Nikad ne prdim pred svojim dečkom. Makar ne da se čuje. Živimo sada zajedno više od godinu dana, ali moj sfinkter se u njegovom prisustvu i dalje zatvori kao urušeni mravinjak. Ova vrsta rektalnog stiskanja— sasvim sigurno nezdrava— verovatno je rezultat moje unutrašnje predstave da prdenje ne priliči jednoj dami, “nije slatko” ili je znak da je veza potpuno lišena romantike. Naravno, moj mozak zna da su te ideje potpuna glupost, ali moja creva izgleda za to ne znaju.
Moj otpor prema otvorenom prdenju pred partnerom možda čini da izgledam kao potlačena domaćica iz pedesetih, ali iskreno se osećam kao da imam neku blagu traumu od prdeža zbog večeri koje sam provodila sa bakom, jednom posebno prdežljivom staricom. Tokom čitavog mog detinjstva, gledala bih je kako prelazi kuhinjski pod, prdeći glasno sa svakim korakom kao da ima klovnovsko jastuče zaglavljeno u papuči. Ali ne, ona je samo imala jedan vrlo opušten čmar, a njen gromoviti hod delovao mi je kao neka vrsta sporog, jezivog marša ka grobu. Ona je retko, ako ikada, registrovala te prdeže. Oni su samo slobodno mrmorili prelazeći u zvučni pejzaž.
Videos by VICE
Zarekla sam se da nikad neću postati takva.
Pokušavala sam da ignorišem tu asocijaciju između prdeža i gerijatrijske ženstvenosti, ali čini se da je to urođeno u mom digestivnom traktu tako da to ne mogu da izlečim. Kao savremena žena, znam da bi trebalo da imam samopouzdanje i veru u sebe i svoju poželjnost, da dopustim sebi da prdnem jednom glasno ispred svog dečka. Ali ja to prosto ne mogu.
Moj dečko je, s druge strane, vreća puna gasova na nogama. On umesto čmara ima tubu, a njegova podrigivanja nikad ne prestaju. Štaviše, on evo glasno podriguje iz spavaće sobe dok pišem ovaj članak. Da li mi njegov aktivni gasovod smeta? Nimalo. Ako ništa drugo, zbog njega ga volim još i više, zato što znam da je preda mnom opušten.
Zašto onda ne mogu da primenim istu logiku na vlastito telo?
Ne znam, možda je to nešto što moram da razrešim na terapiji, ali u svakom slučaju, VICE je odlučio da pokrene istragu sociološke potke izvođenja telesnih funkcija u ljubavnim vezama. Što će reći, tražili smo od parova da nam pričaju o prdenju i kenjanju.
Stejsi, 26, i Sabrina, 26, žive zajedno
VICE: Koliko ste opuštene kad treba da prdnete jedna pred drugom?
Stejsi: Pravo da ti kažem, kad smo prvi put počele da se zabavljamo, uopšte nisam bila. Imam česte vetrove i bila sam neprestano nervozna i zabrinuta da će Sabrina da me čuje kako prdim, naročito dok smo spavale u krevetu, jer tad najviše imam gasove. Prevazišla sam taj strah u međuvremenu, ali u početku sam smislila taj jedan poseban metod.
Sabrina: Zove se razdvajanje.
Stejsi: Jeste, razdvajanje. Dakle, kad se bojite da će vaš partner — ili bilo ko zapravo — čuti kako prdite, samo posegnete pozadi i razdvojite guzove, i onda se neće čuti nikakav zvuk zato što će vazduh samo prostrujati. Najsmešnije od svega je to što kad smo počele da se zabavljamo, Sabrina se brinula da ću i ja čuti njene prdeže, tako da je i ona sasvim odvojeno počela da radi razdvajanje. Dakle, obe smo to radile, a da ova druga za to nije znala. Svaka od nas je nezavisno od ove druge izmislila razdvajanje.
Sabrina: Patentirajmo Razdvajanje. Mislim da je, međutim, to veoma česta praksa. To je samo jedan veoma lak način da se glasan prdež pretvori u potpuno nečujan.
E, pa to je očigledno bio znak da ste bile suđene jedna drugoj. Ali šta je s mirisom? U vezama se najviše brinem da će se otkriti da sam i smrdljivica, a ne samo trubačica.
Stejsi: Znaš šta, to mu je, što mu je — naročito otkako smo počele da jedemo vegetarijanski. Često dok se vozimo Sabrina će samo spustiti prozor i ja ću znati da je ona upravo prdnula.
Sabrina: To je kao jedan veoma lepo vaspitan prdež.
U kom stadijumu veze ste postigle taj stepen opuštenosti?
Sabrina: Dođe trenutak u vezi kad prosto ispustite jedan glasan prdež, nasmejete se i kažete: “Eto, dotle smo stigle.” Kažete: “Mi smo pune gasova, priznajemo to, ajde sada da nastavimo s našim životima.”
Stejsi: A to se desilo možda posle godinu dana naše veze. Još jedna zanimljiva stvar je da je Sabrina mnogo više puna gasova iz perspektive podrigivanja — često ume da podrigne baš glasno — dok sam ja više puna gasova iz perspektive prdenja. Ja mislim da je podrigivanje baš grozno i tako jednog dana kad je Sabrina ispustila jedan stvarno glasan podrig, ja sam bila u fazonu: “Fuj, podrizi su baš odvratni”, a ona je bila u fazonu: “Po čemu se to razlikuje od onoga kad ti prdneš u mom prisustvu?” Bila sam zblanuta. I zaista se ne razlikuje. Moram da prihvatim njeno podrigivanje ako ona mora da prihvati moje prdenje.
Sabrina: Gas je gas. Izbiće negde.
Stejsi: Takođe, ponekad kad Sabrina podrigne ili prdne, ona je fazonu: “Bolje da je izašao nego da je ostao unutra, to Šrek uvek kaže!”
Haha, tako nešto bi rekao neki ćale.
Sabrina: Ako nisam arhetip Ćaleta, onda ne znam šta sam.
Da li je “uništavanje misterije ” ili “ubijanje romantike” nešto što postoji i oko čega se brinete?
Stejsi: Vidi, kad se s zabavljate s nekim dovoljno dugo, romantika se dešava na različite načine.
Sabrina: Mislim da je romantično kad znate da je vaš partner osoba sa telesnim funkcijama i vi samo naučite to da prihvatite. U fazonu ste, oh, pa i ti radiš sve te stvari koje i ja radim.
Stejsi: A i ne piškimo i ne kakimo jedna pred drugom. Zatvorimo vrata. I dalje je ostalo nešto malo misterije. Ali živimo u veoma malom stanu koji nije baš dobro zvučno izolovan, tako da ponekad kad je jedna od nas dve unutra, možete da čujete šta se dešava s druge strane vrata. Svi ljudi kake i to nije nešto što bi trebalo da se krije.
Sabrina: A ako je Stejsi u kupatilu, ponekad ću odvrnuti muziku da ona ima neki privid privatnosti.
Karli, 41, i Šon, 46, žive zajedno
VICE: Da li vas dvoje prdite otvoreno jedno pred drugim?
Karli: Radimo to, ali bilo je iznenađujuće teško stići do toga. Dakle, prva stvar koju ću reći jeste da smo počeli da živimo zajedno posle samo četiri meseca zabavljanja. Stvari su, dakle, postale ozbiljne po pitanju prdenja po hitnom postupku. U glavi sam bila u fazonu, dobro, nas dvoje smo odrasle osobe i trebalo bi da možemo da prdimo jedno pre drugim bez nekih većih problema. Ali iznenadila sam samu sebe zato što nisam odmah bila spremna za to. Praktično sam čekala Šona da prvi probije led. Ali to se uporno nije dešavalo! Prolazili su dani i dani, i sa svakim sledećim danom postajalo mi je sve neprijatnije. Bila sam u fazonu, Isuse, moram nešto da preduzmem. I tako sam popričala sa prijateljicom Tašom, koja odvajkada prdi pred dečkom. Ono, ponekad čak i tokom seksa, ona se samo isprsi i kaže: “Dušo, moram da prdnem”, a njen dečko je fazonu: “Hej, samo napred, udri.” Dakle, oni su što se toga tiče profesionalci. I tako sam pričala s njom i ona mi je rekla: “Ma daj molim te, ponašaj se malo kao odrasla osoba.” Ali i dalje bi se dešavalo da kad Šon i ja spavamo na kauču, probudim samu sebe prdeći kao pas, i onda bih se zabrinula da je čuo. Ali obično bih osetila da nije.
I konačno smo jednog dana bili napolju pušeći i ja sam se našalila nešto na račun prdeža, a Šon je bio u fazonu: “E, pa dobro, možda sam ja malo rezervisan po tom pitanju, ali naravno, trebalo bi da prdimo jedno pred drugim.” Ali kao par tinejdžera, i dalje smo morali tome da se smejemo da bismo to pregrmeli. I tako smo se dogovorili da postignemo sporazum, da potpišemo Magna Fartu, oko koje su se ljudi sprdali već milion puta sigurno, ali mi smo bili ubeđeni da smo najpametniji i najkreativniji ljudi na svetu koji su smislili Magna Fartu.
A šta je tačno Magna Farta? Je li to nekakav manifest?
Šon: Magna Farta je neka vrsta vica, smešan način da se zvanično potvrdi i obelodani da smo stigli do faze kada možemo slobodno da prdimo jedno pred drugim, ali i da verujemo jedno drugom da nećemo biti totalno odvratni po tom pitanju.
Karli: Što znači da nema Danskih rerni.
Šon: Tako je, nema Danskih rerni. Ograničenje je da moraš da stojiš najmanje dva metra dalje, niz vetar i kraj otvorenog prozora.
Karli: Ali moram da kažem, ako Šon nije prdnuo preda mnom neko duže vreme, i dalje sam pomalo u fazonu… snebivam se to da uradim.
Virdžinija*, 26, i Klajd*, 27, sveže venčani
VICE: Koliko dugo ste zajedno?
Virdžinija: Skoro četiri godine. Živeli smo zajedno dve godine, a venčali smo se pre dva meseca.
Koji je vaš stepen opuštenosti po pitanju predenja jedno pred drugim?
Klajd: Suviše smo opušteni.
Virdžinija: Suviše smo opušteni. Kad god jedno od nas prdne, samo to uradimo i potom se nasmešimo jedno drugom. Ima čak slučajeva kad neko od nas samo glasno prdne i čak to ni ne registruje. Ili se Klajd trudi da izbegne moj pogled.
A kako ste probili led? Jeste li uopšte pričali o tome?
Klajd: Kad smo prvi put počeli da se zabavljamo, Virdžinija je bila izričito protiv bilo kakvog sprdanja sa guzicom.
Virdžinija: Jeste, ne ložim se mnogo na ve-ce humor. On bi se našalio a ja bih bila u fazonu: “Prestani, odvratno je.” Ali na kraju sam popustila i čak sam i ja uvidela da ume da bude smešno. Ali pre nego što smo počeli da se zabavljamo, bili smo u istoj grupi prijatelja tako da je Klajd uvek prdeo pred svojim prijateljima kad bi nam došli u posetu. Dakle, to je bilo prisutno od samog početka. Takođe, mislim da postoji anatema za žene koje prde i još uvek ima mnogo žena koje govore, ono: “Ja ne prdim.” Ne želim ovo da politizujem, ali trebalo mi je vremena da pomislim: “Oh, pa i ja mogu da prdim i da to bude smešno.” A sad to radim stalno, čak i pred prijateljicama. Ali uvek najavim kad će to da se desi.
Postoji li situacija kada vam ne bi bilo prijatno da prdite jedno pred drugim? Na primer, tokom seksa?
Klajd: Mislim da još nikad nisam morao da prdnem tokom seksa.
Virdžinija: Jeste, ne, to ne radimo. Iako se ponekad desi prdež iz vagine, i iako je i to smešno, meni je pomalo neprijatno, zato što nikad to ne očekujem i potpuno je nenamerno. Kenjamo jedno pred drugim, međutim. Ono, fazon, iskenjaću se dok se on tušira.
Klajd: Ja sam malo zatvoreniji po pitanju tog kenjanja. Morao sam da počnem da zaključavam vrata od kupatila inače bi Virdžina ladno mogla samo da mi upadne. Jedini put kad zaključam vrata je kad kenjam.
Virdžinija: Dok sam ja strašno otvorena po tom pitanju. Kao pre neki dan, on je išao na posao i opraštala sam se od njega dok sam sedela na šolji, kenjajući, a on je i dalje ušao da se poljubi za rastanak.
Klajd: Ali nisam je zapravo poljubio. Razmišljao sam o tome i na kraju odustao. Negde mora da se povuče crta.
Nelson, 25, and Amid, 24, living separately
Nelson, 25, i Amid, 24, žive odvojeno
VICE: Recite mi nešto o vašem stepenu opuštenosti kad prdite jedan pred drugim i kako se to vremenom menjalo?
Nelson: Mislim, rekao bih da smo prilično opušteni jedan pred drugim. Ako se desi, desi se. Ne radimo to namerno, međutim. Mislim da kod svakog para postoji stepen intimnosti koji dostignete kad možete da prdite otvoreno i kod nas mislim da se to desilo posle dva meseca.
Amid: Ne, mislim da je pre bilo posle nekih mesec dana. Desilo se prilično rano.
Nelson: Mislim da kod istopolnih parova brže dostižete taj nivo. Ali imamo par smešnih priča. Amid ih se seća prilično dobro.
Amid: Dakle, kad smo još počinjali da se zabavljamo, Nelson je došao kod mene i ne sećam se šta smo tačno radili…
Nelson: Radili smo masku za lice.
Amid: Oh tačno, radili smo masku za lice u mom kupatilu i ja sam samo blago podrignuo. Bio sam u fazonu, u redu, podrizi su bezazleni.
Nelson: Podrig je bio baš blag.
Amid: Jeste! Baš mali. A Nelson je bio u fazonu, e, pošto si prvi načeo temu… i onda prdnuo prilično glasno.
Nelson: I jednom kad to uradiš, uradio si. U fazonu si: “Čuo si sad ovo” i to više nije nikakva krupna stvar.
Amid: Sledeći put je, međutim, bilo slučajno.
Nelson: Bili smo u krevetu i gledali smo TV. I ja sam bio na ivici kreveta, spremao sam se da ustanem, i kad sam pokušao da ustanem, Amid je posegnuo za mnom tako da su mu ruke praktično bile na mom struku i čulo se jedno veliko pssffffffft.
Nelson: Baš mu ga je dao. I bio je gadan, ali ja sam se pokidao od smeha. Obe situacije su bile veoma smešne i ja sam bio taj koji ih je inicirao, zato što, ne znam, svi vole malo humora u vezi sa prdežom. Mora da bude nečeg komičnog, jer nismo baš toliko opušteni da kad neko prdne mi to samo… ignorišemo. Makar ne u ovom stadijumu veze.
Kakva ste ograničenja postavili što se tiče ponašanja u kupatilu?
Amid: Definitivno piškimo jedan pred drugim, a kad sedim na šolji nije mi bitno da li on to vidi, ali on nikad ne želi da bude prisutan.
Nelson: Jeste, smešno je, ali to je moja granica. Koliko god budalasto bilo, to je granica koju ne želim da prelazim. Znam da on kaki, ali to je jedna jedina stvar koju sme da radi sam, bez mene.
Šta mislite zbog čega imate različita osećanja ili stepen opuštenosti kad je u pitanju kenjanje?
Nelson: Poznavao sam bračni par iz kog mi je žena rekla da, nakon četrdeset godina braka, i dalje nisu videli jedno drugo kako odlaze u kupatilo. Ja sam bio u fazonu, ma da li je moguće. A njen razlog za to bio je da prosto… nije mogla. I ne znam, nikad nisam kenjao ni pred kim dok sam odrastao. Ono, pišanje je jedno, ali kakenje je nešto saaasvim drugo. Kontam da ako je neko mogao da izdrži četrdeset godina, onda i ja mogu da izdržim čitav svoj život.
Amid: Što se mene tiče, odrastao sam sa braćom, i ako je jedan od nas bio u kupatilu a drugom je hitno trebalo nešto odatle, on bi samo ušao bez kucanja.
Nelson: Dok sam ja odrastao sa sestrama, tako da je bilo mnogo drugačije. Moje sestre bi uvek delile kupatilo jedna sa drugom i ulazile jedna kod druge — možda je to do pola, dakle, ne znam — ali što se mene tiče, mislim, toga nije bilo, nema šanse. To je nešto što radije ne bih da vidim. Takođe, Amid ima IBS, Sindrom nervoznog creva, tako da je ponekad to vrlo agresivno, prema onome što mi on priča. I sasvim iskreno, za mene je…
Amid: Kupatilo intiman prostor.
Nelson: Tačno tako, tako da mu ga ja onda prepuštam. On se zaista ne oseća dobro najčešće i niko ne želi tome da prisustvuje. Ja ionako imam slab stomak. Prepuštam mu da to obavi na miru.
Liv, 25 and Braden, 24, engaged and living together
Liv, 25 i Brejden, 24, vereni i žive zajedno
VICE: Kako izgleda vaša praksa sa prdežom kad ste zajedno?
Liv: Oduvek sam tiho prdela, kao da sam savladala tu neku finu veštinu tihog prdeža. Brejden i ja smo zajedno u bendu i definitivno ima trenutaka kad ću prdnuti na sceni i to niko neće primetiti. To je mala insajderska šala samo za mene. Ali prdenje u Brejdenovom društvu nije velika stvar. Kad znam da je prdež nečujan, ali smrtonosan, međutim, upozoriću ga.
Brejden: Mislim da je prećutan — sve do sada — dogovor bio da samo, ono, imamo obzira jedno prema drugom. Ako možeš da se udaljiš, udalji se, ali ako ne možeš, upozori ovog drugog.
I koliko je vremena prošlo pre nego što ste se dotakli teme prdeža u vašoj vezi?
Brejden: Par godina. Oboje smo prilično rezervisani ljudi, ja čak malo više od Liv. Nije to zato što mi nije prijatno da pričam o tome, već ne vidim mnogo potrebe za tim. Kod drugih parova, izgleda skoro kao da je prdenje jedno pred drugim neka vrsta ritualne inicijacije, u suprotnom postoji ideja da niste istinski intimni jedno s drugim dok niste pričali o tome, ali za mene to uopšte nije neka velika stvar.
A šta je s drugim poslovima iz kupatila — pišanje, kakenje, menstruacija?
Liv: Nije mi toliko bitno da imam svoju privatnost, ali Brejden voli da te stvari zadrži za sebe.
Brejden: Zaista volim da sačuvam svoju privatnost. Mislim, kad smo na turneji ili putovanju, i moram da piškim zato što imam malu bešiku, izaći ću i pišati kraj puta dok je Liv kraj mene, to je u redu, ali kad smo kod kuće ne treba mi niko drugi u prostoriji dok obavljam telesne funkcije. Ima svakakvih običaja, doduše. Znamo jedan par u kom će žena ponekad “kormilariti brodom” dok njen partner piški. Za mene je to malko previše.
Liv: Zapravo me je Brejden nedavno video prvi put kako stavljam higijenski uložak, što je bilo zanimljivo, jer je on bio u fazonu: “Oh, pa nisam znao da postoji lepljiva strana koju stavljaš na donji veš… kako pametno.” Ne znam, bilo mi je baš zanimljivo da svež par očiju vidi nešto što je već toliko dugo sastavni deo mog života. Pričamo o menstruaciji sve vreme i on zna kako moja Diva čaša izgleda — i sve to.
Brejden: Kad je sve to u pitanju, nije da sam gadljiv ili da mi nije prijatno da pričam o tome, već mi samo nikad nije predstavljalo neki veliki problem.
Liv: Jeste, i ja se slično osećam. Ne mislim da moram da gledam Brejdena kako piški da bih prošla nekakav ritual inicijacije po pitanju intimnosti među nama.
Pratite Majku na Tviteru.
Članak je prvobitno objvljen na VICE CA.
