Vatrometi i bombe: Kako se slavi Uskrs u grčkim gradovima

Tekst je prvobitno objavljen na VICE Grčka

Uskrs verovatno provodite sa porodicom uz čokoladu, jaja spremnjena na različite načine - i možda odete na misu. Ali za veliki broj ljudi u Grčkoj uskršnji vikend znači skrivanje od vatrometa i bombi sklepanih kod kuće, kao i za dlaku izbegnuto paljenje grada u ime tradicije.

Prema navodima lokalne policije u poslednjih 15 godina 11 ljudi je ubio vatromet uoči i za vreme Uskrsa, 58 ljudi je zadobile ozbiljne povrede i 46 njih lakše. Gotovo polovina povređenih su bili posmatrači, koji nisu učestvovali u proslavi. Ipak, statistika nije zaustavila Grke da provode uskršnje praznike tako što dižu stvari u vazduh.

Kao podsednik koliko različiti uskršnji praznici mogu da budu pred vama su najopasnije uskršnje tradicije u Grčkoj.

Rat raketama na Hiosu

Rat raketama je dugogodišnja tradicija u gradu Vrontado u kojoj učestvuju dve protivničke parohije. Nakon što sveštenik objavi vaskrsenje Hristovo dva sela lansiraju na hiljade raketa (sklepanih kod kuće) sa zvonika dve rivalske crkve. Nakon velikog broja povreda, grad je zabranio ovu tradiciju na nekoliko godina, ali je ponovo aktuelna - nije grandiozna kao nekada ali je i dalje impresivna.

Dizanje u vazduh brda na Samosu

Na hiljde artiljerijskih školjki napuni se barutom i postavi na brdašca oko sela. Na uskršnju nedelju lokalci ih zapale. Ova tradicija se praktikuje i na godišnjicu nezavisnosti Grčke.

Rekonstrukcija revolucije u Kalamati

Svakog Uskrsa u Kalamti, gradu na jugu Grčke lokalci rekonstruišu momenat u revoluciji kada je Grčka koristeći bombe napravljene kod kuće naterala tursku vojsku na povlačenje. Svake nedelje uveče, dve grupe od po 12 ljudi ponovi bitku, a neki od njih nose i tradicionalne kostime.

Pravljenje eksplozivnih naprava je izgleda zabavan porodični ritual u kojem učestvuju i deca od šest godina. Oni prave manje, prigodnije za njihov uzrast, naprave.

Gvozdene cevi Androsa

Svake godine na ostrvu Andros ljudi nabijaju gvozdene cevi napunjene barutom u zemlju i pale ih tokom procesije. Eksplozije tako blizu ljudi ne krene uvek kako treba– u poslednjih nekoliko godina zadobijane su ozbiljne povrede i izbijali su požari.

Spaljivanje Jude

Širom Grčke spaljuju se judine figure - samo se način na koji se to radi razlikuje. U gradu Hanija, na Kritu, naprave drvenog Judu kog vuku po gradu dok ga ljudi udaraju.

Četvrtkom, uoči Uskrsa, u Trakijskoj oblasti deca prave skulpture Jude, koje zatim nose okolo i pitaju ljude za grančice iz bašti kako bi ih spalili. Na Veliki Petak Hristova procesija se zaustavlja ispred crkve gde je vatra već spremna da proguta Judu. Neki gradovi svoje skulpture pale u sred gradskog trga, dok nekolicina samo puca u nju.

Spaljivanje Jude je tradicija koju pojedine grupe pokušavaju da zabrane već duže vreme. Običaj simbolizuje mržnju, a mnoge crkve sada pokušavaju da pripovedaju mir i ljubav. Takođe omogućava ljudima da ispolje svoj anti-semitizam pod okriljem tradicije. Sveti Sinod, najviši autoritet u Pravoslavnoj crkvi, je pozvao sveštenike u nekoliko navrata da ne učestvuju u tome. Jevrejska zajednica Grčke je pozvala na zabranu običaja, ali ekstremna desnica - Zlatna zora - nastavlja da podržava običaj.

Slomljeni lonci Krfa

U podne na Svetu Nedelju na Spianada trgu na krfu vernici i turisti posmatraju običaj "Botides", kada lokalci ukrašavaju svoje škure crvenim cvećem i bacaju velike glinene posude kroz prozore. Mnogi veruju da običaj potiče iz Srednjeg veka, kada su katolici u Veneciji razbijali staro posuđe na Novu Godinu, kako bi pozdravili novu robu u svoje domove. Drugi veruju da je bazirano na srednjovekovnim pokušajima da se oteraju zli dusi. Takođe razbijanje glinenog posuđa predstavlja zemljotres koji je navodno pratio raspeće Isusa Hrista.