Pet najboljih trenutaka kada ćale načisto pobesni

Šta ljuti vašeg tatu? Naravno, to što dolaze medicinske sestre iz inostranstva i nude mu besplatno lečenje. Ali šta ga čak i više ljuti? Naravno, to kako prvi komšija šiša travu. „Jel' čuo taj za strimere?!" Ali ima sigurno nešto još jače. Sam koncept ITV emisije Loose Women, naravno. „Da postoji muška verzija", kaže on dok skida poslednju epizodu Top Gear, „da u emisiji sede samo muškarci i pričaju o muškim stvarima, e to bi onda bio seksizam, zar ne?" Ali nije ni to.

Daj smisli nešto ljuće, da ga baš razjari. Ćale ti je nekad bio vitalan, a sad oseća da mu je moć u opadanju. Tebe je iz kamena isklesao sa svojih deset prstiju, stvorio je ljudsko biće i odgajio ga i ceo život radio kao konj, a šta ti sad radiš, kao nešto studiraš, deliš stan sa trojicom, smeješ mu se što na telefonu koristi onu veću rezoluciju, on oseća da mu je moć u opadanju, da više ne vlada tobom.

Ali šta ga baš ljuti, još više nego kad sabereš sve navedeno?

Kad neko hoće da se isparkira u isto vreme kad i on. Evo ovako:

Ko ne zna, na ovom sada već viralnom video snimku BBC producent Fergus Bili spektakularno pizdi. Što je još važnije, u pitanju je klip od 2:20 koncentrovanog sredovečnog besa, nikad čistija esencija nije bila zabeležena. Zaronimo duboko u analizu, pročistimo se u njemu:

Znam, u poređenju sa onim što sledi, ovaj ne bi mogao ni da uđe u top 5 najsmešnijih detalja, ali ipak ima šarma. Čovek za volanom, zvaćemo ga Mirni Tata, ne zna lozinku za telefon svog sina sa kog pokušava da pozove policiju, pa se izvija u sedištu i pita malog „Džoš, koja ti je lozinka?" dok mame kokodaču, a Besni Tata Fergus Bejli polako stiže do 8/10 na skali besa, napreduje ka 15/10, i u sred svega toga uključuje se blentava tehnologija: SKRENITE LEVO KA ULICI ČARLSA VATSA

Umetnost u srcu haosa.

Da vam kažem, ja nisam stručnjak za krivično pravo u UK, ali evo šta kaže Gugl:

I još:

Znači ne stoji „pri civilnom hapšenju treba obavestiti uhapšenicu da je matora drolja", ili „decu isto može da hapsi kome god padne na pamet", ali ni da „ne možeš civilno da hapsiš lice zbog prekršaja manjih od fizičkog napada dok ga bukvalno fizički napadaš, urlaš mu u lice, i guraš ga okolo pred kamerom." Ali ne pišem ja pravila.

(Posebno mi se sviđa koliko Besni Tata voli red i zakon, drži ga za svetinju. Ko god ga prekrši taj je „nasilnik" ili „đubre lopovsko", ko god se ne pridržava svakog slova taj zaslužuje doživotnu robiju – osim ortaka bankara koji ne plaća porez, to je OK. Kad god vide da neko prekrši zakon, pogodi ih nekontrolisana pravednička erekcija pa krenu da izriču civilne smrtne kazne na parkingu.)

Niko ne ume da besni kako treba, u tome je problem. Niko ne zna da ujarmi svoj bes. Bes je primalna stvar, preplavi nas hormonski, natera nas da pričamo i radimo stvari brže nego što razum može da isprati. Nema sumnje da bes najviše sramoti od svih osećanja. Čovek potpuno gubi kontrolu kad se razbesni, preda se divljim emocijama. Ko je od vas bio stvarno besan? Ko bi mogao sad sebe da razbesni, ako bi trebalo? Da li mislite da biste, kad baš ono skroz puknete, zaurlali „TAKO TI I TREBA DROLJO MATORA, DROLJETINO ONA NAJGORA" na kola puna zblanutih gospođa?

Kod nas u Britaniji postoje dve glavne vrste besa, a ovaj klip savršeno demonstrira obe: jedna je Besni Tata, druga je Besni Got.

Besni Tata, za to vam je novi etalon ovaj Fergus Bili. Bes jednog sredovečnog gospodina eskalira od 0 do 10 u roku od odmah, isprovociran bilo čim ali obično nečim sasvim bezazlenim kao što je manji saobraćajni prekršaj. U trenutku se pretvori u „ceo svet je protiv mene, ljudi šta je ovo" jarost koja vodi do toga da čovek pokuša da uhapsi jedanaestogodišnjeg dečaka. Besni Tata scenario pokreće i najmanji povod: ako se pas iskenja, ako nema više putera, ako prenos utakmice izleti iz termina pa poremeti inače u kamen uklesani raspored TV programa.

Besni Got, sa druge strane, je varijanta koju bolje ilustruje klip uličnog pantomimičara koji naprasno počne da viče „ODJEBI!" u pozadini ove BBC reportaže. Besni Got je po pravilu mesecima ili godinama stoički trpeo frustraciju, kao onaj klinac iz šestog razreda (znate koji, ne lažite, svako je imao po jednog u šestom razredu) kog dve godine svi redom zajebavaju što je got, da bi na kraju pukao i šutnuo nekog niz stepenice. Ne laži da to god tebe nije bilo. U svačijoj školi je to bilo.

E, ovde je Fergus izveo nešto nesvakidašnje: zajahao je čitav raspon svih mogućih varijanti izpižđenja, od Besnog Tate do Besnog Gota, što se možda čak dešava po prvi put u istoriji sveta. Jasno se vidi gde prelazi iz Tate u Gota, kad uzaludno pokuša da cimne vrata od automobila tako jako da iščaši rame. Tu mu pada mrak na oči pa klasična tatinska saobraćajna svađa naglo eskalira – pokušava da suparniku stavi ruke na krov vozila i da pohapsi sve prisutne, lupetajući nezaustavljivo:

Sve je to u stilu Besnog Gota, veoma ponižavajuće za odraslog čoveka, a kulminacija je pokušaj hapšenja jedanaestogodišnjeg dečaka što obara sve rekorde neprijatnosti. Još jedna žrtva prokletstva Besnog Gota.

Lepota besa kao umetničkog dela leži u onom periodu opuštanja kad prestaneš da hapsiš sve oko sebe, zastaneš, smiriš se malo, i po prvi put se zapitaš šta to jebote radiš. Mislim da je to ovde trenutak kad iz kola pitaju savršeno prisebnu, treznu prolaznicu da li bi bila spremna da im bude svedok pred sudom, ona kaže da hoće, a Fergus se tu dozove svesti i u glavi premota prethodnih stotinak sekundi, seti se da je marširao oko kola, upirao prstom, pretio svima hapšenjem i/ili smrću, da je sve to snimljeno, da će na internet dospeti snimak njega kako nečijoj mami viče da je drkadžija, da je pokušao da uhapsi dete od 11 godina, da mu srce tako lupa da je verovatno skratio sebi život za koju deceniju; sve ga to odjednom pogodi kao brzi voz. Znaš ono kad dolaziš svesti posle teškog pijanstva i užasnut shvatiš kome si sve slao poruke – to pomnožiš sa hiljadu i imaćeš predstavu kako se Fergus Bili osećao tačno – u – ovom – trenutku –

ODGOVOR: Jeste, apsolutno! Čovek je najtrigerovanija pahuljica na svetu, što je smešno jer sam praktično siguran da on inače ima običaj da posle drugog piva počne da se žali kako ovi mladi nemaju pojma, lenjo je to, hoće sve na tacni da im se prinese… Prethodne tri godine na svakom porodičnom okupljanju ironiše „Njeee, ja sam diplomirao, njeee, hoću dobar posao i kuću, DERIŠTE JEDNO! Zagrej malo stolicu, pizda li ti materina!" A sad, evo ga kako histeriše nedeljom popodne zato što zamalo da mu ogrebu karoseriju.

Smešno je takođe zato što rečenica „RUKE U VIS I SPREMI SE DA UMREŠ" inače zvuči kao naslov nekog metal albuma, ali ovde je jasno da je izgovara čovek kome se polako ali sigurno bliži srčani udar jer automatizovani telefonski sistem osiguravajućeg društva odbija da mu izađe u susret.

U neku ruku, „RUKE U VIS I SPREMI SE DA UMREŠ" je poslednji bojni poklič jedne generacije na izmaku. Jeste, izglasali su Bregzit – svaka čast, nije lako sjebati budućnost – i nekako su uspeli da održe konzervativce na vlasti, ali samo pogledajte u oči Fergusa Bilija i shvatićete koliko se Besne Tate bliže kraju svog radnog veka. Ne razumeju svu ovu novu tehnologiju koja ih okružuje, ne znaju šta znači civilno hapšenje, ne znaju da telefoni prave video zapise. Znaju samo da su neodložno, primalno besni, i da im je to užasno bitno. Nazdravlje, Ferguse Bili, tebi i svima poput tebe.

Uživajte u svojim nedeljnim vožnjama u Audiju, momci. Sledeći put kad otvorite garažu, navučete svoje kožne vozačke rukavice, udahnete miris osveživača vazduha, čujete kako zaškripi ulje u motoru, kako prede moćna mašina, kad nagazite gas i glatko ubacite u brzinu, čvrsto uhvatite volan i setite se ovih reči:

Ne zaboravite:

Ruke u vis i spremi se da umreš.

@joelgolby

Još na VICE.com:

Pitanja za ljude koji su imali seks na letu za Ibicu

Izgleda da je za dobar san dovoljno da imaš svrhu u životu

Klinac koji je spržio mozak ledenim napitkom pokazao je šta je odlučnost