Naučnici su odgajili majmune sa ljudskim genima u eksperimentu koji je 'etička noćna mora'

Naučnici u Kini su stvorili novi tip majmuna tako što su izmenili gene embriona makaki majmuna da bi oni više ličiči na nas. U želji da razumeju šta je to što ljude čini tako jedinstveno inteligentnima među primatima, istraživači su ubacili kopije ljudskog moždanog gena “mikrocefalina” u embrione 11 makaki majmuna kako bi videli da li će ih to učiniti pametnijima.

Šest majmuna je umrlo, ali preostalih pet primeraka su morali da prođu seriju memorijskih testova i MRI skreniranja mozga kako bi naučnici procenili njihove intelektualne sposobnosti. Studija, objavljena prošlog meseca, je navodno “prvi pokušaj da se eksperimentalno dođe do genetske osnove porekla ljudskog mozga koristeći transgenski model majmuna”.

Iako mozgovi ovih “transgenskih majmuna” nisu ispali ništa veći nego mozak prosečnog makakija, trebalo im je duže vremena da se razviju, kako javlja China Daily — što je osobina koja je tipičnija za ljudski mozak. Majmuni su takođe imali bolje rezultate kada je reč o zadacima koji traže kratkoročnu memoriju i imali su kraće vreme reakcije nego njihovi divlji parnjaci. Istraživači veruju da je ubacivanje mikrocefalina razlog za ove “ljudolike” kvalitete i pretpostavljaju da bi time moglo da se objasni zašto smo mi ljudi toliko pametniji od naših rođaka primata.

Ali nisu svi baš jednako optimistični u vezi s ovim istraživanjem. Barbara Dž. King, redovna profesorka antropologije na Koledžu Vilijama i Meri u Virdžiniji i autorka knjige How Animals Grieve (Kako životinje tuguju), rekla je za Vox da su ovi eksperimenti “etička noćna mora”.

“Više genetski promenjenih majmuna – njih šest – je umrlo nego što je preživelo eksperiment, tako da je odmah jasno da je procedura često smrtonosna”, rekla je Barbara. “Što se tiče pet preživelih majmuna, kakve će živote oni imati u budućnosti, tako promenjeni i zatvoreni u eksperimentalnoj laboratoriji?”

Čak i jedan od koautora istraživanja je prebacio veo etičkog sivila preko eksperimenta. Martin Sajner, kompjuterski naučnik sa Univerziteta Severne Karoline i specijalista za MRI, rekao je za MIT Technology Review da je razmatrao da li da ukloni svoje ime sa konačne studije, i tvrdi da niko na Zapadu nije hteo da je objavi.

“Postoji gomila aspekata ove studije koje ne biste mogli da obavite u Americi. To otvara pitanja o vrsti istraživanja i o tome da li su se za životinje adekvatno starali”, rekao je Martin – dalje sugerišući da ovakve studije, koje ciljaju da odgovore na široko postavljena evolutivna pitanja putem eksperimenata na majmunima “ne idu u dobrom pravcu”.

“Sada smo stvorili životinju koja je drugačija od onoga kakva bi trebalo da bude”, rekao je. “Kada izvodimo eksperimente, moramo da imamo veliko razumevanje onoga što pokušavamo da saznamo, da bismo pomogli društvu, a to ovde nije slučaj”.

Etički problemi na stranu, treba skrenuti pažnju i na to koliko je mali bio uzorak za ovaj eksperiment. Pet modifikovanih majmuna nije baš nešto kada treba doći do zaključaka o tome kako mikrocefalin utiče na razvoj mozga. I Bing Su, genetičar koji je predvodio eksperiment na Kunming zoološkom institutu, je svestan toga.

U emailu upućenom časopisu MIT Techology Review, Bing je priznao da je taj mali broj majmuna predstavljao najveće ograničenje studije. Njegovo rešenje? Više majmuna. Kontroverzni genetičar je u procesu stvaranja još uzoraka za svoje frankenštajnovske eksperimente, a planira da u budućnosti testira i druge gene vezane za evoluciju mozga. Među njima je i varijanta DNK nazvana SRGAP2C, inače poznata i kao “genetska karika koja nedostaje” zbog toga što verovatno igra ulogu u pojavljivanju ljudske inteligencije.

Bing je rekao da je već dodavao taj gen majmunima ali da još uvek nije video neke ubedljive rezultate.

Članak je prvobitno objavljen na VICE ASIA.