FYI.

This story is over 5 years old.

Beldocs

„Slatko od Ništa” je jedini film zbog kog će vam biti super što ste Ništa

Ovaj film je toliko o Ničemu da je zapravo o svemu.
Sve fotografije © Dribbling Pictures

“Slatko od ništa” je četvrti dokumentarni film Borisa Mitića, čoveka koji potpisuje još i dokumentarce “Pretty Dajana”, “Unmik Titanik” i “Doviđenja, kako ste?” Ako bi se pogledala geneza njegovog stvaralaštva može se uočiti kako njegovo interesovanje za hvatanje čudesno apsurdnog života na marginama raste. Njegov prvi film bavi se Romima raseljenim sa Kosova koji žive u kartonskom naselju u predgrađu Beograda i recikliraju kultne automobile – spačeke i "dijane", drugi film prati Srbe koji u prištinskom getu slave Novu godinu, treći je izgrađen oko naratora koji želi da umre za ono u šta veruje ali ne veruje ni u šta, a sada je pred nama i četvrti film koji o Ništa govori i doslovno, a koji će otvoriti ovogodišnji Beldocs festival.

Reklame

U svim ovim filmovima glavni junaci su marginalci potpuno izopšteni iz sistema koji od svega što sistem odbacuje kao škart (koji je sam proizveo u vrtlogu hiperprodukcije) ili ga prosto ne vidi, prave svoj univerzum i sopstveni način života koja se opire logici savremenog, potrošačkog i iznad svega tiranijom funkcionalnosti iznurenog društva, i dovodi ga u pitanje. Poslednja dva filma ovog autora poigravaju se i sa samom logikom kao takvom.

Jako je teško govoriti o ovom filmu čijoj sam novinarskoj projekciji prisustvovala, jer se kako i sam reditelj kaže bazira na jednoj retoričkoj provokaciji. Dok svi “normalni autori” producentskim kućama pokušavaju prodati ideje o filmovima o nečemu, Boris Mitić ide i pičuje film kako kaže, baziran na retoričkom stand ap-u postavljajući pitanje kako se snima Ništa. I upravo je, čini mi se, u samom autorskom biću koje sebe opisuje kao slobodnog čoveka koji živi od života, ta velika umetnička moć da stvari sagleda iz ugla koji naglavačke okreće sve ono na šta smo navikli.

Na formalnom nivou, ovo je film u kome se nižu fascinantni kadrovi svega onoga za šta je 62 snimatelja širom sveta smatralo da uspeva uhvatiti ništa a koje prati glas Igi Popa koji je narator odnosno glas glavnog antiheroja ove priče. Ništa lamentuje nad ovim svetom i za kratko se hvata u tu zamku u koju upadamo svi a to je želja da bude Neko i da se obračuna sa svime što mu smeta, iako je svestan da je i jedno i drugo i lepo i prolazno.

Reklame

Uf, ovo zvuči prekomplikovano, ali da probam da objasnim stvari još jednostavnije – ovaj film je toliko o Ničemu da je zapravo o svemu. Film je duboko meditativan i nakon njega ćete izaći kao sa jednočasovne meditacije uz koju ste dobili i besplatnu masažu.

Nakon ovog filma ćete se prosto osećati bolje povodom sebe jer ukoliko ste ikada grčevito pokušavali da pronađete svoje mesto na ovom svetu, svoju funkciju a u njoj i smisao, ovaj film će vam reći – opustite se, nema ga, ali to ne znači da stvari i dalje nisu začudno lepe i vredne.

Međutim, možda je najbolje da prestanem sa objašnjavanjem nečega što se teško da pretočiti u reči, ali nije nemoguće kroz pokretne slike, kada njima upravlja jedinstven autor kakav je Boris, i ispunim svoju funkciju informisanja javnosti, dodatnim zanimljivim činjenicama.

Autor je nakon detaljnog istraživanja pojma "Ništa",

napisao ceo tekst u jednom dahu, i to u laganom stihu, iznenadivši i sam sebe činjenicom, da je on koji nikada pre nije pisao ništa slično, tako precizno rimovanje sproveo od početka do kraja.

Muziku za film koji se "krčkao" osam godina su komponovali kabare majstori Paskal Komelad e i Tiger Lillies.

Snimljeno je preko hiljadu kadrova Ničega ali je autor, uprkos velikim pripremama za montažu,jednog dana samo dopustio sebi "iskustvo transa" gde ih je sastavio asocijativno i po osećaju. Mnogo kadrova ničega nije ušlo u konačnu verziju filma ali se može naći kao deo video instalacija u raznim muzejima savremene umetnosti širom sveta.

Reklame

Autor je prvobitno angažovao sedam velikih snimateljskih zvezda iz različitih delova sveta ali nije bio zadovoljan rezultatima, verujući da ih je kočila upravo ta etabliranost i ušuškanost

Na kraju, kako to ni sa čim obično biva, kadrove su mu spontano pokazivali studenti i kolege koje su ga pitali – da ovo možda nije to Ništa koje tražiš?

U tu svrhu, napravljena je online baza gde je materijale otpremalo preko stotinu autora iz celog sveta , gde su se sakupljali kadrovi ničega i gde su svi jedni drugima mogli da komentarišu radove ne znajući koji je čiji niti ko piše kome.

Igi Pop se javio kao rešenje za naratora u samom finišu radnog procesa , u momentu kada je pogledao video u kome Igi peva francuske šansone, ostareo i preprlanuo. Do njega je, uprkos svemu, uz par taktičkih mejlova, preskačući zid po zid menadžera, uspeo da dođe.

Nakon premijere na festivalu u Lokarnu prošlog leta, Ništa je nastavilo da osvaja svet na desetinama festivala i televizija, jer za Ništa - zaista ništa nije nemoguće.

Domaća premijere održaće se na otvaranju 11. Beldocs-a, 7. maja u 19h30 u Sava Centru.