Kako je biti nevin u četrdesetoj

Prvobitno objavljeno na VICE Canada.

Upoznao sam Džeremija pre tri ili četri godine. Prisluškivao sam ga kako priča o svojim školskim danima, i smesta sam provalio da je Amerikanac, kada je rekao „razred četvrti“, umesto „četvrti razred“, i počeli smo da ćaskamo i sprijateljili se. Bio je bistar, moderan, mada je bilo primetno da se uvek kretao sam. Pretpostavljao sam da je tako zato što je zreo i nezavisan, i da je došao do one tačke tranzicije do koje svi dođemo sredinom svojih tridesetih godina, kada odbacujemo poznanstva iz klabinga i sa posla, nadajući se da ćemo naći čvršća prijateljstva, za koja se nadamo da će trajati do naših poznih godina.

On je tip osobe koju ćeš retko sresti na kasnonoćnim društvenim okupljanjima. Po pravilu, ako si se posle ponoći u Vankuveru obreo na okupljanju ili žurci, bićeš okružen uglavnom neprilagođenima. Džeremi je uvek delovao dobro prilagođeno, možda malo i previše. Njegovi maniri i držanje su uvek bili na najvišem nivou, ali nikada nije delovao sladunjavo. Od nedavno, naročito od kada smo sa nekim prijateljima proslavili njegov četrdeseti rođendan, počeo sam da primećujem malo srdačniji ton u njegovom glasu tokom naših razgovora, i on je sa mnom podelio neverovatno intiman detalj: ima 40 godina i nikada nije imao seks.

Nisam se šokirao kada sam to čuo. Da stvar bude još zanimljivija, nisam osetio ni sažaljenje. Moja ispitivačka priroda je smesta nadvladala, i on je dozvolio da ga zaspem pitanjima. Džeremijeve emocije tokom razgovora su bile amalgam nihilizma, tuge, i crnog humora. Bilo mi je teško da budem empatičan, mada sam i sam kasno procvetao (Prosečan uzrast kada se u Kanadi i SAD gubi nevinost je oko 18 godina, prema Dureksovom istraživanju iz 2016. o upotrebi kondoma). On je sada duplo stariji nego ja kada sam počeo da upražnjavam seks, i na nekom nivou se brinem da on nije samo dve dvadesetogodišnje device strpane jedna na drugu, već da je živeo složeno frustrirajućim životom; eksponencijalno otuđen, depresivan i seksualno ili emotivno frustriran.

Ali i pored svega navedenog, razgovarajući s njim sam stekao utisak da on u svojoj četrdesetoj godini okreće novi list u svom životu, i da optimista u njemu ponekad oseti da bi mogao da započne svoj seksualni život, iz perspektive četrdesetogodišnjeg čoveka, umesto da se davi u teatralnim melodramama koje su okruživale većinu nas kada smo počinjali sa svojim seksualnim iskustvima. Suprotno od toga, taj oblak koji mu se nadneo iznad glave svakako može da odvede Džeremija na mračno mesto, i to svedoči o njegovom karakteru i ubeđenju da bude pun nade, proaktivan, i da odbija da odživi svoje dane kao seksualni gubitnik.

VICE: Koliko ljudi zna za tvoju situaciju? Šta kažu o tome?
Džeremi: Ne, za to ne zna mnogo ljudi. Tu tajnu čuvam godinama. Međutim, nedavno sam doveo kući jednu ženu koju sam upoznao u klubu, i pijan sam joj to ispričao. Međutim, pošto smo oboje bili pijani, ne mogu tačno da ti kažem kako je reagovala. Mogu da ti kažem da je zvučala iznenađeno, ali to je otprilike bilo to. Mislim da sam to ispričao četvoro ljudi: toj ženi, jednom bliskom prijatelju od preko deset godina, svom endokrinologu, i sada tebi, i kome god da čita ovaj članak. Prijatelj kome sam to rekao pre više godina je bio zabrinut, i čak mi je predložio da odem kod seksualnog terapeuta, ako do toga ne dođe u narednih par godina.

Da li ti se iko ponudio da ti pomogne da izgubiš nevinost, zbog prijateljstva, ili iz saosećanja?
Ne, to mi se nikada nije dogodilo. Pošto nisam to ispričao velikom broju ljudi, pa čak ni najbližim prijateljima, to za mene nikada nije bila opcija.

Jesi li razmišljao o tome da unajmiš nekoga da skineš taj problem s dnevnog reda? Seksualni rad sada ima svakakve različite opcije, od iskustva devojke, do nečeg možda bržeg i klasičnijeg. Takođe više nije ni izbliza tolika tabu tema kao što je bila.
Kada sam bio mlađi, nikada nisam očekivao da ću morati da razmišljam o seksualnom radu ili o surogatu seksa kao opciji za sebe. Mislio sam da će to da se dogodi kada se dogodi. U mojoj glavi, naivno sam mislio da ću upoznati nekoga i da ću biti u stanju da delim to iskustvo s njim. Jednostavno sam očekivao da će se to prvi put dogoditi sa nekim ko mi se dopada, ili, možda malo ljigavije, sa nekim sa kojim ću se smuvati u klubu. Ova životna iskustva zvuče tako jednostavno kada ovo izgovorim, i znam da se to tako dešava mnogim ljudima, ali meni se to jednostavno nije dogodilo.

Ideja da nikada nisam imao seks me je naročito mučila u dvadesetim godinama. Međutim, sada imam 40; to je, naročito na sasvim emotivnom nivou, mnogo veći problem za mene. Kada mi se taj problem nadvio nad glavu, nisam bio u stanju da koristim usluge seksualnih radnica. Na korišćenje tih usluga nisam gledao kao na tabu, već kao na „isuviše lak izlaz“. Da sam koristio usluge seksualnih radnica, to bi značilo da sam odustao od prvobitne ideja da ću upoznati nekoga sa kime ću podeliti to iskustvo. U mojoj glavi – primetićeš da se kod mene dosta toga odvija samo u glavi – osećao sam se kao da sam abnormalan ili gnusan.

Ali da li si sada otvoren za tu ideju? Da li bi ti to što ne znaš odakle da počneš predstavljalo prepreku?
Rekao bih da bi. Sada sam otvoren za tu ideju, ali ne znam gde i kako da počnem sa svim tim.

Šta te najviše kopka? Da li sam seks kao takav, ili ono što možda ide uz njega?
Kao devica u bilo kom uzrastu, verujem da je seks nešto što svakoga kopka na nekom nivou. Priznajem, kao neko ko ima 40 godina i nevin je, problem seksa se još više nadvija nad mene. Mislim da sam dovoljno inteligentan da znam da seks, stvarni seks, nije kao pornografija. Znam da na više nivoa dolazi do meteža. Pošto sam toliko neverovatno kasno sazreo, plašim se da neću uhvatiti korak sa ostalima. Plašim se, zbog toga što počinjem toliko kasno, da ću uvek biti loš u tome, i da ću uvek razočarati partnerku. Plašim se da će se ljudi sprdati sa mnom. Međutim, koncept onoga što ide uz njega, naročito komponenta zrele veze je ono što me čini radoznalim. Pošto sam neko ko nikada nije imao devojku, nisam iskusio uspone i padove zrele veze. Najradoznaliji sam po pitanju intimnosti sa ženom, i seksualne, i emocionalne.

Bolovao si od retkog stanja koje je suzbilo tvoj pubertet i seksualne nagone, zar ne?
Bolujem od stanja poznatog kao idiopatski panhipopituitarizam. Imam to od rođenja, ali sam dobio dijagnozu u četvrtoj ili petoj godini, kada su moji roditelji shvatili da ne rastem toliko brzo koliko bi trebalo. Pošto moje stanje pogađa sve hormone hipofize, u veoma ranom uzrastu sam imao poremećaj hormona rasta. Takođe imam poremećaj tiroidne i nadbubrežne žlezde. Zbog toga sam morao da počnem da uzimam lekove da bih nadomestio hormone, kao i da primam injekcije testosterona, koji moj organizam nije proizvodio. Zbog tog stanja izgledam mnogo mlađe. Šta više, počeo sam da se brijem tek sredinom tridesetih godina. To je takođe uticalo i na moj seksualni nagon. Da budem sasvim iskren, i dalje sam ponosan na to što se brijem. Čak i proslavljam godišnjicu prvog brijanja. Naročito sam ponosan na to što sada imam i erekcije. Zamena za hormon seksa čini da se osećam seksualno, što mi se godinam nije dešavalo.

Pretpostavljam da masturbiraš. I to si počeo tek u tridesetim, zar ne?
Da, masturbiram. Nije da se sećam koliko sam imao godina kada sam počeo to da radim. Kada bi tražio da odredim neki vremenski okvir, rekao bih da sam počeo u kasnim dvadesetim, ili ranim tridesetim. Međutim, tek u ranim tridesetim mi se nivo testosterona povećao dovoljno da mogu da osetim neke potrebe. Ali tu potrebu ne osećam toliko često.

Koliko blizu si došao do toga da imaš seks, i kaješ li se zbog nečega vezanog za te trenutke, ili neke druge?
Mislim da sam dvaput bio blizu toga da imam seks. Prvi put je to bilo sa jednom ženom koja je bila pet do sedam godina starija od mene, i koju sam godinu dana pre toga upoznao na internetu. Bio sam u ranim dvadesetim godinama. Ona je živela u Portlandu, ali je došla u Vankuver za vikend. Bila je prva žena sa kojom sam ikada bio intiman u životu. Nisam joj rekao da sam nevin, ali znala je za moje medicinsko stanje u to vreme, i i mislim da je znala, kada smo se sastali. Sa njom sam bio najbliži tome da imam seks. Spavali smo zajedno par noći, i poslednje noći je između nas bilo dovoljno poverenja da počnem da je milujem. Međutim, ja zbog svog medicinskog stanja nisam imao nikakvu seksualnu želju, pa nisam imao erekciju. Nakon što je otišla, sve ređe smo razgovarali, i na kraju smo izgubili kontakt.

Drugi put je to bilo u mojim ranim tridesetim, kada je još jedna žena iz drugog grada koju sam upoznao na internetu došla u Vankuver. Međutim, ovog puta je bilo drugačije, jer sam shvatio da između nas nema hemije. Imao sam osećaj da smo isuviše različiti. Možda je gajila snažnija osećanja prema meni nego ja prema njoj, i ponovo, poslednje večeri koju smo proveli zajedno smo spavali zajedno. Nikada joj nisam eksplicitno rekao da sam nevin, koliko se sećam, ali opet, siguran sam da je znala, zato što je shvatila da zbog svog stanja imam problem sa seksualnim porivom. Drugi put nisam bio toliko blizu kao prvi, ali jeste bilo ozbiljnog petinga. I ona je otišla, razgovarali smo sve ređe i izgubili kontakt. Ne pravim izuzetak od sebe, zbog moje nevinosti i mog stanja.
Ali kajem se zbog toga što sam izgubio kontakt sa obe te žene, i zbog toga kako se za njih završilo.

Obe su bile izuzetne žene koje su mi verovale i očigledno im je bilo prijatno sa mnom. Znam da sam mogao bolje da komuniciram sa svojim partnerkama. Možda nisam znao za bolje, po pitanju seksa, ali znao sam dovoljno da sam mogao bolje da komuniciram s njima. Što se tiče kajanja, uvek ću se kajati zbog propuštenih prilika. Osećam da sam propuštao prilike. Često sebi zameram na tome. Pitam sebe da li bih već upoznao nekoga, da sam drugačija osoba, koja nije toliko stidljiva oko tih stvari. Da nisam toliko ozbljan, da li bih se smuvao s nekim? Kajem se zbog toga što nisam pričao ljudima o tome, naročito prijateljima. Pretpostavljam da hoću da kažem da se kajem zbog mnogih stvari, ali više od svega, kajem se zbog toga što toliko razmišljam o svemu tome.

Obe žene si, možda ne slučajno, upoznao na internetu. Koliko vemena si provodio na dejting sajtovima, i da li ti je lakše da na internetu budeš otvoreniji povodom svoje nevinosti nego u stvarnom životu?
Uvek mislim da ostavljam veoma loš prvi utisak, naročito kod žena. Nisam bio previše uspešan ni kada je onlajn dejting u pitanju, ali na sajtovima ili aplikacijama za dejting sam preko deset godina, na OKCupid-u. Kod onlajn dejtinga imam osećaj da mogu da se oslonim na svoj mozak. Imam vremena da odgovorim, da budem duhovit. Ja nisam najspontanija osoba, pa mi dejting sajtovi ili aplikacije pružaju luksuz da ne moram da žurim sa svojim komentarima i/ili odgovorima, i to mi mnogo znači. A na internetu još uvek postoji određena doza anonimnosti. Mislim da sam zbog te anonimnosti otvoreniji kada je u pitanju moja nevinost.

Koliku ulogu u tome ima tvoj društveni život? Jesi li imao mnogo prijatelja dok si odrastao?
Moja porodica se često selila. Iako sam rođen ovde, moja porodica se preselila u Sjedinjene Države kada sam bi veoma mali, i posle toga smo se stalno selili. Kada sam imao pet ili šest godina, uvek sam bio ono dete koje sedi samo u školi. Posle druge selidbe koje mogu da se setim, trudio sam se da ne stičem prijatelje, zato što sam znao da ćemo se ponovo odseliti i da ih više nikada u životu ne bih video. Do svoje devetnaeste godine, već sam živeo u pet država i u inostranstvu. Tek u kasnim dvadesetim sam počeo da stičem odrasle prijatelje.

U svemu sam kasno sazreo, pa i u tome da budem dobar prijatelj koji zna da pred prijateljima može da bude ranjiv. Tek nedavno sam otkrio da postoje mnogi slojevi u krugu prijatelja. Potrebno je dugo vremena da stekneš poverenje u nekoga, a meni je potrebno još više vremena da se otvorim nekome. Uvek sam se plašio da neće želeti da provode vreme sa mnom, pa čak ni da razgovaraju sa mnom, kada bi videli moje pravo lice. To sada znam, i trudim se da budem bolji prijatelj ljudima koje volim. Želim da budem pouzdan prijatelj. Želim da budem u stanju da budem podrška svojim prijateljima, slušajući ih i navijajući za njih. Međutim, da bih bio takav prijatelj, razumem da moram da budem u stanju da verujem i sebi.

Jesi li nekada doživeo negativnu ili okrutnu reakciju, kada si podelio tu informaciju sa prijateljima ili potenijalnim ljubavnicama, ili se taj strah u većoj meri zasniva na nervozi, a ne na iskustvu?
Nikada nisam doživeo negativnu ili okrutnu reakciju kada sam sa bilo kime podelio tu informaciju. Ljudi kojima sam to rekao su ili bili u neverici, ili su bili puni razumevanja. Meni je jednostavno potrebno mnogo vremena da steknem poverenje u nekoga i ispričam im svoju situaciju. Uvek osećam strah, čak i sa najboljim prijateljima, da će me ili izopštiti, ili me ismevati. Kao ni bilo ko drugi, ni ja ne želim da budem predmet sprdnje, niti da se osećam manje vredno. Samo želim da se osećam normalno, a ne kao nekakva anomalija ili redak statistički podatak. Iako nikada nisam doživeo negativnu ili okrutnu reakciju kada sam podelio tu informaciju s ljudima, i dalje se plašim toga šta će misliti o meni. Možda ne znam šta je to intima, čak ni među prijateljima. Teško mi je da se otvorim, zato što se uvek plašim da moji prijatelji neće želeti da provode vreme sa mnom, ni da razgovaraju sa mnom, ako to učinim. Znam da je to iracionalan strah, i mislim da mi čak i sama spoznaja da je takav donekle pomaže. Trudim se da promenim to kod sebe.

Da li se brineš da ćeš prvi put biti loš, kao i većina nas? Da li se na sličan način brineš kako će biti posle? Kažu da se svako zaljubi u prvu osobu sa kojom ima seks, i da se to često završi u suzama. Da li misliš da bi tvoje godine ili životno iskustvo mogli to da preduprede, pošto nemaš tinejdžerski pogled na svet?
Ma, čoveče, znam da će prvi put biti grozno. Znam da ljudi govore da prvi put uopšte nije onakav kakvim ga predstavljaju. Ja se isuviše emotivno uložim u situacije i ljude koje volim, tako da da, plašim se da ću se zaljubiti u prvu osobu sa kojom ću imati seks. S druge strane, pošto sam dovoljno zreo, mislim da ću da biti u stanju da suzbijem tu emocionalnu investiciju.

Seks preovlađuje u kulturi. Da li te muče očekivanja da imaš odnos prema većini tih stvari?
Apsolutno da. To me frustrira, baca u depresiju i generalno mi slama srce to što nemam odnos prema tome. Možda nemam iskustvo koje imaju i svi ljudi mlađi o mene, ali znam kakav bi to osećaj trebalo da bude, kada mi se neko dopadne. Međutim, kada slušam priče ljudi o zabavljanju, pesme o seksu i ljubavi, pa čak i kada samo čitam o tome, uvek se osećam kao nenormalno ljudsko biće.

Da li ti četrdeseta godina izgleda kao frustrirajuća prekretnica? Da li sve ima veću težinu zbog toga što si ušao u petu deceniju kao devica?
Kada sam bio mlađi, uvek sam mislio da ću do četrdesete godine imati par devojaka, i da ću biti oženjen, ili razveden. To zvuči normalno, zar ne? Mislim da su me romantične komedije i televizijske serije sa romantičnim elementima na neki način potpuno sjebale, zato što sam mislio da ću imati ista takva iskustva. Da ću ugledati neku ženu na drugom kraju prostorije i zaljubiti se u nju. Da ću upoznavati lepotice. Pa čak i raskidati s njima. Život nije takav, priznajem da to nije realistično. Ali to me ne sprečava da se nadam da ću osetiti uzajamnu privlačnost i izgubiti nevinost.

Mislim da sam sa 40 godina mnogo svesniji toga što sam statistički raritet. Međutim, trudim se i da više volim sebe. Shvatam da je kombinacija mog medicinskog stanja i čestih selidbi stvorila gotovo savršene uslove za probleme sa niskim nivoom samopoštovanja, nepoverenjem i čitavim nizom društvenih iskustava. Verujem da se popravljam u snalaženju u svemu tome. Veći deo tog snalaženja se svodi na to da se trudim da ne prebacujem sebi zbog situacija u životu nad kojima nemam kontrolu. Ne kažem da sam sve vreme nesrećan. Imam posao koji volim, blizak sam sa svojom porodicom, i provodim vreme s prijateljima koje obožavam. Međutim, s vremena na vreme se osećam potpuno otuđeno od ostatka čovečanstva, zbog svoje nevinosti i neiskustva u društvenim situacijama.

JOŠ NA VICE.COM:

Pesme uz koje smo izgubili nevinost

Šta naučiš kada si nevin u dvadeset i nekoj

Koliko genetika utiče na gubljenje nevinosti