Čovek je kažnjen sa 500 dolara zato što je u mejlu vladi napisao ’Ja sam inženjer’

Tekst je objavljen na Motherboard

Mat Jarlstrom, elektroinženjer koji živi u Bivertonu, Oregon, 2014. godine je poslao mejl državnoj inženjerskoj komori. U njemu je tvrdio da žuto svetlo na semaforima ne traje dovoljno dugo, što „predstavlja rizik po javnost".
„Želeo bih da vam predstavim ove činjenice da biste ih razmotrili i prokomentarisali", napisao je.

Mejl je doveo ne samo do sastanka, već i do pretnje. Oregonski nadzorni organi su odreagovali ovom distopijskom porukom:
„ORS 672.020(1) zabranjuje inženjersku praksu u Oregonu bez registracije… u najmanju ruku, vaše korišćenje titule 'elektroinženjer' i izjava 'ja sam inženjer' su osnove za prestup".
U januaru ove godine, Jarlstroma je država zvanično kaznila sa 500 dolara, zbog zločina „praktikovanja inženjeringa bez registracije".

Sve je počelo 2013, kada je Jarlstromovu ženu saobraćajna kamera snimila kako u blizini njihove kuće prolazi kroz crveno svetlo. Jarlstrom je godinu dana proučavao statistike o smeni žutog i crvenog svetla na semaforima, i shvatio da kamere hvataju ljude koji prođu na žuto svetlo.

Originalni dokument kojim je određeno trajanje žutog svetla, napisan 1959, previše je prost za savremeni svet, rekao je. A ipak, originalni proračuni za nijih se i dalje koriste širom sveta.

„U obzir su uzeli samo bezbedan prolazak vozila direktno preko raskrsnice, međutim, u tu jednačinu nisu uključili skretanja", kaže mi Jarlstrom. „Kada skrećeš, usporavaš, ali to u njihovom rešenju nije uzeto u obzir, i ljude hvataju kako prolaze na crveno svetlo zbog toga što žele oprezno da skrenu".

Razumljivo, Jarlstrom je želeo da dobije povratnu reakciju na svoja otkrića. S toga se obratio inženjerskoj komori, svom lokalnom šerifu, i emisiji 60 minuta. Pozvan je da o svom istraživanju govori na Institutu saobraćajnih inženjera u Anhajmu, Kalifornija. Takođe je i razgovarao sa Aleksejem Maradudinom, poslednjim živim autorom tog dokumenta iz 1959: „On želi da nastavim s ovim, neverovatno je što imam njegovu podršku", rekao je Jarlstrom.

Da razjasnimo, Jarlstrom se ovime bavi u svoje slobodne vreme, besplatno, i nema nikakvu kontrolu nad crvenim svetlima ni u Oregonu, ni bilo gde drugde. 2014. godine je tužio grad Biverton zbog dužine trajanja žutog svetla, ali slučaj je brzo odbačen zato što je sudija rekao da nema osnova za tužbu, jer „da bi imao osnova za tužbu, tužitelj mora da dokaže da su kratki intervali žutog svetla kredibilna pretnja po njega".

„Ne bavim se inženjeringom, samo koristim osnovnu matematiku i fiziku i Njutnove zakone, da bih napravio proračune i govorio o onome što sam otkrio", rekao je Jarlstrom.

Ali ipak, u inženjerskoj komori Oregona kažu da ne bi trebalo da ima slobodu da objavi ili predstavi svoje ideje. U utorak su Jarlstrom i Institut za pravdu tužili inženjersku komoru federalnom sudu, zbog kršenja njegovog prava na pozivanje na Prvi amandman.

„Po Prvom amandmanu, Mats ima svako pravo da priča o bilo čemu, od poreza, do saobraćajne signalizacije", rekao mi je Sem Gedž, advokat Instituta za pravdu. „Ovde se radi o tome da komora želi nekome da uskrati pravo na slobodu govora".
Što se tiče Jarlstroma, on kaže da nikada nije očekivao da bi nešto ovakvo moglo da se dogodi, kada se pre 20 godina iz Švedske preselio u SAD.
„Kada sam dobio prvo pismo, osetio sam se ugroženim i šokiran zbog toga što se u SAD tako ponašaju prema nekome, samo zato što je sa njima podelio svoje ideje", rekao je on. „Uradio sam to slobodno, samofinansiran, vršeći svoju građansku dužnost. Želim da predstavim te ideje javnosti, ali me oni sputavaju. To je od prvog dana kršenje mojih građanskih prava".

Ispod objavljujemo Jarlstromovu prepisku sa oregonskom inženjerskom komorom i konačno saopštenje koje su mu poslali.

mats4 by Jason Koebler on Scribd