Ko, gde, kako - VICE vodič za žreb za SP u Rusiji

Do početka Mundijala u Rusiji ostalo je još nešto više od pola godine, ali prava poslastica očekuje nas u petak 1. decembra – naravno, radi se o žrebu. Žreb za velike turnire je uvek fešta za sebe, i nagađanje i naklapanje koje prethodi istome uvek je zanimljiva rabota. Koga hoćemo, koga nećemo, ko nam “leži”, ko nam “ne leži”, znate već i sami kakve diskusije se vode na ove teme.

Kako je Srbija posle osam godina ponovo stekla pravo da učestvuje u nekakvom žrebu a da nije onaj za kvalifikacije, red bi bio da i vi, naši čitaoci, saznate nešto više o tome. Pred vama je, dakle, prvi zvanični VICE vodič za žrebanje na svetskim prvenstvima – pravila, stadioni, kvalifikanti, kombinacije, sve je tu. Fali samo Hajdi Klum u onoj božanstvenoj haljini, mada, kakvu nam je grupu izvukla onomad, možda je i bolje što je nema.

Posvetimo se dakle nezvaničnom početku svetskog prvenstva, i saznajmo kakve to potencijalne prepreke očekuju naše fudbalere pre i nego što uđu u avion za Rusiju.

Kao što znate, na SP u fudbalu učestvuju trideset i dve selekcije. Četrnaest ih dolazi iz Evrope, po pet iz Južne Amerike, Azije i Afrike, dok je CONCACAF zona (Severna i Latinska Amerika) reprezentovana sa tri selekcije. Iz Okeanije, ovaj put, nema nikoga, uzevši u obzir da je njihov večiti predstavnik Novi Zeland stradao u interkontinentalnom baražu protiv Perua.

Ove trideset i dve ekipe podeljene su za potrebe žreba u četiri grupe od po osam, iliti popularna “četiri šešira”. Prvi šešir čine domaćin i sedam najbolje rangiranih ekipa na svetu, i oni predstavljaju nosioce za osam grupa od po četiri ekipe koje će se odrediti tog dana.

Ostatak šešira se popunjava takođe prateći zvanični FIFA ranking, što je jedna novina u odnosu na prethodne žrebove. U prošlosti, samo prvi šešir bi bio tako krojen – ostali bi bili skockani po geografskom rasporedu. Srbija je jedina evropska ekipa u četvrtom šeširu, i njeno ime biće izgovoreno tek negde pred kraj ceremonije, uzevši u obzir da izvlačenje ide od najbolje do najlošije rangiranih.

Prvo i osnovno pravilo žreba je to da se grupe ne mogu formirati sa više od jednom selekcijom iz bilo koje ne-evropske konfederacije, tj. sa više od dve evropske ekipe. To u prevodu znači da ako u grupi B prvi nosilac bude Nemačka a onda im iz drugog šešira stigne Engleska, za Srbiju tu (srećom) nema mesta.

Ekipe iz prvog šešira imaju garantovanu poziciju broj 1 u svojim grupama (Rusija je u svakoj kombinaciji A1 kako tradicija nalaže) – ostali će putem dodatnog izvlačenja dobijati brojke od 2 do 4. Ovo je važno zbog daljeg rasporeda po gradovima tj. stadionima gde će se mečevi igrati – taj raspored je uveliko poznat i možete ga pogledati na zvaničnom sajtu svetskog prvenstva.

Za eliminacionu fazu kvalifikuju se dve najbolje ekipe iz svake od osam grupa. Oni odlaze u osminu finala, ostali idu kući. Toliko za početak.

Svojevremeno mi je Miloš Teodosić u razgovoru za ovaj sajt rekao kako srpski fudbaleri koji igraju u Rusiji kraj sezone mahom provedu grozničavo prateći rezultate druge lige. Zašto? Pa, iz prostog razloga da im ne-daj-Bože u prvi rang uđu nekakav Habarovsk ili Vladivostok, pa da se tegle do vražije materi u sred sezone.

Habarovsk minulog leta jeste uspeo da se dokopa ruske Premijer lige (i kako stvari stoje neće se tamo dugo zadržati), što je za ostatak klubova učinilo mini-logističku noćnu moru. Od Moskve do Habarovska putuje se naime sedam i po sati avionom, i mnogi su cinično komentarisali kako je njima pre mesto u japanskoj, kineskoj ili korejanskoj ligi – uštedeli bi em para em vremena.

Na sreću (ili na žalost, ako ste mazohistički orjentisani) organizator je za ovo svetsko prvenstvo udario „rampu“ u vidu Urala, pa će tako najdalja tačka na kojoj će se igrati fudbal ovog leta biti Jekaterinburg, koji se nalazi na tričavih dve hiljade kilometara istočno od Moskve. Kako mi je to jedan Rus svojevremeno objasnio, „u Rusiji, hiljadu kilometara ti je kao sto kilometara bilo gde u Evropi“. Drugim rečima, navikneš se na to da ti od oblasti do oblasti treba par sati leta. Ili dvadeset i četiri časa nekim konvencionalnim prevoznim sredstvom.

Pored već spomenute Moskve (koja učestvuje sa dva stadiona, „Lužnjiki“ i Spartakova „Otkritije Arena“) i Jekaterinburga, gradovi domaćini biće još i Kalinjingrad, centar ruske eksklave smeštene između Poljske i Litvanije, St. Petersburg, Nižnji Novgorod, Kazanj, Saransk, Samara, Volgograd, Rostov-na-Donu i Soči. Kako će samo ekipe iz prvog šešira unapred znati gde igraju, našim momcima je doslovno sve u igri.

Kombinacija je ovde dakle mali milion, ali dajte da vidimo neke potencijalne scenarije. Recimo, izrazito bi interesantno bilo uhvatiti neku grupu koja bi nas odvela u Volgograd. Već zamišljam naslove pred taj meč - „Bitka za Staljingrad“, „Neprijatelj pred vratima“, „Prijović kao Vasilij Zajcev“…samo dajte mašti na volju.

Interesantna je i pozicija D4, gde bi nam zapali mečevi u Kalinjingradu, Volgogradu i St. Petersburgu. Tu grupu bi onda mogli nazvati i „oktobarskom“, uzevši u obzir da bi u njenom sklopu stigli da obiđemo gradove koje su nekada nosili naziv i Lenjina i Staljina.

Ipak, možda bi najslađe bilo dobiti poziciju A2, što bi nam obezbedilo učešće na ceremoniji otvaranja i gala meč sa Rusijom na „Lužnjikiju“ u Moskvi. Oči celog sveta bi bile uprte u Srbiju, i imali bi priliku da pokažemo šta znamo pred milionskim…šta milionskim, bilionskim auditorijumom. Bilo bi to svakako izuzetno iskustvo.

Sem ako nas ne nakantaju i završimo kao meta mimova. Sreća pa 2006. nije bilo mimova…

Žreb kreće od prvog šešira, u kojem se nalazi Rusija, te još sedam najbolje rangiranih reprezentacija na svetu. To su Nemačka, Brazil, Portugal, Argentina, Belgija, Poljska i Francuska.

U minulih dvadeset godina, SRJ-SCG-Srbija sa tzv. protivnicima „prvog reda“ ima izuzetno očajan skor. Jedini bitan skalp je pobeda nad Nemačkom u Južnoj Africi 2010., u meču u kojem smo i pored brojčane nadmoći strepeli svih devedeset minuta i molili se kome god je bio na smeni da slučajno ne primimo neku glupost.

Ukupno gledano, otkako nastupamo kao SRJ-SCG-Srbija, naš rezultat sa „prvošeširdžijama“ je svega 5 pobeda, 16 remija i 26 poraza – osim tog jednog trijumfa protiv „pancera“, Belgijance smo tukli dva puta (doduše u eri kada su Azar, Lukaku i ostali bili u pelenama), Rusiju jednom 1997. u St. Petersburgu (0-1, Jokanović iz penala), a najmitskija je pobeda protiv Argentine u Mar Del Plati krajem decembra 1996., kada su „plavi“ iznenadili „gaučose“ sa 3-2 golovima Ljubinka Drulovića, Dejana Govedarice i…

…wait for it…

…wait for it…

Zokija Jovičića!

Pritom, nije baš da je domaćin izašao sa C ekipom, igrali su tada i Čolo Simeone, Arijel Ortega, Ernan Krespo i drugi. Ali složićete se, taj meč valjda pamte samo hardkor fanovi lika i dela Zorana Jovičića, kada neko kaže Argentina nama je u glavi mahom šestica iz Gelzenkirhena.

Elem, ko god dođe u prvom žrebu nije preterano ugodan za odmeravanje snaga, ali ja bih, ako već mora, izabrao ili nekog od južnoameričkih giganata, ili slovensku braću Poljake ili Ruse. Iako je Zbignjev Bonjek svojevremeno rekao kako „domaćem timu i stative pomažu“, protiv Rusa imamo kakvu-takvu šansu jer oni nisu bogznakakva klasa. Poljaci su možda i najslabija ekipa iz evropskog dela prvog šešira – opet, nikad ih nismo tukli od sankcija naovamo, možda je sad trenutak? Brazil ili Argentina bi nas verovatno olešili od batina, ali uzmimo ovde u obzir da je svaki meč sa njima prilika da svet obrati pažnju na vas, pa bi možda motivisani time „orlovi“ zaigrali kao nikad pre.

A možda bi i opet dobili šest komada?

Protivnici iz drugog šešira su prilično raznorodni. Pre svega, tu su Španija, Engleska i Urugvaj, koje bi svako normalan želeo da mimoiđe. Kolumbija je isto prilično živahna selekcija, Meksiko uvek dobro odigra tu grupnu fazu, a potencijalno simpatične ekipe za izvući su Peru (na papiru najslabiji Južnoamerikanci mada bolje rangirani od Urugvaja) i Švajcarska, koja dobro igra kvalifikacije ali ne toliko fantastično i turnire.

Međutim, svi mi dobro znamo jednu stvar. Ako Argentina ili Brazil u svojoj grupi dobiju Hrvate (poslednji tim iz „dvojke“), širom se otvara put da nas žreb smesti upravo tamo. A onda će se period između 1. decembra i početka SP pretvoriti u mali balkanski pakao.

Za razliku od košarke, u kojoj Hrvati nemaju zvaničnu pobedu nad nama, u fudbalu nam je skor sa "kockastima" 0-3-1. Od ta tri remija, najbitniji je naravno onaj maksimirski iz 1999., kada je Dražen Ladić primio dva identična gola u jedva pet minuta prvog poluvremena, a Batica Mirković izvršio urološki pregled nad Robertom Jarnijem. Tada smo još i mogli da se pohvalimo nečime. Ali od te tačke…slabo.

Hrvati jako retko propuštaju turnire. Od svoje nezavisnosti, Hrvatska je propustila da ode samo na Euro 2000. (kada smo ih mi sprečili) i SP 2010. Po svim kategorijama, oni mnogo bolje stoje od nas u polju međunarodnog fudbala. U slučaju da ih dobijemo u grupi, oni bi po svemu bili favorit.

E baš zato ja kažem – dajte Hrvate. Legende se stvaraju na velikim utakmicama, a ima li veće od potencijalnog SP okršaja sa najvećim rivalom? Već sam rekao da se na papiru naši slabije kotiraju, a znamo svi dobro da su „orlovi“ najjači kad ih unapred otpišu (dobro, ovo se ja sad i malo nadam). Kako bi samo gorelo do te utakmice, a tek na njoj samoj? Imali bi punu podršku domaćih navijača, bilo bi kao da igramo kući.

U slučaju pobede, slavilo bi se naredna četiri dana. Reprezentacija bi povratila svoje dobro ime u narodu – makar i izgubili sve do kraja, dočekala bi ih sila naroda na Surčinu. A zamislite samo koliko bi viceva Ivica Dačić mogao da ispali na prvom narednom sastanku balkanskih ministara spoljne politike

Ne, zaista, dajte nam Hrvate. Potencijalna pobeda bi nam donela sve – u slučaju poraza, odmahnuli bi glavom i rekli „pa dobro, bolji smo u košarci, šta sad“. Sve ili ništa dakle. A znate kako kaže Cane – hoću sad, i hoću sve.

Sve tri skandinavske selekcije – Island, Danska i Švedska – pale su u treći šešir, i sa njima sigurno nema šale. Mi do njih možemo, opet, isključivo preko Brazila i Argentine, pa i to samo ukoliko se u drugom šeširu nekome od njih zatrefi Meksiko. U svim ostalim kombinacijama, oni su nam nedokučivi.

Zato, verovatno ćemo zaglaviti neke Afrikance – Tunis, Egipat, Senegal – ili možda Kostariku ili Iran. Iran se ovde predstavlja kao potencijalno „dobar žreb“, što samo govori o tome da narod baš i ne prati trenutno stanje stvari u azijskom fudbalu. Irance još uvek predvodi prevejani Karlos Keiroš, i naslednici ahemenidskog carstva igraju tvrđe od Džona Holmsa u naponu snage.

Tokom AFC kvalifikacija, Iranci su ostvarili skor od 12-6-0 uz gol razliku 36-5 – u odlučujujućoj trećoj etapi borbe za plasman jedina dva gola primili su tek u poslednjem kolu kad su ruske vize odavno već bile overene. Oni definitivno nisu za potcenjivanje – i u Francuskoj ’98. smo ih jedva dobili.

O ostalima ne znam baš šta da mislim. Kostarika se odlično pokazala na minulom SP. Afrikanci budu ili neugodni, ili dođu da ih neko masakrira. Tunis mi nekako deluje najtanji u ovoj priči – njihov put do SP vodio je preko Mauritanije, DR Konga, Libije i Gvineje. To je bukvalno treća liga afričkog fudbala.

Kao što ste dosad naučili, Srbija je jedini evropski tim u četvrtom šeširu. Našim scenarijima smo se već pozabavili, pa dajte da vidimo barem ko nam je društvo među „najgorima“.

Možda najinteresantnije su selekcije Nigerije, Australije i Maroko. Nigerijci su uvek atraktivna opcija za navijanje, i većina ljudi moje generacije pamti ih po blistavim epizodama iz Amerike ’94., to jest Francuske ’98. Australija ima dosta kvalitetnih pojedinaca ali i neke kadrovske probleme (selektor Postekoglu je neobjašnjivo dao otkaz po okončanju kvalifikacija), dok se Maroko vraća među elitu posle ravno dvadeset godina izbivanja.

Marokanci su ozbiljno zaluđeni fudbalom (bacite pogled na neke od njihovih navijačkih koreografija na Jutjubu, ostaćete propisno zabezeknuti), i biće zanimljivo videti da li veterani Mehdi Benatija i Mbark Busufa još mogu da urade nešto.

Tu je i ostatak Azije – Japan, Južna Koreja i Saudijska Arabija. Arapi slove za autsajdere, mada se ni od Japanaca i Korejanaca ništa mnogo ne očekuje. Ostalo nam je još samo da spomenemo Panamu, koji su se kvalifikovali nauštrb favorizovanih Amerikanaca. „Jenkiji“ će po prvi put još od 1986. propustiti SP u fudbalu, što je prilično šokantno uzevši u obzir da je „soker“ tamo sve popularniji.

Eto, sada znate sve što treba da znate uoči žreba koji će se, ponoviću još jednom, odigrati u petak 1. decembra u Moskvi. Početak je zakazan za 16 časova po našem vremenu – spremite pivo i kokice i navijajte za naše. U zvaničnoj probi žreba održanoj pre neki dan Srbija je izvukla Poljsku, Kolumbiju i Iran – nije loše, ali opet…

Ja sam stvarno za taj spektakl sa Brazilom/Argentinom i Hrvatima. Pa nek’ pršti celu zimu i proleće. PROČITAJTE JOŠ: