“Paklene ulice”, najbolje sapunice

Ma kakvo mišljenje imali o kvalitetu filmova iz serijala „Paklene ulice” ( The Fast and the Furious), oni su neosporno gledljivi. Noviji naslovi ove franšize prihvaćeni su kao bombastični spektakli sudaranja, uprkos papirno tankim zapletima i nemuštim dijalozima.

I glumci i čitava produkcija srdačno prihvataju reputaciju koju su filmovi stekli, ponajviše Vin Dizel koji na Instagramu obeležava Toreto utorke kačeći inspirativne kadrove iz svojih filmova. On smatra da je sedmi deo trebalo nominovati za Oskara, i da je Rokov dolazak u serijal (u petom delu) bio veliki trenutak u istoriji filmske umetnosti.

Videos by VICE

Meni je lično ovoga nikad dosta.

„Paklene ulice” su nalik na kompleksnu sapunsku operu koju pišu i režiraju isključivo muškarci. Postoje dva tipa ženskih uloga u serijalu – tu su bezlične ali guzate ( Slashfilm navodi da je u prvih sedam filmova bilo 137 kadrova ženskih dupeta) zadužene za vrckanje po uličnim trkama i žurkama; i one kul ribe sposobne da isprate tipove za volanom. Leti (Mišel Rodrigez) popravlja sopstvena kola i vozi do pobede; Mia (Džordana Bruster) se zaljubi u Brajana (Pol Voker) u inat Domu (Vin Dizel) sa kojim osnuje porodicu; Žizel (Gal Gadot) jebe kevu dok je Han (Sung Kang) zadivljeno gleda.

Žene su ključan deo radnje, ali razlike između polova su više nego jasne. Pa ipak, i muškarci i žene hrle u bioskope u sličnoj meri. Kako to? Tako što se filmovi oslanjaju na oprobane tehnike sapunskih telenovela. Svaka dugotrajna franšiza mora da diže ulog iz filma u film, pa je tako priča iz „Paklenih uliva” sve apsurdnije zapetljana.

Universal Pictures

Kad se FBI agent Brajan infiltrira u bandu krijumčara pod vođstvom Dominika Toreta, taj zaplet podseća na onaj Boa Brejdija iz Days of Our Lives. Hronologija je zbrkana (radnja „Tokio Drift” iz 2006 dešava se posle radnje šestog dela iz 2013.), strukturno slična „Strastima”. U četvorci mislimo da je Leti poginula, da bi se dva filma kasnije ispostavilo da je patila od amnezije i radila protiv ekipe protagonista – slično kao što je amnezijak Rajan Lejberi izgubio četiri godine života u All My Children. Dizel je čak snimio kratkometražni film od 20 minuta u kom se Dom i Leti venčaju, ne bi li nekako povezao rastrzane tokove radnje; ovo neodoljivo podseća na legendarno venčanje Luka i Lore u General Hospital. Jedini sapunasti preokret koji još nismo videli bilo bi da Roman (Tajriz Gibson) otkrije da ima zlog brata blizanca.

____________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE film Japanske bajkerske bande

______________________________________________________________________________________________________

Ali „Paklene ulice” sapunskim operama najviše duguju u smislu beskrajno promenljivim savezima između likova. Tokom svih osam filmova, videli smo bezbroj zgodnih i oskudno obučenih ljudi, ali u kakvim su vezama oni međusobno varira od filma do filma u skladu sa potrebama zapleta. U prvom filmu moglo bi se zaključiti da su Dom i njegova ekipa zlikovci dok je Brajan junak priče; u četvrtom filmu, Brajan izdaje FBI da bi oslobodio Doma iz zatvora. Kad je uveden lik specijalnog agenta Luka Hobsa (Dvejn Džonson), on je pokušavao da celu ekipu privede pravdi; danas, on im je stari drug koji unajmljuje Doma i društvo da bi sprečio međunarodne terorističke zavere. Iako je Dekard Šo (Džejson Stetam) u sedmom delu hteo da mu se osveti za smrt brata, postao je de fakto bejbisiter Domovog sina.

Ne samo što se likovima po potrebi menja motivacija, već su svi oni fizički neuništivi, spremni da demonstriraju ranije neviđenu veštinu kad god zagusti. Praktično su superheroji, preživljavaju sudare pri brzini od par stotina kilometara na čas, iskaču iz vozila u pokretu, brutalno se pesniče, a obično završe sa tek po kojom ogrebotinom. U slobodno vreme postaju vrhunski hakeri, majstori borilačkih veština, organski hemičari i vojni taktičari – sve to uz sposobnost da mnogo brzo voze.

Na kraju svakog filma, ekipa se okupi na porodičnom roštilju i tako potvrđuje da cela radnja počiva na međuljudskim odnosima. Eto zašto sapunske opere rastežu trajanja i po nekoliko decenija: Bave se ili velikim porodicama ili grupama prijatelja u maloj sredini, pa mogu da beskrajno prepliću i raspliću njihove životne priče i zajedničku prošlost. Publika verno prati sva ova zbivanja upravo zato što su do te mere nenormalna.

Jedva čekam sledeća dva filma. Hoću da ih vidim kako kolima lete kroz prozore solitera. Hoću da Remzi (Natali Emanuel) provlače kroz prozor na strani suvozača iz jednog u drugi automobil dok se oba nekontrolisano vrte. Hoću da se Hobs i Šo pesnicama kroz betonski zatvor izbore za slobodu, maksimalno razvaljujući sve statiste koji im ne mogu ništa.

Ovi filmovi su blesavi na najbolji mogući način. „Paklene ulice” kao serijal prate istu grupu ljudi koja izlazi na kraj sa najrazličitijim problemima. Dizel jeste najavio da će Fate of the Furious biti prvi deo završne trilogije, tj. da će se serijal privesti kraju sa ukupno desetim delom, volela bih da nastavi sa snimanjem filmova do smrti. Volela bih da u 26. delu gledamo Doma i Hobsa kako se trkaju invalidskim skuterima kroz dom staraca u Majamiju, dok ih Leti gleda sa travnjaka u dostojanstvenoj majčici bez rukava sa pivom u ruci. Volela bih da se ovo nikad ne završi.

Još na VICE.com

Da li je film “Purpurna kiša” zapravo sranje?

Kako je film “There will be blood” predvideo Trampovu Ameriku

Drugi deo Trejnspotinga možda nije naš generacijski film, ali je vrh