Pitam za druga

Da li zaista moram da perem ruke svaki put kad piškim?

Svi bismo mogli da budemo malo eko-savesniji, ali kupatilo nije mesto gde treba da se štedi.
01 Oktobar 2017, 8:42am

Tekst je objavljen na Tonic

Scenario

Tvoj drug redovno bezbrižno išeta iz kupatila a da nije ni prišao lavabou. U redu, okolo lebdi milijardu bacila, ali tvoj drug kaže da budući da niko još nije umro zato što je preskočio pranje ruku, zašto trošiti dragocenu vodu? Nije li u Kaliforniji upravo bila katastrofalna suša? Zar ne bi trebalo da smo štedljiviji sa H20?

Problem

Pre nego što se pozabavimo problemom vode, imaš dobar razlog da se namrštiš na ličnu higijensku praksu svog drugara ili nedostatak iste. Kupatila su rasadnici bacila: jedna studija pronašla je 77.000 tipova bakterija i virusa kako čame u javnom WC-u, a oko 45 odsto bakterija potiče od fekalija. Ne od pseće kake ili mišije kake — od ljudske kake. Ali to izgleda da ipak ne uspeva da podstakne ljude da peru ruke; čini se da je tvoj drug i dalje u brojnom društvu. Studija iz 2010. pratila je više od 6.000 posetilaca toaleta na pet različitih prometnih lokacija, kao što je stanica Grand Central u Njujorku, i otkrila da je otprilike jedan na svakih šest ljudi preskočio pranje ruku nakon što je koristio klonju. Drugi podaci još su manje ohrabrujući: izveštaj iz 2015. pokazao je da samo 66 odsto Amerikanaca pere ruke u toaletima, dok je 70 odsto njih priznalo da ruke ispere samo vodom, što zapravo nimalo ne pomaže u otklanjanju bacila (više o tome kasnije).
Nauka je pokazala i da se žene obično više pridržavaju ove prakse. U jednoj višegodišnjoj studiji, žene su prale ruke najmanje 88 odsto vremena, ako ne i više; ali u proseku, jedan od četiri muškarca preskočio je lavabo. U stvarnosti, te brojke nisu strašno niske, ali ironija je da mi obožavamo da govorimo drugima da smo mnogo bolji od toga: u sklopu istog izveštaja iz 2010. godine, istraživači su pozivali ljude da ih pitaju koliko su pažljivi u svom pranju ruku posle korišćenja toaleta, a čak 96 odsto njih reklo je da uvek opere ruke. Zato što je pranje ruku društveno poželjna aktivnost, istraživači misle da ljudi sebi pridaju veće zasluge nego što zaista zaslužuju.

Šta je najgore što može da se desi

Dakle, tvoj drug je zapravo deo čitave jedne zajednice higijenskih buntovnika i istina je, njegovi opušteni sanitarni običaji ga nisu ubili, ali bi od bolesti mogla da ga deli samo jedna poseta toaletu. "Fekalne materije mogu u sebi da sadrže salmonelu, a urin može da sadrži Ziku, plus viruse koji izazivaju bronhitis, upalu pluća, pa čak i meningitis", kaže Čarls Gerba, mikrobiolog sa Državnog univerziteta u Arizoni. "Dakle, ako dodirujete površine kao što su toaletna daska, drška, držač za ve-ce papir i vrata kabine, a potom ne operete ruke, vrlo brzo možete da pokupite neku boleštinu."
Ali moja kaka i pišaća ostaju u toaletu, protestuje tvoj drug. Nije da sam gurao ruke u njih. Zapravo, kao da jeste. Gerbino istraživanje pokazalo je da govna putuju, i to bukvalno. Povlačenje vode može da izbaci sićušne čestice vode (pune čime god iz šolje) i do 100 centimetara u vazduh, ponevši sa sobom sve te divne bakterije.

Šta će najverovatnije da se desi

Nepranje ruku pomalo je poput nestavljanja sigurnosnog pojasa, kaže Seli Blumfild, istraživač higijene ruku i počasna profesorka Londonske škole higijene i tropske medicine. "Verovatno će s vama sve biti u redu, ali je moguće da ćete zapatiti nešto gadno kao što je prehlada ili norovirus koji će vas oboriti u krevet na čitave dve nedelje." Iako je teško izmeriti šanse da se tako nešto desi, Blumfild dodaje da vaše pranje ruku sapunom u ključnim trenucima, a ne samo posle korišćenja toaleta, može da smanji rizik od dobijanja gastrointestinalne infekcije (koja može da podrazumeva norovirus, kao i druge GI infekcije) za 57 odsto. Smanjili biste i rizik od dobijanja respiratorne infekcije na pola.

Šta da kažeš svom drugu

Da, svi bismo mogli da budemo malo eko-savesniji, ali kupatilo nije mesto gde treba da se štedi. Mikrobi se šire svetlosnom brzinom, tako da će nepranjem ruku nositi okolo stvari od kojih mogu da se razbole i on i drugi ljudi. "Radili smo studije u kojima je neko ušao u svoj dom sa bacilima i, za samo četiri sata, ti virusi našli su se na 90 odsto mesta", kaže Gerba. "Plus, mnogi bacili mogu da prežive najmanje par sati, tako da ako ne pokupite nešto odmah, mogli biste kasnije."
Nadalje, tvoj drug bi pranjem ruku zapravo mogao da osvoji neke bonus poene iz humanosti. "Ljudi misle da je to trivijalno, ali pranje ruku može da bude jedna od prvih linija odbrane protiv otpornosti na antibiotike", kaže Blumfild. "Pomislite samo: ukoliko ne širite okolo bacile, pa samim tim i infekcije, to znači da će se mnogo manje ljudi razbolevati i mnogo manje njih imati potrebe za antibioticima." Bum. Eto novog razloga za tvog drugara koji je toliko zabrinut za očuvanje životne sredine.

JOŠ na VICE:

Koliko je loše kada nabiješ prst u grlo posle pijanstva

Da li uopšte da se smaram pranjem voća i povrća

Šta se dešava ako nikada ne opereš posteljinu