Mekdonaldsa, garnirana sa malo dižon senfa koji sadrži prave semenke senfa (ura!), ali koji je istovremeno pomešan sa majonezom (ua!).

Možete da dobijete nešto takvo (zvano broodje kroket) u gotovo svakom restoranu u zemlji i obično se jede uz senf, iako neki ljudi (ljudi bez ukusa, realno) umesto toga više vole majonez.

Holandija je zapravo bila prva zemlja izvan Amerike u koju je Mekdonalds pokušao da dovede svoje franšize, još sedamdesetih godina prošlog veka. Isprva u tome nije uspeo, uglavnom zato što je svoje restorane otvorio u predgrađima, što se nije pokazala kao strašno uspešna strategija u Holandiji. Ali jeste predstavio McKroket, koji se služio uz sveto trojstvo holandske dečje rođendanske hrane: piletina, sos od jabuka i pomfrit. (I supa od graška. Ali nju niko ne služi na holandskim dečjim rođendanima.)

U svakom slučaju, nakon što je prvi pokušaj Mekdonaldsa da osvoji Holandiju propao, vratili su se osvetnički raspoloženi, tako da su restorani zaista procvetali osamdesetih i devedesetih, kada su ponovo u ponudu uvrstili McKroket. Toliko se dobro prodavao da su ga zadržali.

E sad, pravi broodje kroket, kad ga dobiješ na nekom pristojnom mestu, ubedljivo je bolji od McKroket-a. Mekdonaldsov kroket je bezukusna smesa običnog goveđeg ragua. Ragu je vrlo prost, veoma kremast i u njemu nema komadića mesa. Dobar kroket je vrela, gromuljičasta, lepljiva smesa pržena u dubokom ulju. Ako želite da probate McKroket, probajte ga jednom, prihvatite ga onakvim kakav jeste, a potom idite i uzmite broodje kroket u Van Dobenu ili na nekom drugom mestu.

—Jan van Tienen, VICE Holandija

Da li je moguće napraviti brzu hranu koja u sebi sadrži svaki mogući kliše o Nemačkoj? Nakon što se u Mekdonaldsu 2010. godine pojavio "Nürnburger", praktično tri svinjske kobasice nabijene u jednu zemičku sa malo senfa, izgledalo je kao da je odgovor potvrdan. Baš ti hvala, Mekdonaldse.

Ali to se ne završava na samo tri kobasice u zemički: da bi napravio Nürnburger, Mekdonalds je udružio snage sa jednom od najkontroverznijih ličnosti u Nemačkoj, Ulijeom Henesom. Henes je bio veoma uspešan fudbaler koji je osvojio sve što se dalo osvojiti sa svojim klubom Bajernom iz Minhena. Kad se povukao, postao je upravnik Bajerna, potom njegov predsednik, te je ponovo osvojio manje-više sve što se dalo osvojiti. U međuvremenu, 1985. godine, osnovao je i kompaniju za proizvodnju kobasica u Ninbergu. Što nije tako čudno kao što zvuči: Henesov otac je bio mesar, a Ninberg je bavarski grad poznat po svojim kobasicama, "Nürnberger Würstchen".

Prošlo je prilično mnogo vremena otkako se poslednji put prodavao, tako da se niko ne seća njegovog ukusa. Nürnburger je i dalje najprepoznatljivije nemačko jelo ikad na meniju u Mekdonaldsu, a od puštanja Ulija Henesa iz zatvora (završio je iza rešetaka zbog utaje poreza, ali to je sasvim druga priča), postoji šansa da će se on vratiti. Nürnburger podrazumeva kobasice, proizvod je ideje jednog bavarskog fudbalera, a blago je povezan sa kriminalom, ali ne i sa seksom. Može li da bude više nemački od toga?

—Filip Somer, MUNCHIES Nemačka

Još na VICE.com:

Kako je izgledao prvi susret sa Mekdonaldsom na Slaviji pre 29 godina

Pojeo sam olimpijski obrok u Mekdonaldsu a ipak nisam umro

Jeo sam Mekdonaldsov celodnevni doručak nedelju dana kako bih testirao ljudski duh