Srbija eksploatiše mlade kao jeftinu radnu snagu

Ovaj tekst nastao je uz podršku ASTRA kampanje "Radna eksploatacija je stvarna".

Srpski radnici, ne samo da su u opasnosti kada traže poslove u inostranstvu, već moraju da budu oprezni i u Srbiji tokom potrage za poslom, pa čak i ako konkurišu u javnim preduzećima i državnim institucijama.

Srpski radnici potpisuju ugovore o Privremenim i povremenim poslovima (PP) sa omladinskim zadrugama i lizing agencijama povezanim sa državnim i privatnim kompanijama, kojima su im radnička prava limitirana, a koji se često moraju da se produžavaju na par meseci i pod kojima su oni koji iz nemoći pristanu na takav tretman rade i po čitavu deceniju, bez ikakve mogućnosti da se ikada zaposle za stalno.

Ivana* je imala 26 godina kada je tokom spremanja master rada odlučila da se zaposli kako bi stekla radno iskustvo. Konkurisala je na radnom mestu u kol centru velikog javnog preduzeća** gde je radila šest meseci upravo pod PP ugovorom.

"Kada dođeš na razgovor za posao kažu ti samo kakvi su uslovi da dođeš do posla. Ne informišitu te kakvi su uslovi rada, kakav je raspored rada. Ne dobiješ gotovo nikakve informacije o svojim pravima", počinje Ivana svoju ispovest za VICE.

"Nakon što prođeš testiranja u obavezi si da ideš tri ili četiri nedelje na neplaćenu obuku koja traje gotovo ceo radni dan, ali ni to ti ne garantuje da ćeš posao dobiti. Posle toga se polaže ispit, a zatim se na posao čeka. Čekaš da te pozovu, nekad i po mesec, mesec i po dana".

Ivana je imala "sreće" i na posao je pozvana posle nedelju dana, ali ugovor nije potpisala sa javnim preduzećem za koje će raditi, već sa Omladinskom zadrugom.

"U tom trenutku sam imala 26 godina, i po zakonu oni ne bi smeli da me zapošljavaju preko Omladinske, ali sam ja ipak potpisala klasičan ugovor o Privremenim i povremenim poslovima u kom se navodi da ću raditi 40 sati nedeljno, odnosno sedam dnevno, šest dana u nedelji, ali sa napomenom "ukoliko poslodavcu nije potrebno više".

Najveći problem, kaže Ivana, je to što tih sedam sati dnevno nikada nije bilo zaista sedam, a prekovremeno nije plaćano, niti su se satnice za noćne smene od deset sati plaćale kako je po zakonu propisano - više od dnevnih. Potpisom koji je stavila na PP ugovor bila je uskraćena većine radničkih prava.

"Šest dana u nedelji se radi, sedam radnih sati dnevno, s tim što smene ne traju svaki put sedam sat, već se razlikuju. Noćne smene su 10 sati, nekad radiš osam sati… Nekad pet. U zavisnosti od toga kako njima odgovara", kaže Ivana, koja je nakon mesec dana rada pod ugovorom sa Omladinskom zadrugom potpisala novi PP ugovor sa lizing agencijom, koja deli prostorije sa OZ.

"Bilo mi je jasno da su svi u šemi. Omladinska, agencija i Javno preduzeće. Ugovor sam potpisala na jednu cifru, a posle nedelju dana sam potpisala aneks ugovora kojim vam je plata smanjena. Objašnjenje zašto nisam dobila, odgovor je bio 'to je tako'. Kada ih pitaš oni ti kažu 'obratite se tim lideru', a kada pitaš tim lidera on se izdere na tebe. Zbog toga što je strogo zabranjena komunikacija sa kolegama o platama nisam imala koga da pitam zašto je 'to tako'".

Ivana ističe da je mobing u ovoj kompaniji "standard" i da su uslovi za rad takvi da radnici odlaze veoma brzo, jer ne mogu da izdrže pritisak. Na pitanje kakva su njena iskustva sa kolegama, i da li ima ljudi koji rade pod nešto povoljnijim ugovorima, odgovara sa "ne".

"Tamo rade ljudi koji su na PP ugovorima deset godina, i to ne samo oni u korisničkom servisu, već i tim lideri koji su im šefovi, ali oni su retki. Fluktuacija radnika je velika. Uslovi rada su takvi da nemaš privatni život, ne znaš kad radiš, menjaju ti smene. Rade mahom mlađi ljudi i često posle pola godine odlaze. Radno vreme nije smensko, već klizno. Kako te zadesi. Menja se od danas do sutra. Ti zvanično dobiješ mesečni raspored, ali oni menjaju smene i imaš obavezu da svakog dana proveravaš kad radiš sledećeg dana.

Visina plate zavisi od bodova, i ako zakasniš više od minut dobijaš negativne poene. A gotovo je nemoguće ne zakasniti, čak i kad dođeš na vreme na posao, ako neko kolega ili koleginica iz prve smene razgovara sa korisnikom, taj razgovor ne sme da se prekine, čime je drugoj osobi automatski onemogućeno da se uloguje i samim tim kasni. Takve stvari ti utiču na platu, ali to njih ne interesuje."

Ivana nije usamnjen primer, veliki je broj mladih koji su žrtva upravo ove "ozakonjene" radne eksploatacije i to neretko u državnim kompanijama i institucijama i zato se postavlja pitanje da li je moguće boriti se protiv radne eksploatacije u zemlji u kojoj država učestvuje u njoj? Mogu li srpski radnici da se izbore za bolja prava ako država koristi jeftinu radnu snagu bez ikakavih posledica? I šta onda možemo da očekujemo od privatnih kompanija?

Mario Reljanović šef radne grupe Radne grupe za izradu preporuka za sprečavanje radne eksploatacije mladih koja je oformljena u okviru ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, pod pokroviteljstvom Evropske unije ističe da su "uspeli da identifikuju niz problema sa kojima se mladi suočavaju prilikom radnog angažovanja, a koji nužno vode njihovoj radnoj eksploataciji".

"Neki od njih su specifično usmereni ka mladima kao ciljnoj grupi; mnogi od njih postoje nezavisno od starosne dobi lica koje se radno angažuje a mladi pripadaju posebno ranjivoj grupi pre svega zbog nedostatka iskustva, poznavanja sopstvenih radnih prava, kao i zbog činjenice da uglavnom zbog materijalne situacije u kojoj se nalaze ne mogu da biraju da li će raditi određene poslove. Radna grupa je pokušala da pruži odgovore na postavljene i uočene probleme, tako da se preporuke oko kojih se usaglasila mogu koristiti kao osnov za temeljno unapređenje radnopravnog položaja mladih", kaže Reljanović za VICE.

On ističe da su najranjivija grupa maloletna lica uzrasta 15 do 18 godina.

"Oni stiču radnu sposobnost sa 15 godina ali ih Zakon o radu uglavnom štiti samo kada se nađu u radnom odnosu, ne i u ostalim oblicima radnog angažovanja. Poseban izazov za suzbijanje radne eksploatacije dece je i takozvano dualno obrazovanje, koje je normirano na način koji podseća na prinudni rad i koje se može zloupotrebiti i dovesti do ozbiljnih posledica u smislu kršenja nekih osnovnih prava dece na 'učenju kroz rad'".

Pored njih, u izuzetno teškoj situaciji se nalaze mladi koji, poput Ivane, rade putem studentsko-omladinskih zadruga "koje posluju suprotno Zakonu o zadrugarstvu, primenjuju Opšta pravila zadrugarstva koja je Ustavni sud proglasio nezakonitim i neustavnim".

"Oni obilato koriste nedostatak regulative da bi radno eksploatisale mlade kojima se nude uslovi rada – a naročito u delu koji se tiče radnog vremena i zarade – koji su daleko ispod minimuma koji bi mogli ostvariti u radnom odnosu. Zahvaljujući nedostacima u zakonodavstvu, ovakvo postupanje najčešće uopšte nije nezakonito, a i kada se prekrši zakon sistem nadzora nad zadrugama je praktično nepostojeći – pa tako izostaje i sankcionisanje zadruge kao poslodavca", kaže Reljanović.

Reljanović dodaje da je upravo ugovor o obavljanju i privremenih i povremenih poslova, koji je Ivana potpisala, najveći problem u praksi kada je reč o legalnim mehanizmima eksploatacije, jer je Zakonom o radu "uglavnom neuređen", a tumačenja njegove sadržine i domašaja dovela su do toga da lica koja zaključe sa poslodavcem tu vrstu ugovora imaju sve obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, ali praktično nijedno pravo koje bi imali da su zaključili ugovor o radu.

"Na primer, oni ne ostvaruju pravo na ograničeno radno vreme, na plaćen prekovremeni rad, na plaćen godišnji odmor, na sindikalno udruživanje, na kolektivno pregovaranje, na štrajk. Ugovor im može biti otkazan u bilo kom trenutku, ne mora da postoji otkazni razlog, kao ni da se sprovede otkazni postupak. Kada se tako nešto dogodi, na raspolaganju im je veoma mali broj pravnih sredstava kojima se mogu zaštititi – najveći broj tih lica to ni ne pokušava, već pronalazi naredni posao pod podjednako lošim uslovima. Ovi ugovori karakteristični su za studentsko-omladinske zadruge (prema Zakonu o zadrugama, lica angažovana putem zadruga mogu zaključiti samo ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, nikako ugovor o radu) ali se zloupotrebe vrše praktično u svim delatnostima i sektorima. Sudovi pokušavaju da stvore jasnu praksu o tome šta je nedozvoljeno korišćenje ovog ugovora, ali su sudski sporovi skupi i spori, pa tako najveći broj kršenja prava i zloupotreba nikada ni ne stigne do suda", ističe Reljanović.

Na pitanje kako možemo da stanemo na put ovoj legalnoj radnoj eksplataciji, kada je država ta koja u njoj učestvuje, Reljanović odgovara:

"Da bi se navedene zloupotrebe sprečile i iskorenile, potrebna je politička odluka da se takvom nečem pristupi. Čini se da ona za sada nedostaje, pretpostavljam upravo iz pomenutog razloga da je država jedan od velikih korisnika jeftine radne snage i nedovoljno regulisanih odnosa radnog angažovanja. Prvi korak ka tome bila bi izmena propisa, pre svega Zakona o radu. Ona je nužna i potrebna ne samo sa stanovišta pravičnosti i sprečavanja radne eksploatacije, već i zbog usaglašavanja pravnog sistema sa pravnim tekovinama Evropske unije. Nakon toga bi usledila veoma važna faza kontrole primene donetih propisa – ovo podrazumeva daleko efikasniju, brojniju inspekciju rada, koja bi imala šira ovlašćenja i veću odgovornost. U trenutnom stanju, možemo samo da očekujemo da se svi identifikovani oblici radne eksploatacije neometano odvijaju, kako u javnom (državnom) tako i u privatnom sektoru."

*Ime sagovornice je promenjeno radi zaštite njenog identita.
** Ime javnog preduzeća, Omladinske zadruge i lizing agencije poznato redakciji.

Ako želiš da proveriš dobijenu ponudu za posao, pozovi ASTRA SOS telefon: + 381 11 785 0000 ili piši na sos@astra.rs.

Kontaktiraj ASTRU i ako si imao/la negativno iskustvo radeći u inostranstvu ili si žrtva radne eksploatacije i potrebna ti je pomoć.